Због немара мајке Миреле Микулчић (29), која је закључала своје троје деце и отишла „у провод“, четворогодишњи Ненад, трогодишњи Димитрије и двогодишња Маја умрли су у стравичним мукама. Нестали су у паклу пожара, који је за непуних пола сата прогутао и њих и њихову малену и трошну кућу.
Први резултати истраге указују на то да су троје малишана, у тренутку када је избио пожар у њиховој кући, коју је највероватније запалио дотрајали „смедеревац“ којим су се грејали – били сами. Њихова мајка Мирела их је закључала и отишла, како је рекла најстаријем сину Ненаду и полицији – у продавницу. Испоставило се, међутим, да је Мирела у време избијања пожара у породичној кући, у којем су настрадала њена деца, била са пријатељем, извесним Љубом, из истог села.
Буктињу у кући Микулчића први је приметио комшија Зоран Милићевић, који је одмах полетео да помогне деци. Али, наишао је на закључана врата и буктињу која га је избацила из куће када је провалио и ушао унутра:
– Знао сам да је Мирела опет оставила децу саму – каже комшија.
– Управо зато сам се још више уплашио за њихове животе, када сам видео да дим и ватра куљају из куће. Све бих данас дао само да су живи…
По причи житеља Велике Крсне, који су још увек у шоку због трагедије која се збила у овом селу, за све је крива мајка:
– Њу деца уопште нису занимала. Интересовали су је само провод, кафана и мушкарци – објашњава комшија Д. Л.
– Дечица су више била сама и гладна, него што су била са мајком. Истина, њени родитељи и бака повремено су долазили да обиђу и причувају децу, јер их је мајка запостављала и остављала и по цео дан или ноћ саме у кући. Да не говорим о томе колико су пута комшије прискакале у помоћ. Кад би их неодговорна мајка дуже остављала саме, комшије су им доносиле храну. Када су деца била закључана, отварали су прозор и тако деци дотурали храну и воду. Мирела је за све крива. Нема робије за такву мајку!
Мајка Мирела Микулчић је у среду отпуштена из болнице у којој је у уторак увече била због шока који је доживела. Од ње су, у дворишту породичне куће у Великој Крсни после пожара, полиција и надлежни тужилац узели изјаву. Она до среде касно по подне није била позивана ни на какав други разговор. Шта ће се догодити са њом сазнаће се након завршетка тужилачке истраге.
Бака је сломљена од бола. Крши руке. Не скрива сузе. Плаче тихо, у себи, а онда се проломи јаук: „Јој, децо бакина! Анђели наши, кога сад бака да мази? Ко да буде бакина радост и светло у животу? Шта ће баки живот без вас?“
Њен супруг Марјан кришом брише сузе, које саме лију низ образе. Тихо каже:
– Избегли смо 1995. из Костајнице. Одведоше нас на Косово, а оно и тамо изби рат. Дођосмо овамо, мислећи, хајде, биће боље и сигурније, и за децу и за нас. А ево шта би…
Неутешни Мирелини родитељи немају ни реч хвале за своју старију ћерку. Али, истовремено, као и тек неколико комшија, због трагедије окривљују и надлежне органе. Као и комшије, тврде да су у више наврата пријављивали социјалној служби да Мирела оставља децу саму и не брине довољно о њима. И, како кажу, нико и никад није реаговао, што надлежни из социјалне службе демантују.
– Преживесмо два рата, избегосмо смрт, а троје деце нам настрада у миру, у рођеној кући. Зар је то правда? Или судбина – пита се неутешни Марјан Микулчић.
Његова супруга Љиља, кршећи руке, објашњава:
– Мирела је била добро дете и девојка. Завршила је трговачку школу, али посла није било. Заљубила се у Дејана Максимовића са којим је била у вези и живела неко време невенчано. Онда је остала трудна с Ненадом, готово у исто време кад је у другом стању била и Дејанова законита супруга. И, тако је све кренуло наопако… Мирела је потом наставила да се виђа са тим човеком, па роди и Димитрија, па Мају… Деца, како кажу Мирелини родитељи, нису „крива“, али су ипак била велики терет за њена нејака плећа, као и све већа беда у коју је упадала.
(Вечерње Новости)








