У саобраћајној несрећи која се догодила 21. марта 2025. године на магистралном путу Брус – Брзеће, страдала је жена рођена 1939. године, док је њен супруг (1943) задобио тешке повреде опасне по живот. Иако се ради о догађају са тешким последицама, полиција није предузела уобичајене истражне радње на лицу места – што би у свакој другој ситуацији било незамисливо. Зашто?

Несрећи је претходила бахата вожња – претходно се на том делу пута, и то на непрегледној кривини, у претицање упустио џип са страним таблицама, у ком су се, према речима сведока, налазиле једна мушка и једна женска особа. Иако је џип успешно завршио претицање, „шкода“ која га је пратила у пратњи, директно је ударила у возило у коме је био стари брачни пар. Услед силине ударца, аутомобил жртава се преврнуо, а путнике је из возила извлачила ватрогасна екипа сечењем лима и врата.

Старији човек је тешко повређен – има поломљену карлицу, пробијено дебело црево и више унутрашњих повреда. Пребачен је у Београд, где се и даље налази у тешком стању. Његова супруга, која је седам дана провела у крушевачкој болници са вишеструким преломима ребара, грудне и кључне кости, као и оштећењима кичме, преминула је 8. априла у болници у Београду.

Уместо да буде спроведена детаљна истрага, полиција је момке из „шкоде“ пустила без задржавања. Није извршена алкотест контрола, нити су сачињени детаљни извештаји са лица места. Упечатљиво је да су возач и сувозач из џипа – који су могли бити кључни сведоци – само кратко зауставили возило и одмах наставили пут, не оставивши никакве податке. Нико није задржан. Нико није приведен.

Јавност је за цео случај сазнала тек када је новинар Вук Цвијић у емисији „Радар“ објавио да су у несрећи учествовали људи блиски Милану Радојичићу. Испоставило се да је син преминуле жртве полицијски службеник – што овај случај чини још тежим, јер чак ни његов положај није могао да пробије зид тишине и прикривања. Како сведоци наводе, он лично није ништа покретао, вероватно свестан да се ради о људима који уживају заштиту на самом врху власти.

Овај случај настрадале старице и њеног тешко повређеног супруга није изолован. Он је само још један у низу трагичних догађаја у којима учесници блиски режиму излазе некажњено. Јавност и даље памти случај са наплатне рампе код Дољевца, у којем је страдала Станика Глигорјевић. И тада је несрећу изазвао службени аутомобил, док је кривично дело касније пребачено на „резервног возача“, и поред бројних индиција да је за воланом био функционер са везама у врху власти.

У оба случаја, институције су заказале. Не само што нису реаговале адекватно, већ су активним прећуткивањем и одсуством поступања директно допринеле осећају правне несигурности у друштву – и подстакле уверење да у Србији не важи исти закон за све.

Случај удеса код Брзећа захтева хитно деловање. Породица жртава заслужује правду, а јавност истину. Да ли ће надлежни органи одлучити да овај пут не остану неми – остаје да се види. Уколико не буде транспарентне истраге и процесуирања одговорних, ова трагедија ће бити још један доказ да у Србији постоје грађани првог и другог реда – и да људски живот вреди мање од једне добре политичке везе.

Извор: Србин инфо

Ознаке: корупција, Милан Радоичић, смрт старице