Прочитај ми чланак,,Трансфер информационе РНК технологије (скраћено иРНК) и развој лекова на бази иРНК за Републику Србију представљају велики искорак на пољу вакцинологије на глобалном нивоу. Очекује се да ће иРНК технологија стећи предност у превенцији инфективних болести, а полажу се и велике наде да ће ова технолошка платформа, уз минималне модификације, бити искоришћена и у лечењу хроничних неинфективних болести", пише на сајту Торлака.
Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ препознат је од стране Светске здравствене организације да учествује у пројекту за трансфер иРНК технологије и развој вакцина и лекова на бази иРНК (mRNA Technology Transfer Hub Programme), који обезбеђују компанија Afrigen Biologics and Vaccines, организација Medicines Patent Pool, уз подршку Светске здравствене организације. Осим Института „Торлак“, у оквиру наведеног пројекта још 14 института из различитих држава имаће приступ иРНК технологији, што би, како се наводи, требало да омогући сарадњу, размену искустава, заједничке пројекте и производне капацитете.
Циљ пројекта за трансфер иРНК технологије је да у Републици Србији омогући развој иновативних лекова и вакцина, чиме ће становништву бити обезбеђена доступност терапија најновије генерације. Пројектом је предвиђено да запослени Института „Торлак“, који ће учествовати у трансферу иРНК технологије, поседују адекватно образовање и стручност, као и да кроз додатне специфичне обуке буду у прилици да имплементирају иРНК технологију у производњи иновативних лекова.
Ипак, управо због значаја ове технологије, али и због чињенице да се ради о области која се тиче здравља целокупног становништва, отвара се низ питања на која јавност има право да добије јасан и недвосмислен одговор.
Пре свега, поставља се кључно питање: да ли учешће Института „Торлак“ у пројекту трансфера иРНК технологије значи да ће се у Србији производити иРНК вакцине, и ако да, за које болести и у ком временском оквиру?
Такође, важно је знати да ли је план да иРНК платформа постане доминантна технологија у будућој производњи „Торлака“, или ће се користити као једна од више технологија, уз задржавање класичних платформи које су до сада биле основа производње вакцина. Другим речима, јавност има право да пита: да ли је намера да се класичне вакцине постепено замене иРНК вакцинама, или ће оне остати у производњи као до сада?
Посебну пажњу изазива и део у ком се наводи да се „технолошка платформа уз минималне модификације“ може користити у различитим медицинским областима. Због тога се поставља питање: да ли то у пракси значи да ће већина будућих вакцина и лекова које буде развијао „Торлак“ бити на иРНК платформи?
Још једно важно питање односи се на транспарентност и контролу. Који су тачно услови под којима је „Торлак“ ушао у овај пројекат, какве су уговорне обавезе према партнерима и да ли Република Србија у овом процесу има пуну контролу над одлукама шта ће се производити, како ће се производити и под којим условима ће се производи пласирати?
Поред тога, јавност оправдано очекује одговор и на питање: да ли ће се у Србији спроводити клиничка испитивања иРНК вакцина или лекова који буду развијани у оквиру овог пројекта, и ако хоће, ко ће бити носилац студија, ко ће вршити надзор и ко ће сносити одговорност за безбедност испитаника?
На крају, важно је поставити и питање које се тиче права грађана на избор: да ли ће грађани Србије у будућности имати могућност да бирају између класичних вакцина и иРНК вакцина, или ће једна платформа временом потпуно преузети примат у јавном здравству?
С обзиром на то да је реч о технологији која се тиче целог друштва, а не само једне институције или једног пројекта, одговори на ова питања морају бити јасни, прецизни и доступни јавности. Само потпуна транспарентност може да обезбеди поверење грађана и да спречи да се одлуке од највишег значаја доносе без јавне расправе и без информисаног пристанка друштва.
