Прочитај ми чланакТри године након уласка у чланство ЕУ, привредна реалност далеко је од очекивања која су владала пре неколико година.
Фото: zgodbe.siol.net
Хрватска је по развијености на зачељу лестице европских земаља на 59 одсто европског просека, а лошије су само Румунија и Бугарска. Међутим, и то би се могло ускоро преокренути јер по по стопама раста заостају за тим југоисточно европским суседима, пишу тамошњи медији.
И сама Европа нашла се под егзистенцијалним упитником након што ју јој Британци на референдуму рекли збогом, а цену ‘брегзита’ данас је немогуће утврдити.
Хрватска није искористила предност почетног ефекта приступња Унији, значајно заостаје за стопама искоришћења европских фондова, а ниво страних улагања била је тек 127 милиона евра, што је најниже од 1995, показала је анализа Хрватске привредне коморе (ХГК) о последње три године чланства у ЕУ, као и анкета спроведена међу 200 малих и средњих фирми. Средином 2013. по развијности Хрватска је била на 61 одсто европског просека, а данас су три бода ниже на лествици. По стопи незапослености Хрватска је друга најлошија чланица, а трећа најлошија по стопи активности и запослености, показује анализа.
Пољопривреда је најугроженији део привреде јер је изложена великом притиску конкуренције, а ниска куповна моћ домаћег становништва окреће купце према производима нижих ценовних категорија.
Негативан спољнотрговински биланс у пољопривреди нарастао је за 230 милиона евра, рекао је помоћник директора сектора за међународне односе ХГК Саша Буковац. Празних рукава остао је и грађевински сектор у којем није дошло до видљивог и очекиваног напретка. Препрека расту је висока цена рада, изостанак великих инвестиција финансираних из европских фондова, фрагментираност сектора као и недовољна сарадња код такмичења на тендерима, казао је Буковац. С друге стране, светли пример је туризам који бележи раст по свим показатељима. Од 2012. до 2015. доласци страних туриста порасли 22 одсто, ноћења страних туриста 15 одсто, а приходи од туризма 16 одсто, на 7,9 милијарди евра.
Позитивне трендове бележе и извозници, 33 одсто анкетираних почело је да извози на тржиште Уније након пуноправног чланства, 35 одсто их је повећало пласман производа и услуга, 37 одсто њих остварило је виши приход од извоза, а 16 одсто их је нашло новог партнера за улагање. Чак 78 одсто испитаних истакло је да има бољи приступ информацијама о ЕУ фондовима.
Три године реално је прекратак рок да би се осетио значајнији ветар у леђа привреди, спушта лоптицу економиста Хипо банке Хрвоје Стојић.
„Хрватска се данас перципира као сигурнија земљу, у најширем смислу те речи, што значи поверење да ћемо спровести реформе, увести ЕУ стандарде и економски конвергирати земљу европском просеку. Након уласка у чланство несумњиво је видљив утицај на извоз и туризам, а случајно или не , након уласка у чланство надмашили смо чланице у средњој и источној Европи по питању ценовне конкурентности „, каже Стојић.
Истиче да није упитно је ли Хрватској, као малој отвореној економији, боље на јединственом тржишту ЕУ него ван њега, али и да због каскања за осталим могу да криве само себе, преноси Пословни дневник.
„Европска унија нуди низ алата за бржи развој институција и већу конкурентност, пристуна је доза наџора фискалном смислу, но питање је да ли знате то искористити. Наш проблем увек је кредибилност“, каже Стојић алудирају на реформе о којима се лако говори, али се тешко спроводе, додајући у шали да на „сваку Шпанију постоји један Португал“.
Фото: zgodbe.siol.net
Слично као Стојић размишља и већина предузетника. Пре три и више година унисоно су подржавали улазак у ЕУ и имали велика очекивања, а премда се тај инвестициони и развојни бум још увек није догодио, превладава и даље став како је то била исправна одлука.
„То је најсветлије што је политика у последњих петнаест година направила. Све наше владе нису радиле како је потребно привреди и улазак у ЕУ је најпозитивније што се досад догодило“, каже један од водећих хрватских хотељера Јако Aндабак, не желећи улазити у то колико су сами предузетници успели искористити прилике које су добили уласком у ЕУ.
У неким производним секторима ни након уклањања баријера чланством није олакшан пробој на нова европска тржишта због недовољне конкурентности.
„Наше тржиште отворило се и друга су привреде то боље искористиле. То осетимо, док с друге стране нису остварена очекивања како ће се смањити каматне стопе и трошак финансирања приближити европском просеку или пример Словенији“, истиче лидер Звечева Марин Пуцар, не скривајући горчину што они позитивни процеси на које се полагало наде не иду темпом који се прижељкивао.
Биће, закључује, паметнији за неколико година. Власник загребачке Муње Иван Милоложа разочаран је што хрватска привреда није узела више од онога што јој се отварало пре три године.
„Задњи смо ушли, но нико пре нас није пропустио такву прилику. Као да смо заспали“, каже Милоложа, који одговорност за пропуст пре свега види у политици, која ствара оквир за деловање привреди, а која се и у време кризе и данас бави сама собом.
„У ових седам-осам година претворили смо се у апатично друштво и то нас све спутава, јер без оптимизма нема успеха“, додаје Милоложа.
