Прочитај ми чланак
Фото: Фејсбук
„Политика“ је пре два месеца у тексту новинара А. Апостоловског „За ким звона звоне“ упознала читаоце са Радомиром Почучом, који се на страни проруских снага бори у Украјини. У тексту од 7.2. „Политика“ извештава да се Почуча деклатише као борац против „васкрслог фашизма. Али и о томе да је за Почучом расписана потерница, и ако се појави у Србији биће му суђено „за учешће у рату или оружаним сукобима у другим земљама…“
О АУТОРУ
Милентије Пешаковић рођен је у Плочнику код Прокупља 1927. године. Основну школу и Гимназију завршио је у родном граду. Од 1941. био је ангажован на курирским пословима у Народноослободилачком покрету. Са 17 година постао је члан Окружног комитета СКОЈ-а у Топлици. Завршио је све скојевске и партијске курсеве и школе; Новинарско –дипломатску високу школу и Правни факултет. Био је шеф кабинета секретара ЦК Србије Јована Веселинова Жарка, саветник у српској влади и Извршном комитету ЦК СКЈ.
Нисам лично познавао, али сам добро знао за Мила Почучу, родом из Дивосела поред Госпића. Био је 1929.године осуђен на шест година робије због политичко револуционарних активности. Робијао је у Сремској Митровици и тамо упознао Јована Веселинова, који је био осуђен на 14 година робије, због комунистичке делатности.
Било ми је велико задовољство када сам био у прилици да читам новогодишње честитке између ова два револуционара. Веселинов је био у Београду, Почуча у Загребу. Од 1941. г. Веселинов вођа устанка у Срему, Почуча у Лици. Веселинов ми једном рече:
„Мило, то је врло добар друг. Прави бољшевик!“
У његовом жаргону то је значило: Упоран борац за радничка права, правду и социјализам у свету.
И мени је потпуно разумљиво да је Радомир, Милов потомак тамо где је ! Моје прво радно место у Београду било је у Интернационалних бригада број 11. Имао сам другове који су становали у улици Шпанских бораца.
Када је формирана ЈНА и њене армије. Комаданти све четири армије били су бивши шпански борци: Пеко Дапчевић, Коча Поповић, Коста Нађ и Петар Драпшин.
И сада треба да кривично гонимо, судимо Радомира Почучу, због учешћа у борбама у Украјини, како он вели: „борим се протов васкрслог фашизма“. Да ли је он у борби против васкрслог фашизма или политике агресивног НАТО-а за мене су то тренутно синоними.
И подвлачим: није ми лако да се помирим са могућом судбином Радомира Почуче, да буде кривично гоњен у Србији, држави која високо цени и поштује борце шпанске револуције и борце НОБ, борце против фашизма!
