Прочитај ми чланакПоларизација односа САД и Русије могла би да утиче на многе одлуке и жеље Београда, од кога се очигледно очекује да се определи. Тема је одавно изашла из оквира дипломатских кулоара, помиње се јасно и недвосмислено и удара директно у тему бриселског дијалога о Косову.
Прва порука коју је донео амерички званичник Вес Мичел јесте да ће проблем КиМ, али и однос САД према Србији, бити третиран у оквиру њиховог геополитичког сучељавања са Русијом. То за нас није добро, сматра председник одбора за КиМ Скупштине Србије Милован Дрецун.
Како још оцењује, друга порука коју је пренео Мичел, боравећи у понедељак у Приштини, јесте „да ће САД наставити са једностраним приступом проблему и да ту нема никаквих промена“.
– Рекао је да ће САД имати активнију улогу на КиМ наредне године, треба сада да видимо како ће дефинисати ту улогу. Такође је рекао да предстоји неколико важних корака на КиМ, те треба видети на шта је мислио – појаснио је Дрецун.
Прва порука Стејт департмента свакако је у складу са сведочењем команданта снага НАТО-а у Европи генералом Кертисом Скапаротијем пред Одбором америчког Сената за оружане снаге, где је истакао да је јачање руског утицаја у Европи највећи проблем и на цивилном и на војном плану. На питање која је земља највећи проблем у регији, одговорио је Србија, додавши и да Русија користи однос са челницима Републике Српске за подривање институција БиХ.
Шта је тачно Скапароти рекао?
На питање сенатора Тома Котона, да ли мисли на Србију или Републику Српску када говорио о руском утицају, амерички генерал Кертис Скапароти је одговорио:
– Рекао бих да се ради о Србији као нацији, али и о српском народу на Балкану. Постоји очигледна историјска веза, осећање припадности. Између осталог и због тога постоји и боља могућност за руски утицај. Они то користе у смислу дезинформација, утицаја на народе као ефекат нарушавања, у неким случајевима, рецимо са Србијом, када је Косово у питању или са тројном влашћу у БиХ. То је моја забринутост, и видео сам јачање тога током годину и по дана мог мандата.
Изјава је очекивано изазвала бурну реакцију. Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Срђа Трифковић сматра да је било ко други „дао сличну изјаву о неком другом колективитету, као што је НАТО генерал Скапароти дао о оном српском, био би избрисан са јавне сцене“.
– Скапароти није искочио из матрице америчког дискурса, није рекао ништа што је за Вашингтон чудно или неприхватљиво – рекао је Трифковић, додавши да осим Срба у САД постоји „још једна нација за коју је дозвољено давати колективистичке расистичке изјаве“:
– То су Руси. Не би врховни командант НАТО-а у Европи ни случајно дао такву изјаву пред Спољнополитичким одбором америчког Сената да није био сигуран да ће та изјава наићи на плодно тле и да ће бити поздрављена од стране естаблишмента – сматра Трифковић.
Адвокат Горан Петронијевић сматра да је изјава НАТО генерала „добра за отрежњење многих који мисле да Србија треба да уђе у НАТО јер ће тада ући у ЕУ и бити једнаки са другима.“
Огласио се и шеф медијске службе Одељења америчке команде за Европу мајор Хуан Мартинез и појаснио да је генерал Скапароти говорио о изазовима повезаним са „лошим утицајем“ и „манипулацијом“ Русије у Европи, а „посебно у Србији и на Балкану“.
Измакли нас као стару врећу
– Захваљујући мудрим преговорима српских државних челника Србија је треснула о земљу и они почињу да праве јавну галаму. Не зато што је Србија треснула о земљу, него зато што су их Брисел и Приштина измакли као стару врећу па је потребно променити утисак у домаћој јавности. Да будемо са једним начисто. Српско државно руководство на челу са Вучићем све време је знало шта ради: оно што су одлучили још 2012 – да предају Косово Албанцима за добијање статуса западног штићеника. Та им се формула учинила најпогоднијом за задобијање и очување власти у Србији. У томе, мора се признати, нису погрешили. У то име потписали су катастрофалан споразум, који им је дао само једну шансу, да убеде народ у то да ЗСО Србима на (независном) Косову пружа не само политичку и правну аутономију него и директну финансијску везу са буџетом Србије – огласио се професор др Слободан Самарџић испред Државотворног покрета Србије.
