"Сиријски конфликт далеко је од тога да се приближава крају, али на основу неких сигнала које је могуће детектовати после победе Доналда Трампа усудио бих се да закључим да ће Сирија остати под утицајем Русије, чак и већим него што је то био случај уочи почетка рата 2011. године", сматра аналитичар Бошко Јакшић, преноси "Политика".

Reuters (Arhiva)
„Не желим Трећи светски рат због Сирије“
„Укопани на супротним позицијама, Американци и Руси подржавају своје савезнике на локалним фронтовима, али се показује да ни снаге Башара ал Асада ни терористи нису у стању да остваре дефинитивну победу“, додаје Јакшић.
„Победа у Алепу не значи крај рата, како би у Дамаску желели. Са оваквим распоредом снага до мира је једино могуће доћи дипломатским путем, али сваки покушај договора Американаца и Руса до сада је завршаван неуспехом јер су сукобљени интереси две силе надвладавали реторичку жељу за прекидом рата и калварије сиријског народа.
Владимир Путин је, одлучујући се за војну интервенцију септембра 2015, сем поруке да Русија не прихвата да буде искључена из глобалних збивања, јасно дао до знања да ће и оружјем бранити своје једино геостратешко упориште на Блиском истоку и у источном Средоземљу.
Москва ни по коју цену неће прихватити да се у Дамаску успостави непријатељска власт, која би сутра захтевала да се Руси евакуишу из њихове поморске базе у Тартусу или из ваздухопловне базе Хмејмим код Латакије, чиме би се широм отворио простор америчком утицају.
Трамп је наследио изузетно сложен конфликт, али је одмах најавио драматично одвајање од стратегије опреза Барака Обаме. Његов план за решавање кризе делује агресивно иако је много тога и даље магличасто, али чини се да наставак конфронтације са Кремљом није део Трампове агенде, који је рекао: ‘Не желим трећи светски рат због Сирије’.
Да ли то значи да је нови амерички председник спреман да дигне руке од стављања Сирије под пуну контролу САД зарад нормализације односа са Москвом? Руси су напустили Ирак препуштајући га Американцима. Трамп би могао да узврати остављајући Сирију Путину.
Наравно да би први који би на ову врсту дила почели да запомажу до неба били сиријски противници Башара ал Асада, они у које је Обама улагао милијарду долара годишње, а ‘зданим и проданим’ могли би да се осете европски Запад, Турска и конзервативне монархије Залива, које су од почетка рата искључиво инсистирале на уклањању Асада.
Трамп не делује као неко ко се води размишљањима какав ће бити суд историје. Није спреман да сувише тактизира и да чека. Као менаџер у души, делује брзо. Да ли и пребрзо, то ће се тек видети. Многи аналитичари страхују да би због недостатка спољнополитичког искуства могао да направи озбиљне грешке у прорачунима“, закључује Јакшић.







