Прочитај ми чланакНисам ти ја неки поборник кафане и пића. На прсте једне руке могао бих да набројим ситуације у којима сам до зоре остао у кафани, а и тада је то било да учиним другима, не због мог хедонизма. Знам, досадан сам тип, али то је тако... Због ове моје особине никад не бих написао нешто о тучи двојице колега у кафани, у време кад, што би рек'о добри Ђоле, честит свет мирно спава. Е, али ми живимо чак и за Србију у чудним временима, тако да је пресудно баш то АЛИ...
Драган Бјелогрлић свакако је велики уметник који је урадио пуно за културу у овој земљи, не само као глумац и режисер, већ и јавна личност, јер за разлику од многих других није набио главу као ној у песак или, још горе, говорио оно што не мисли и тиме загађивао јавни простор ове несрећне земље, као што чине неке његове колеге, али и друге јавне личности не би ли добили мало мрвица са стола господаровог.
И без обзира што, како рекох, мене нећете срести у ситне сате у кафани, а посебно ме нећете видети као актера туче, Драган Бјелогрлић је човек са којим делим сличне моралне вредности. Не, не могу да оправдам то што је урадио. И он ће за то одговарати, као што сваки човек одговара за своје поступке. Да, замерам му што није „искулирао“, окренуо главу и отишао. Ту долазимо до следећег АЛИ о коме ћемо нешто касније.
Можда ће ми неко замерити на „леру“ у мом општем образовању, али ја до јуче ујутру нисам имао појма ко је Предраг Антонијевић. Схватио сам да је то режисер филма „Дара из Јасеновца“. Нисам гледао овај филм, тако да о њему немам став. Кратко ћу објаснити зашто нисам гледао овај филм.
О страдању Срба на просторима злогласне НДХ пуно сам читао још од малих ногу. О Јасеновцу такође много тога. Као тв гледалац бирам ведрије теме. Мој мозак никада није могао да прихвати да човек човеку може чинити таква зверства каква су чињена не само у Јасеновцу, већ у читавој НДХ, те нисам желео да гледам филм који би ме потресао, а из њега не бих сазнао ништа што већ нисам знао. Нисам, дакле, компетентан да говорим о овом филму, а понављам нисам ни знао за Предрага Антонијевића све до јуче, те о њему нисам имао став, опет, све до јуче. И сад долазимо до оног АЛИ…
Драган Бјелогрлић већ дуже времена трпи „одмазду“ због свог противљења не само актуелном режиму, већ и општем стању не само у држави, већ у читавом друштву. Због тога верујем да се овде ради о озбиљној провокацији или намештаљци, на коју Драган Бјелогрлић никако није смео да наседне. Али није издржао. Ни као адвокат, ни као човек не могу да га оправдам, али могу да га разумем.
Јер да цела ситуација није намештаљка, Предраг Антонијевић не би се нигде огласио поводом овог догађаја, већ би као оштећени чекао позив од поступајућег јавног тужиоца и тамо дао свој исказ. Али не. Препоштени Предраг Антонијевић није се цео дан скидао са ружичасте телевизије која има националну фреквенцију. Журили су режисери овог догађаја да сликају неколико подлива на лицу Антонијевића, како би гледаоцима била уверљивија једна страна приче.
Без обзира што у том моменту Драган Бјелогрлић није ни саслушан, ван тужилаштва, дакле јединог надлежног органа, у етар су отишле речи оштећеног. Камере су, замисли, за разлику од наплатне рампе у Дољевцу, или у Савамали радиле. Али не и тон. Нисмо чули шта је Антонијевић рекао Бјелогрлићу, дакле чиме је изазвао његову реакцију.
И наравно, увече председник у емисији која може ширити свако друго осећање осим среће, што је у преводу назив телевизије на којој се емитује, нема ништа важније да нам саопшти од свог става о кафанској тучи два филмска радника. Упоредио је овај догађај са покушајем убиства Борка Стефановића у Крушевцу. Неће бити да је то слично колега. Овде живот, срећом, ником није био угрожен, а Борко је као опозициони политичар у Крушевцу умало лишен живота. И то само зато што припада опозицији.
Заборавља председник да је Бјелогрлића из Србије хтео не тако давно да сели његов посланик, чије име заиста није вредно да га овде спомињем.
О да, ни министар полиције није прескочио да говорећи о овом инциденту спомене, логично у негативном контексту најнападанијег опозиционог лидеру икада. Као да је овај те ноћи био тамо. Једино нам министар није рекао како је то постао пуковник полиције. И од када се то пуковници полиције фотографишу са вођама навијача, који баш и нису само вође навијача…
У режимским таблоидима наслови страве и ужаса. Кажу језиво. Јесте, језиво је то што пишу.
И, видиш, бојим се да зло које злази из таквих изјава, емисија, текстова, њихови емитери неће моћи да контролишу. А онда ће се то зло вратити и њима и нама.
И због тога нико нормалан не може да се свему овоме радује. Јер нисмо сви ми Драган Бјелогрлић. Срећа би била да јесмо, ово би била нека другачија и много боља земља. Али баш зато се бојим да неко коме раде ово што раде Бјели, неће да се брани само песницама.
А онда нека нам је драги бог у помоћи…
Братислав Марковић, адвокат и члан Покрета за преокрет
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 24, 2021
