Прочитај ми чланакСпор неколико европских земаља са Турском одражава се сада и на НАТО и његове партнере не-чланице, јер је Анкара блокирала све програме партнерства северне војне алијансе, у којима учествује и Аустрија, што би могло неповољно да се одрази на Мисије на Косову, Авганистану и Медитерану, пише Велт.
Од блокаде Анкаре погођени су пре свега програми Партнерства за мир, у којима учествује 41 држава, међу којиам и Аустрија, која је има највећи контингент војника у саставу Кфор од земаља које нису чланице НАТО.
„Турска блокада програма Партнерства за мир је озбиљан проблем, цитира „Велт“ неименоване изворе из високих кругова при НАТО.
Више земаља партнера, као што су Шведска или Финска у дописима генералном секретару НАТО Јенсу Столтенбергу упозорили су на озбиљне последице блокаде од стране Анкаре.
„Дугорочно ерозија наше интероперабилности може бити препрека нашој способности да учествујемо на важним вежбама НАТО и подржимо НАТО операције“; наводи се у писму амбасадора Финске при НАТО Пирите Асунмаа.
То би, како истиче, била велика штета за обе стране, како Финску, тако и НАТО. Финска није члан НАТО.
Прва последица турске блокаде је немогућност новог програма обуке на војној академији НАТО у Риму.
Анкара реагује блокадом на захтев Аустрије за прекидом приступних преговора са ЕУ и критику Беча на рачун председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана.
Анкара је већ раније најавила блокаду Аустрије на међуанродном нивоу, те се очекивало да ће блокирати рад ОЕБС-а, којим председава Аустрија у овој години.
Турска већ недељама води дипломатски рат са пола ЕУ, а тренутно је у јеку сукоб са Холандијом и Немачком, које нису дозволиле турским министрима да држе митинге турским држављанима који живе у тим земљама. Реџеп тајип ердоган је узвратио оштрим оптужбама, назвавши Холандију и Немачку нацистима и „бандитским државама“, да би пре неколико дана оптужио Холандију да је „одговорна за масакр у Сребреници“.
Холандија је прво одбила да изда дозволу за слетање авиона турског министра спољних послова Мевлута Чавушоглуа који је желео да присуствује скупу, а потом је онемогућила турској министарки улазак у конзулат те земље у Ротердаму те је након тога „испратила“ до границе.
Од блокаде Анкаре погођени су пре свега програми Партнерства за мир, у којима учествује 41 држава, међу којиам и Аустрија, која је има највећи контингент војника у саставу Кфор од земаља које нису чланице НАТО.
„Турска блокада програма Партнерства за мир је озбиљан проблем, цитира „Велт“ неименоване изворе из високих кругова при НАТО.
Више земаља партнера, као што су Шведска или Финска у дописима генералном секретару НАТО Јенсу Столтенбергу упозорили су на озбиљне последице блокаде од стране Анкаре.
„Дугорочно ерозија наше интероперабилности може бити препрека нашој способности да учествујемо на важним вежбама НАТО и подржимо НАТО операције“; наводи се у писму амбасадора Финске при НАТО Пирите Асунмаа.
То би, како истиче, била велика штета за обе стране, како Финску, тако и НАТО. Финска није члан НАТО.
Прва последица турске блокаде је немогућност новог програма обуке на војној академији НАТО у Риму.
Анкара реагује блокадом на захтев Аустрије за прекидом приступних преговора са ЕУ и критику Беча на рачун председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана.
Анкара је већ раније најавила блокаду Аустрије на међуанродном нивоу, те се очекивало да ће блокирати рад ОЕБС-а, којим председава Аустрија у овој години.
Турска већ недељама води дипломатски рат са пола ЕУ, а тренутно је у јеку сукоб са Холандијом и Немачком, које нису дозволиле турским министрима да држе митинге турским држављанима који живе у тим земљама. Реџеп тајип ердоган је узвратио оштрим оптужбама, назвавши Холандију и Немачку нацистима и „бандитским државама“, да би пре неколико дана оптужио Холандију да је „одговорна за масакр у Сребреници“.
Холандија је прво одбила да изда дозволу за слетање авиона турског министра спољних послова Мевлута Чавушоглуа који је желео да присуствује скупу, а потом је онемогућила турској министарки улазак у конзулат те земље у Ротердаму те је након тога „испратила“ до границе.
