Прочитај ми чланакТреба дати подршку ономе ко ти даје милостињу. Уколико напредњаци за своје скупове потроше 15 евра по особи, на број учесника (увек преко стотине хиљада по њима), то би било укупно 1,8 милиона евра или 213 милиона динара. На све то треба додати неколико десетина хиљада евра трошкова за сценографију, обезбеђење и слично, као и трошкове везане за непознати број учесника из Пирота, Лесковца, Врања, Ниша. Дакле, све скупа најмање три милиона евра, не рачунајући страначку и режимску медијску инфраструктуру, која је упрегнута у организацију скупа. Звучи лепо, зар не? Људи са минималцем су помогли његовом успону, трасирали његову погубну каријеру која је упропастила Србију заувек.
Минимална потрошачка корпа ове године износи 55.000 динара, а од ње би на месечном нивоу требало да се храни просечна трочлана породица у земљи – родитељи и једно дете. За ваш минималац ће вам понудити и гомилу ликова који служе за шегачење и понижавање, као што су Вулин, Јованов, Бакарец, Брнабић, који су ту да згражају и нервирају (слободне) грађане, а он сам то воли да ради и да нервира до бесвести.
Намеће се питање, колико ће „стотина хиљада“ људи наставити да исказује сумануто јединство са председником у турбулентним временима, илуструјући то фотографијама са митинга, док њихови ближњи кући уз супицу из кесице цепају онај његов паризер. Наравно, режимски медији ће то представити као вести из добре будућности. Људи са минималцем су помогли његовом успону, трасирали његову погубну каријеру која је упропастила Србију заувек. Док власт СНС-а функционише, односно док функционише морање, Вучић ће да влада и, што је најважније, он баш тако и жели да влада.
Отуда је држава Србија пуна парадокса, јер најсиромашнији немају ни издалека довољно средстава за нормалан живот. Свака нада да се не може даље, горе и бесрамније од онога што је већ урађено, нестаје пред сазнањем да је дно у Србији дубље од највећег страха. У свету, бурни протести настају због симболичних поскупљења неког омиљеног пецива, на пример. Код нас као да се мазохистички ужива у социјалном ропству. Навикавамо се на лоше ствари које нам се дешавају, проблем је што више не знамо шта су нам потребе.
Због тога, пробајте да завирите у свој фрижидер, па затим замислите како могу да изгледају фрижидери Јоргованке Табаковић, Ане Брнабић, Александра Мартиновића… Како смо онда дошли у позицију да нам се пуни глава о томе да никада нисмо живели боље и да се развијамо брже од свих? Како уопште тако нешто може да нам звучи логично? Вучић је својевремено у Јутарњем програму на Пинку током гостовања изнео један детаљ из приватног живота. Наиме, навео је да су му омиљена храна пуњене лигње. Било је то 2018.
Сад је вероватно политички прихватљивије да то буде неко народско јело. Југ Србије и лигње никако не иду заједно.И када се не буде дошло до договора, као и увек до сада, Влада ће прихватити цифру минималца коју је председник рекао. Влади је непотребно да то образложи било којим од фактора који према Закону о раду утичу на минималну цену рада. Зашто би се замарали поштовањем закона, када је председник рекао да је то добро решење?
