Прочитај ми чланакАмерички председнички кандидати Доналд Трамп и Хилари Клинтон изнели су своје супротстављене планове о економији и америчкој улози у свету пред потенцијалне гласаче када су сукобили мишљења у првој од три председничке дебате.
Трамп је љутитио негирао оптужбе за расизам, сексизам и избегавање плаћања пореза које му је Клинтовоа упућивала током 90-минутног програма уживо. Републиканац није пропустио да Клинтоновој замери на њеним трговиснким и политичким пословима, око којих је недавно избио скандал и обезбедио републиканском кандидату немалу предност.
– Клинтонова је права политичарка – пуно речи, а нигде акције – рекао је он, а пренео је британски „Гардијан“.
Његова ривалка је искористила моменат и договорила му да „речи значе када се кандидујете за председника, а нарочито значе када сте председник“.
Трамп је поновио тврдњу да Клинтон нема потребну издржљивост и енергију за председника, истичући да је њена политика довела до низа проблема са којима се земља суочава, укључујући претњу коју представља група Исламска држава.
– Мислим да ми Трамп замера што сам се припремила за ову дебату. И знате шта сам још урадила? Припремила сам се да будем председник – додала ја Клинтонова.
Она га је оптужила за расизам, зато што је преиспитивао држављанство Барака Обаме, за сексизам јер је једном приликом назвао жене свињама, а такмичарку за мис лепоте „домаћицом“ јер је Хиспано порекла. Заузврат, Трамп је напао Клинтонову да није подобна за место председника.
– Немаш ни изглед, ни издржљивост. Ја сам био свуда, ти си одлучила да останеш код куће – рекао је он.
Пред телевизијским аудиторијумом за који се пред почетак дебате процењивало да би могао да броји и 100 милиона гледалаца, Клинтонова је милијардера представила као некога ко је спреман да каже и „луде ствари“ како би био изабран.
– Када Доналд Трамп проведе 11 сати сведочећи у Конгресном комитету, нек ми прича о издржљивости – одговорила је Клинтонова.
Трамп је током дебате све чешће губио концентрацију и стрпљење, а након завршетка програма шефови његове кампање за то су оптужили водитеља Лестера Холта, који је, како су рекли, чешће прекидао Трампа и постављао му тежа питања.
Кључна питања којима су се кандидати бавили на дебати:
Економија
Клинтон је представила Трампове економске планове као фаворизовање богатих над средњом класом и његову верзију такозване „економије преливања богатства.“ Она је, уместо тога, позвала на повећање федералне минималне наднице, већа улагања у пројекте инфраструктуре и гарантовање једнаких плата за жене. Клинтон је такође наговестила да њујоршки милијардер можда не жели да објавио своје пореске податке зато што није тако богат као што се представља или зато што крије нешто што би представљало конфликт интереса у случају да буде изабран, пише „ВОА“.
Доналд Трамп је окривио Хилари Клинтон за, како је рекао, „штетне“ трговинске споразуме које су Американце коштале послова. Као пример је навео да Мексико наплаћује порез на производе који се увозе из САД, док САД не наплаћују порез на мексичке производе који се увозе у земљу. Он је навео да Клинтон „то ради“ већ 30 година, алудирајући на њену дугу каријеру на америчкој политичкој сцени.
Како истиче Асошијејтед Прес, током тог времена, Клинтон је била прва дама, сенаторка из Њујорка и државна секретарка, што нису положаји који би јој омогућили примарну улогу у успостављању трговинских споразума.
Трамп је такође критиковао Северноамерички споразум о слободној трговини који је усвојен за време мандата Била Клинтона, супруга Хилари Клинтон. Нестраначка Конгресна истраживачка служба наводи да је споразум из 1994. имао „релативно мали“ утицај на америчку економију.
Спољна политика
Када је Трамп довео у питање њену „издржљивост“, Клинтон је подсетила на своје искуство на положају државне секретарке за време првог мандата председника Барака Обаме, када је посетила више од стотину земља и преговарала о склапању мироних споразума и прекида ватре. Трамп је одговорио да док Хилари поседује искуство, у питању је „лоше искуство“.
Он је оштро критиковао нуклеарни споразум који су САД и пет светских сила постигле са Ираном како би ограничио свој нуклеарни програм, док је Клинтон тај споразум навела као пример ефикасне дипломатије којом је пресечен пут Ирана ка стицању нуклеарне бомбе.
Двоје кандидата се сагласило да нуклеарно оружје представља највећу претњу са којом се свет суочава, и да никоме ко се налази на листи потенцијалних терориста не би смело да буде дозвољено да купи оружје.
Када је реч о рату у Ираку, Трамп је одлучно тврдио да никада није подржавао рат, упркос старим интервјуима из 2002. и 2003. који показују супротно. Он је критиковао Обамину администрацију због начина на који је спроводила повлачење америчких војника, наводећи да је најмање 10.000 војника требало да остане у тој земљи, и да би то, заједно са „узимањем нафте“, спречило успон Исламске државе.
Клинтон је указала на неспремност ирачке владе да пристане на Споразум о статусу снага којим би се америчким војницима пружила правна заштита као кључни аргумент у одлуци да се америчке снаге повуку из Ирака.
Оба кандидата су се осврнула на претњу сајбер напада из страних земаља, истичући да САД треба да учине више да би одговорили на њих.
Расно питање
Клинтон је позвала на систем кривичног правосуђа да „обнови поверење између заједница и полиције“ и осигура да полиција примењује силу само у случајевима када је то заиста неопоходно.
Трамп је нагласио потребу да се „у земљу врате ред и закон“ и промовисао свој план да се поново успостави контроверзна полицијска пракса „заустављања и претреса“, примењивана у Њујорку.
– Имамо ситуацију да у сиромашним четвртима у нашим градовима, Афроамериканци и Хиспаници живе у паклу јер је све тако опасно. Ако шетате улицом, на вас се пуца – рекао је Трамп.
Клинтон је одбацила такав поглед на црначке заједнице називајући га „сувише мрачним.“ „Постоји много тога на шта треба да будемо поносни и што треба да истичемо и подржавамо“, поручила је демократска председничка кандидаткиња.
