Прочитај ми чланакПриватна власт у Србији је власт која поданицима каже да правила којима су обавезани нису њихова ствар, да они немају права да знају како власт функционише, да нису у позицији да инсистирају да се њихови интереси узму у обзир, да њихов владалац није дужан да им полажу рачуне. Народ треба да престане да нервира власт, јер они неће моћи да обуздају крв патриотску кад им прокључа, па онда има да се види чија нана црну вуну преде.
Власт Србије више пута је јавно упозоравана од стране психолога да се мора водити рачуна о менталном здрављу становништва и да ширење страха може да има катастрофалне последице. Ова стручна и важна препорука уопште се не поштује. Председник Србије Александар Вучић у јавним обраћањима редовно манипулише страхом. Од самих почетака своје владавине СНС дели грађане и користи принцип „завади, па владај“ и поставља се као тутор који грди и кажњава непослушне, а награђује добре. Овај принцип очигледно су преузели и други, па се број лица која се безобзирно обраћају и плаше грађане свакодневно проширује. Наглашавањем колективне непослушности грађана маскира се одговорност режима.
Горан Јешић је ухапшен током масовних демонстрација у Новом Саду, 1. новембра увече, на којима је учествовало више од 20.000 људи, који су тражили одговорност режима за трагедију у којој је 14 људи погинуло, а троје веома тешко повређено када је на њих пала армирано-бетонска надстрешница улаза недавно реконструисане Железничке станице. Јешић је испричао, а то се могло видети и на појединим телевизијама које су снимиле хапшење, да је покушао да одбрани једног младића на којег су насртале непознате особе у цивилу, које су се тек после легитимисале као полицајци у цивилу. Сутрадан је ухапшен и младић којег је Јешич бранио, студент Академије уметности Реља Станојевић, који је и даље у притвору, а Академија је покренула петицију за његово пуштање на слободу.
Под паролом „Слобода за све“, грађани и активисти окупили су се 12. новембра испред зграде Основног јавног тужилаштва у Новом Саду како би пружили подршку ухапшенима током протеста 5. новембра у том граду. Душан Милисављевић, члан удружења „Буди херој“, позвао је на протесту да сви неправедно ухапшени буду ослобођени и да суд ради непристрасно и без притисака. Супруга ухапшеног опозиционог политичара Мише Бачулова, Катарина Бачулов, рекла је окупљенима да је „видела Мишу први пут после свега што се догодило“ и да је он поручио да „неће одустати“. Оценила је да судије и тужиоци, у случају приведених током протеста, раде под притиском.
Правник и бивши повереник за заштиту података о личности и информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже поводом одређивања притвора до 30 дана бившем покрајинском функционеру Горану Јешићу и новосадском одборнику Миши Бачулову да све указује да тужилаштво ради по директном налогу.
Ових дана се под капуљачама и у нерегистрованим аутомобилима по Србији као зечеви лове побуњени грађани под оптужбом да руше уставни поредак (читај: СНС). Цела прича је само још један пример злоупотребе правосуђа у политичкој паници. А одакле паника? Због „политичке позадине“. Пошто је ситуација постала неизбежна, требало је нешто смислити. Међутим, овај слабоумни политички маневар успео је делимично: ту реч није више ни о јавном реду и миру, реч је о томе ко држи улицу. Дилема је пар еxцелленце политичке природе. Закон сам по себи, без политичког зачина, нашим тужиоцима и полицајцима није довољан. Прети се батинама и хапшењима и пред уплаканом децом. Укратко, они су томе вични и вазда вољни. Параноја је природно стање духа ауторитарне власти.
Првотимци Вучићеве олигархије навлаче све дебље оклопе, јер их море све веће бриге због могућих „излива љубави“ с улице. Шта друго да ради власт која стално производи непријатеље него да се стално брани од непријатеља? Аутократија, јачање репресивног апарата, полиције и војске, контрола медија, разарање институција система, осим краткорочног политичког циља, имају и стратешку залеђину. Када дође Дан Д, цео овај систем требало би да омогући подршку Вучићу, шта год то подразумевало. Има једна мисао француског филозофа Блеза Паскала, који тврди да је правда без моћи немогућа и да је моћ без правде тиранија.
И док будете јели паштету од 37 динара и испијали млеко од анемичних, увозних крава, мислићете да ће то бити дан као и сви остали дани у вашем животу. Али, уз ту малу разлику, јер тај дан су дошли по вас.
