Прочитај ми чланак
Анкара – Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган наговестио је могућност стварања валутне уније на основу лире, националне валуте те земље, објавио је Вол стрит џорнал.
Према турском премијеру, неке чланице Европске уније саветовале су влади у Турској да направе „лиразону“ и сам Ердоган се сагласио са том идејом.
„Има чланица ЕУ које кажу ‘Ми смо против евра и нећемо у еврозону’. Они су нам чак саветовали ‘Немојте ни да помишљате да улазите у еврозону, можете да направите зону турске лире’.
И да вам кажем, ја се слажем“, рекао је Ердоган.
Турска лира се традиционално сматрала слабом валутом и до недавне деноминације Турцима је било нормално да плаћају хлеб и млеко милионима лира.
Међутим, у последње време лира показује добро „здравље“ – од почетка године она је ојачала пет одсто према долару, док је прошле године ослабила 20 одсто.
Привреда Турске је последњих 10 година остварила сјајан учинак, сагласни су домаћи и страни економисти.
Здрава макроекономска стратегија, комбинована са обазривом фискалном политиком и великим структурним реформама, интегрисала је привреду земље у глобалну економију, стварајући многе шансе за трговину и индустријску сарадњу.
Структурне реформе трансформисале су Турску у демократичнију и економски стабилнију и динамичнију земљу, а уз макроекономска побољшања и фискалну дисциплину, економски раст је постао одржив.
Стопа раста привреде Турске у 2011. од 8,5 одсто је била друга по величини у свету (после Народне Републике Кине), а ове године се очекује да достигне готово шест одсто чиме би БДП изнео 817 милијарди долара.
Инфлација једино помало квари ову идилу пошто сада износи 8,6 одсто, али је и то неупоредиво боље од 71,6 одсто, колика је била у просеку у периоду 1995-2001.
Значајна побољшања у кратком временском периоду сврстало је Турску међу економије у изузетној експанзији.
Турска је постала седма по величини економија у Европи и 16. у свету по БДП, мерено паритетом куповне моћи (ППП, према тржишним ценама) у 2011, који је изнео готово 1,29 билиона долара, или 17.499 по становнику.
Тренутно се у свету разматра неколико варијанти стварања регионалних монетарних унија, по примеру еврозоне. Дуже време су трајали преговори да руска рубља буде јединствено средство плаћања за Русију и Белорусију, а арапске земље у Персијском заливу су неколико пута покретале питање заједничке валуте.Ниједан од ових пројеката још није реализован.
Подаци ОЕЦД казују да ће се привреда Турске у периоду 2011-2017. најбрже развијати међу чланицама тог блока развијених земаља са просечном стопом раста од 5,7 одсто и да ће номинални БДП по главни становника достићи у 2016. преко 14.500 долара.
“Турска планира да удје медју 10 водећих привреда света, и оствари БДП од две билиона,повећа годишњи извоз на 500 милијарди и оствари спољнотрговинску размену од милијарду долара,” казао је Тим Рид, регионални директор у банци ХСБЦ.
Такав циљ је премијер Реџеп Таип Ердоан поставио за 2023, стоту годишњицу оснивања Републике, али Екзакибаши и њему слични привредници сматрају да ће за то домаћа привреда морати да постигне далеко више од склапања и изградње на основу тудјих пројеката.
У исто време турска јавност и медији различито реагују на идеју стварања лиразоне.
Лист Сабах пише да пословни свет подржава премијера, док је Милијет поменути пројекат назвао лудилом.
Како примећује амерички лист, аналитичари, укључујући и турске, не сматрају идеју „лиразоне“ реалном.
Потенцијално, лиразони би могли да се придруже само Азербејџан и ирачки Курдистан, али и за њих би такав потез био изузетно тежак.
Став премијера подржао је министар економије Зафер Чаглајан, који је истакао да не треба мислити да је изјава премијера дата без смисла.
(Танјуг)
