Прочитај ми чланак

Турска прави „татарско Косово“ у границама Русије

0

У украјинској области Херсона која се налази на самом југу земље на граници са руским Кримом, у последње време одигравају се врло алармантни догађаји. Турска намерно распаљује огњиште стреса и војног татарског сепаратизма по узорку на Косово. Главни циљ свега је држати под сталном напетошћу полуострво Крима.

s

Руски регион Крима са постотком Татара

У украјинској области Херсона која се налази на самом југу земље на граници са руским Кримом, у последње време одигравају се врло алармантни догађаји. Турска намерно распаљује огњиште стреса и војног татарског сепаратизма по узорку на Косово. Главни циљ свега је држати под сталном напетошћу полуострво Крима.

Самим тим Турци хоће да се освете Москви за њена деловања у Сирији и истовремено да ојачају своју позицију у нестабилној Украјини.
Знатни напори Анкаре окренути су ка плановима прављења кримско-татарске националне аутономије у јужном делу Херсонске области. И ако тамо ниче противдржавна формација као аутономија кримских Татара, де-факто она се налази под контролом Турске.

«Херсон је турска земља», «Османска империја се поново рађа» – баш овакви слогани на турском и арапском језику у последње време врло често се срећу на улицама градова и села у регији Херсона. Турска стреми да привуче, и у своју орбиту утицаја смести и неоосмански курс Реџепа Ердогана, који се у том смислу заснива на историјском наследству о вазалној зависности територије Северне обале Црног мора.

Директни извођач херсонских планова Анкаре је екстремистичка организација «Меџлис кримско-татарског народа» (забрањен на територији Руске Федерације). Треба напоменути да су недавно били објављени тајни извештаји Службе безбедности Украјине, који сведоче да су руководиоци те радикалне кримско-татарске структуре добијали финансијску помоћ од Турске последњих неколико година и да су радили на истраживању те земље.

d

Данас протурски меџлис у својим рукама држи власт од земље која му је дата на откуп. Буквално већ прошли месец је постало познато да су на територији Херсона, кримско-татарски екстремисти већ формирали «владу» за будућу националну аутономију и да намеравају да створе сопствену кримско-татарску војску. Уосталом, у региону већ постоје и раде незаконите оружане формације меџлиса – такозвани «добровољачки батаљони», чији војници врше терор над локалним становништвом.  

Војну помоћ херсонским аскерима (у преводу са турског реч «аскер» значи – војник, борац) пружа Турска. Најпре се то види у поставкама војних форми и муницији. Иако званична Анкара не пружа подршку кримско-татарским борцима, не треба јој веровати. На крају крајева подршку џихадистима у Сирији Анкара такође одриче, али аутоколоне са турском оружјем и муницијом и даље пресецају сиријску границу.

Осим тога, Турска шаље у Украјину војне инструкторе који уче војнике батаљона меџлиса. Присуство турских инструктора у више наврата је фокусирано у области Херсона, и на линији контакта завађених страна у Донбас.

Још једнан елемент турске помоћи «татарској браћи» је слање у Украјину страних разбојника. Ради се о томе да огромна већина кримских татара заиста не жели да напушта домовину Крим, и да постају топовско месо у рукама марионете Турске. И како би допунили број бораца за «татарску републику» Турци шаљу у помоћ «јединомишљенике» са богатим борбеним искуством.

У ту групу спадају чланови турске неонацистичке организације «Сиви вукови» (Boz kurtlar) и исламисти из Сирије, укључујући и терористе из «Исламске државе». Кијевска владајућа хунта се нада да ће искористити те фанатике у борби против самопроглашене народне републике Донбаса и за провокације у односима са Русијом, и баш због тога у убрзаном поредку се и формирају украјински пасоши.

Активност Турске у области Херсона није исцрпљена подршком кримско-татрским паравојних одсека. Та замља спроводи у региону «меку» експанзију. По њеној иницијативи успостављена је ваздушна и морска размена Турске са облашћу Херсона, повећао се интерес турских инвеститора, рађа се мрежа сарадње са турским регионом. Самим тим Анкара постепено припаја јужноукрајунску област али и даље не сугерира њен улазак у састав Турске Републике.  

Кроз утицајну кримско-татарску дијаспору Турске и бизнисмена Анакре стимулише се процес татаризације Херсона. Нарочито се води рачуна о финансирању изградње насеља за живот кримских Татара. На пример, кримско-татарска дијаспора турске престонице спроводи крупан пројекат који обезбеђује изградњу станоградња и социјалну инфраструктуру на простору од 20 хектара.

Појава на прелазима Крима етнички-криминалне енклаве и добијање политичке самосталности под кишобраном Турске представља претњу Русији. Војне присталице «херсонске татарске републике» већ организују провокације на граници Украјине са Кримом и то ће радити и даље, можда чак и са применом оружја против руских граничника.

Покушај се наставља тако што ће на полуоство «бацити» диверсанте и терористе (у виду избеглица или туриста), који ће се постарати да дестабилизују ту станицу. Следећи правац овог подлог посла слуга Анкаре је информационо-психолошко дејство на Татаре Крима у циљу притиснути их на антируски бунт.  

f

Данас протурски меџлис у својим рукама држи власт од земље која му је дата на откуп. Буквално већ прошли месец је постало познато да су на територији Херсона, кримско-татарски екстремисти већ формирали «владу» за будућу националну аутономију и да намеравају да створе сопствену кримско-татарску војску. Уосталом, у региону већ постоје и раде незаконите оружане формације меџлиса – такозвани «добровољачки батаљони», чији војници врше терор над локалним становништвом.

Војну помоћ херсонским аскерима (у преводу са турског реч «аскер» значи – војник, борац) пружа Турска. Најпре се то види у поставкама војних форми и муницији. Иако званична Анкара не пружа подршку кримско-татарским борцима, не треба јој веровати. На крају крајева подршку џихадистима у Сирији Анкара такође одриче, али аутоколоне са турском оружјем и муницијом и даље пресецају сиријску границу.

Осим тога, Турска шаље у Украјину војне инструкторе који уче војнике батаљона меџлиса. Присуство турских инструктора у више наврата је фокусирано у области Херсона, и на линији контакта завађених страна у Донбас.

Још једнан елемент турске помоћи «татарској браћи» је слање у Украјину страних разбојника. Ради се о томе да огромна већина кримских татара заиста не жели да напушта домовину Крим, и да постају топовско месо у рукама марионете Турске. И како би допунили број бораца за «татарску републику» Турци шаљу у помоћ «јединомишљенике» са богатим борбеним искуством.

У ту групу спадају чланови турске неонацистичке организације «Сиви вукови» (Boz kurtlar) и исламисти из Сирије, укључујући и терористе из «Исламске државе». Кијевска владајућа хунта се нада да ће искористити те фанатике у борби против самопроглашене народне републике Донбаса и за провокације у односима са Русијом, и баш због тога у убрзаном поредку се и формирају украјински пасоши.

Активност Турске у области Херсона није исцрпљена подршком кримско-татрским паравојних одсека. Та замља спроводи у региону «меку» експанзију. По њеној иницијативи успостављена је ваздушна и морска размена Турске са облашћу Херсона, повећао се интерес турских инвеститора, рађа се мрежа сарадње са турским регионом. Самим тим Анкара постепено припаја јужноукрајунску област али и даље не сугерира њен улазак у састав Турске Републике.

Кроз утицајну кримско-татарску дијаспору Турске и бизнисмена Анакре стимулише се процес татаризације Херсона. Нарочито се води рачуна о финансирању изградње насеља за живот кримских Татара. На пример, кримско-татарска дијаспора турске престонице спроводи крупан пројекат који обезбеђује изградњу станоградња и социјалну инфраструктуру на простору од 20 хектара.

Појава на прелазима Крима етнички-криминалне енклаве и добијање политичке самосталности под кишобраном Турске представља претњу Русији. Војне присталице «херсонске татарске републике» већ организују провокације на граници Украјине са Кримом и то ће радити и даље, можда чак и са применом оружја против руских граничника.

Покушај се наставља тако што ће на полуоство «бацити» диверсанте и терористе (у виду избеглица или туриста), који ће се постарати да дестабилизују ту станицу. Следећи правац овог подлог посла слуга Анкаре је информационо-психолошко дејство на Татаре Крима у циљу притиснути их на антируски бунт. 

Аутор текста: КИРИЛ ГУБА
Превод: АНТОНЕЛА БИЈЕЛИЋ