Прочитај ми чланакЗашто је на скупу Сулејмана Угљанина било више албанских него бошњачких застава? Може ли Угљанинов национализам, уз подршку албанских сепаратиста, да изазове неку врсту сукоба?
Сујелман Угљанин, лидер Странке демократске акције Санџака, прогласио је победу на изборима за Национални савет Бошњака. Његове присталице узвикивале су: „Санџак република“, а он сам је Србију назвао „фашистичком творевином“. Оно што је запало за око јесте да су бошњачких заставе остале у сенци застава — Албаније и Косова, које су се вијориле на овом скупу.
Није тајна да Угљанин већ поодавно сарађује са лидерима косовских Албанца. Чак је и министар самопроглашеног Косова Беџет Пацоли био активан учесник ових избора, а како се незванично прича, и велики донатор Угљаниновог џепа.
Постоје две теорије које се провлаче по косовским медијима о томе шта је копча између Сулејмана Угљанина и косовских лидера, посебно Беџета Пацолија. Обе су, наравно, везане за коначан исход дијалога Београда и Приштине, а улога Угљанина у целој тој заврзлами требало би да буде централна. Наиме, према једној верзији, Угљанин, који је близак са Бакиром Изетбеговићем, а зна се да обојица имају утицај у делу муслиманског света, потребан је Косову да лобира код Исламске организације за пријем Косова као чланице посматрача у Уједињеним нацијама.
СПУТЊИК: Курц и Харадинај славили — Косово има већину за Интерпол https://t.co/M8O9IRAipG
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 6, 2018
Друга спекулација договора Угљанина и косовских Албанаца се односи на покушај да Угљанин помогне Косову да у финалним преговорима издејствује специјални статус за југ Србије, по угледу на онај који постоји између Републике Српске и Србије. Заузврат, Албанци би помогли да Санџак добије то исто са Сарајевом. Ово друго је поткрепљено низом састанака (на којима се отворено говорило о овој солуцији), који је током године имао лидер косовског Самоопредељења Аљбин Курти (случајно или не, и Угљанинова листа се зове Самоопредељење) са Бакиром Изетбеговићем. Ако овоме додамо да је Курти на претходним изборима завршио у коалицији са Пацолијем, а и да данас имају врло коректне односе, неке коцкице се дају сложити.
Да ли је Сулејман Угљанин „тројански коњ“ Албанца у преговорима Београда и Приштине?
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је несумњиво да постоји нека веза између албанских сепаратиста и Угљанинове листе, а та спрега се најбоље видела током кампање и прославе Угљанинове победе.
„Угљанин је познат као човек који је склон политичком авантуризму, а у овом тренутку је за савезнике узео косовске Албанце играјући на карту ширења бошњачког национализма, а који треба посматрати у контексту притиска на Србију када је реч о преговорима са Косовом“, уверен је др Станковић.
Идеја свега тога, како тумачи наш саговорник, јесте да Угљанин својим радикалним ставовима провоцира државни врх Србије и натера га на екстремни став, како би се обновила „вечита матрица Србије као државе која не поштује мултикултуралност која важи на Западу“, и коју зато треба притискати.
„Угљанин се у овом случају користи као тачка за притисак на Београд. Шта Угљанин ту може да уради? Може да провоцира у континуитету, учвршћује негативну слику Србије, а то се видело и по његовој жестокој реторици на скупу. Све су то елементи деградирања и политичка провокација која иде ка томе да се изазове нека врста сукоба. Просто се држава провоцира на то, то им је тренутно и циљ. Али то је једин домет Угљанина у овом тренутку, јер он не може да врши никакву опструкцију унутар правног поретка у Србији“, оцењује др Станковић.
Наш саговорник је уверен да је ово опасна Угљанинова игра која може да један део Бошњака антагонизује према држави Србији, што је свакако одувек био неки његов политички циљ.
Приликом проглашења победе на изборима за Национални савет Бошњака, присталице Бошњачког националног већа су обраћање Угљанина прекидале узвикујући: „Санџачка република“, „Живела санџачка застава“, „Суљо, ми те волимо“. Такође, вређали су председника Србије. Угљанин је овом приликом оценио је да су ови избори били најзначајнији за Бошњаке од распада бивше Југославије и да су Бошњаци на њима изабрали БНВ, које има овлашћења да у разговору са представницима Србије решава њихове проблеме. Он те проблеме види у томе што Бошњаци немају статус народа и што није решен статус Санџака, који је, како тврди, окупирана земља од 1912. године. Угљанин је навео да Србија и Црна Гора „немају тапију над Санџаком“, и да ако желе да га укњиже као своју територију, морају да у Уставу „укњиже“ и Бошњаке као народ.
