Прочитај ми чланакНедалеко од породичне куће, у Жабљу, шездесетшестогодишња Гроздана Зекановић починила самоубиство. Живела као подстанар са мужем и ћерком. Све троје били на јаким лековима. Деведесетих избегли из Босне.
Гроздана Зекановић (66) из Жабља надомак Новог Сада полила се бензином, а затим запалила, свега неколико метара од породичне куће у Улици Петра Коњовића, где је са ћерком и супругом живела као подстанар. Она се убила у понедељак увече, а претпоставља се да је дигла руку на себе због – болести и немаштине!
Њено тело пронађено је у шибљу, али нажалост није јој било спаса. Тело је пренето у Институт за судску медицину у Новом Саду.
Горко јецајући због страшне судбине која их је задесила, Грозданин супруг Младенко (68), покушавајући да утеши ћерку Душицу (26), вели да ништа није указивало да ће његова супруга подићи руку на себе. Са њом је, каже, изродио петоро деце и прошао рат у родној Босни и Херцеговини.
– Никада није помињала самоубиство – скрушено, плачним гласом каже Младенко, додајући да је био рањаван у рату, а пре извесног времена је имао и мождани удар. – Тешко нам је, живимо у сиромаштву, али некако смо гурали. Нисам могао ни да помислим да би тако нешто могла да уради.
Несрећна жена се кобног дана обратила супругу док је лежао у соби. Пролазећи ходником му је рекла: „Драги мој Млађо, тако те и мајка звала…“ и отишла у кухињу.
– После тога је више нисам видео, мислио сам да је изашла да прошета и мало поприча са комшијама – казује нам Младенко шта се дешавало уочи самоубиства. – Није имала обичај да увече негде иде, али мислио сам, нека је мало напољу на ваздуху.
Младенко и Душица су је погледом тражили кроз прозор терасе, али је нигде није било. У једном тренутку ћерка је поново дошла до балкона и видела пламен у каналу, али је помислила да се запалило смеће.
– Нисам ни слутила да тамо лежи моја мајка – ридајући прича Душица и показује гомиле кутија са лековима које свакодневно пију она и отац, као и оне које је користила Грозда. – И отац је дошао и видео пожар. Моја мајка је била болесна, пила је седам врста лекова.
Зекановићи су у Војводину дошли из родног Доњег Вакуфа. Младенко је четири године провео у рату, био је рањаван. Овде су живели у неколико места, а у Жабаљ су дошли пре пола године из Раткова код Сомбора.
– Живимо од моје пензије од 183 конвертибилне марке, а кирију плаћамо 70 евра – прича тужно Младенко. – Кад ми здравље дозволи, идем да сечем дрва мештанима и тако зарадим још неки динар. Како ћу сад да идем да радим, кад не смем болесну ћерку саму оставити код куће. Док нас ово није снашло Грозда је о њој водила рачуна.
Душица и Младенко покушавају да утеше једно друго, али речи не помажу. Не знају када ће бити сахрана и да ли ће несрећна жена почивати у Жабљу. Младенко, каже, чека да из Босне стигну остала деца и да се договоре о свему.
ЗАЈЕДНО У СМРТ
Због болести недавно се убио и брачни пар у Новом Саду. Скоком из стана на шестом спрату зграде на Руменачком путу 21, у недељу, живот су прекратили пензионери Ирена (74) и Данило Шандор (74). Најпре се, како се претпоставља, са балкона стана у којем су становали бацила старица, а за њом и супруг. Комшије кажу да је бака била непокретна, а да се Данило недавно лечио од срчаног удара.
