„Откривањем“ српске кривице у „Горском вијенцу“ Хашки трибунал злоупотребио чињенице и књижевност. Прошлост и дело се користе да би се легитимисали политички циљеви суда у Хагу.

У жељи да докаже одговорност бившег председника Републике Српске Радована Караџића за злочине током деведесетих, хашка тужитељка Катрина Густавсон навела је стихове из „Горског вијенца“ који говоре о истрази потурица, иако је реч о делу које је објављено пре готово 170 година, а говори о историјским догађајима који су се догодили у 18. веку. Њена теза је да се и у дијалогу актера овог спева, владике Данила и Вука Мићуновића препознаје вековна тежња српског народа да етнички очисти простор.

– Прошлост се злоупотребљава да би се легитимисали политички циљеви – објашњава професор Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду. – Искоришћавају се људи, дела и читава српска историја. Хашки трибунал потврђује да намерава да изврши ревизију српске историје.

Ковић на примеру објашњава апсурдност поступка:

– Замислите да, рецимо, српски историчари почну да наглашавају чињеницу да је Томас Џеферсон, аутор Декларације независности и један од очева оснивача Сједињених Држава, био робовласник и да тражимо од Американаца да промене свест.

Да не говоримо о томе да је код Његоша реч о књижевном делу и да је владика био далеко од робовласника. Напротив, пре његова, као и позиција српског народа, одговара побуни робова.

Контекст у којем се одвија истрага потурица у „Горском вијенцу“, а коју хашко тужилаштво види као инспирацију Радована Караџића, објашњава професор Мирољуб Јевтић, уредник часописа „Политикологије религије“. Он каже да би Густавсонова морала да зна да је главни бранилац Његоша од оптужби да је био против ислама, највећи живи турски познавалац османског царства Халил Иналџик.

– Иналџик вели да је свети рат био значајан чинилац у оснивању и развоју османске државе. Друштво је било прожето идеологијом непрекидног светог рата и ширења ислама док не обухвати читав свет. И Црна Гора је освојена искључиво у име ислама. Ислам је у Црну Гору, како каже Иналџик, дошао као непријатељска политичка идеологија, не као религија. Исламизација није верска чињеница већ политичка.

Јевтић напомиње да су исламизовани Црногорци били војници османске државе и да су у име џихада настојали да униште подловћенску Црну Гору. Борба против њих није била борба против ислама, већ против оних који су се приклонили туђину и за његов рачун уништавали сопствену, врло често, чак и рођену браћу. Као што су Скендер-бег (Станиша) Црнојевић или Ахмед (Стефан) Херцеговић, син Херцега Стјепана.

Вађењем Његошевих стихова из контекста, тужилаштво је показало елементарно непознавање суштине књижевности.

– То је потпуна травестија и перверзија – сматра Мухарем Баздуљ, писац и публициста. – Такве и сличне идеје замећу се у публицистици и новинарству у Сарајеву годинама. Покушавају да Његоша прогласе за инспиратора деведесетих, а слично се чини и са Андрићем. А то је бесмислено на толико начина да не знам одакле бих почео.

На исти начин на који се, вађењем речи владике Данила из контекста, Његош оптужује за геноцид, „Горски вијенац“ би могао да се искористи и као илустрација дивљења и поштовања према исламу. Узмите стихове које изговарају Турци и муслимани у „Горском вијенцу“. Реч је о бесмислици једнакој као када бисте Набокова прогласили за педофила због односа који његов Хамберт Хамберт има према Лолити. Или, тврдња да је Агата Кристи убила више људи него Хитлер.

Да је српски народ одређен као жртва, најпре оружаног, а затим и културног разарања у ком се не штеде ни песници ни дела, сматра председник Матице српске Иван Негришорац. За употребу стихова, како то чини тужитељка Густавсон, студенти књижевности падају на испиту на првој години.

– Хашки суд је одавно пао на испиту из права и морала, тако да овакви потези не изненађују. Лоши студенти, логично, удружиће се против саме логике – поручује Негришорац.

Професор Филолошког факултета у Београду Михаило Шћепановић, истиче да је тужилаштво које је хероја на магарцу Грубана Малића уврстило међу оптужене, одавно показало непознавање постулата светске, а посебно српске културне историје.

– Тужитељка Густавсон показала се и као илустратор Његошевих стихова о работи ћуди женске – подсећа Шћепановић.

– Његош помиње борбу српског народа за очување вере и достојанства. То је борба против потурчавања, преверавања, што је у свакој националној и верској култури бележено и кроз књижевни израз, као што је и Његош учинио. Тужитељки би боље било да се позабави изгибом католика и протестаната у културној и просвећеној Европи.

НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ: ОПТУЖНИЦА ЗА КОСОВКУ ДЕВОЈКУ

– Поносан сам што је Хаг постао постпуно надреална институција – истиче Неле Карајлић, музичар и аутор ТВ серије „Надреална телевизија“. Он каже да би добро било да што пре успостави билатералну сарадњу са Трибуналом.

– Они ће нама да достављају овакве идеје, а ми њима све Србе за које постоји и најмања сумња да су учествовали у злочиначким подухватима – каже Карајлић и истиче да је прва на списку – Косовка девојка.

– Она је пружала логистичку подршку Србима у Боју на Косову. На суд би требало извести и Банета Ивановића, бека Челсија чији су погибљени стартови инспирисани Косовом и Његошем. Право је питање и како ће да се према Његошевој роли у Трибуналу одреди званична Подгорица, јер њега Хаг очигледно сматра Србином. Црна Гора би требало да се што пре огради од њега, јер стоји на путу евроатлантских интеграција.

(Вечерње новости)

Ознаке: Неле Карајлић. Емир Кустурица, Петар Петровић Његош, српска историја, Хашки трибун