Прочитај ми чланак
Жито и ИДИЛ: силоси уз реку Тигрис и ускраћивање хране као нова метода ратовања.
Исламисти су нашли још један начин за пуњењем сопствених џепова, контролисање и расподелу намирница, чиме додатно могу придобити суните на своју страну, док ће истовремено противници, поготово остале верске мањине, остати ускраћене за потребну хрануе.
Одгајивач жита, Павле, и његова породица побегли су из Мосула пре освајања града од стране ИДИЛ-а. Две недеље после, Павле, хришћанин по вероисповијести, примио је телефонски позив од мушкарца који се представио као члан ИДИЛ-а.
„Ми смо ти у складишту. Зашто не обављаш свој посао и обрађујеш усеве?“ питао је глас с друге стране линије на течном арапском и додао
„Врати се и гарантовати ћемо ти безбедност ако се преобратиш и платиш нам 500 $“.
Након што је Павле одбио с друге стране дошла му је обавештење о казни.
„У реду, само смо те хтели да обавести да ти не крадемо усеве јер си имао избор.“
И други пољопривредници јавили су се са идентичним причама што упућује на мало знан елемент претње коју Исламска држава Ирака и Леванта представља Ираку и Сирији.
ИДИЛ сада контролише велика пољопривредна подручја, према проценама Уједињених нација, ради се о отприлике 40 посто ирачких годишњих усева. Чини се како исламистима није у циљу искључиво контрола територије, већ и управљање освојеним ресурсима.
ИДИЛ је у Ираку, као иу Сирији пре тога, задржао државне запослене у силосима како би им помогли у одржавању освојених подручја. Тактика која разликује ИСИЛ од ал-Каиде из које је настао.
„Житарице попут пшенице или ражи стратешки је важна роба и они с тиме чине све што могу“, рекао је Али Бинд Диан, управитељ пољопривредног синдиката града Макхмура који се налази у близини подручја под контролом ИДИЛ-а, између градова Арбила и Моцула.
„Побегли смо носећи злато и новце, но оставили смо иза себе своје поседе. Све што смо изградили у последњих 20 година преко ноћи је нестало“, рекао је Јонис Сајдулах, учитељ и пољопривредник.
Пољопривредници и фармери боје се вратити и на ослобођена подручја која су под курдском контролом. Страхују како је ИДИЛ минирао обрадиве површине како би их спречио да се врате.
Исламска држава тренутно под контролом држи свих девет силоса провинције Ниневех, која се протеже уз реку Тигрис, те седам силоса из других провинција.
На многе начине ИДИЛ копира стратегије коју је развио пре тога у Сирији. У граду Раки, којег контролише већ годину дана, оставили су раднике силоса и млинова те основали канцеларију задужену за ланац снабдевања, од жетве до дистрибуције брашна.
Ретко су се упустили у уништавање освојене државне инфраструктуре, када су освојили ирачку највећу брану, задржали су раднике, чак су и из Мосула довели стручњаке за поправку оштећења.
„Забрињава садња усева за следећу годину. У провинцији Ниневех постоји отприлике 100 хиљада пољопривредника, а сада су многи од њих побегли. ИДИЛ поседује довољно семена за следећу годину, а контролом канцеларије министарства пољопривреде у Мосулу под контролом имају и ђубрива, но расподелити их у праве руке могло би се показати као мало већи проблем „, каже Мухамед Диаб, руководилац регионалне канцеларије Светског програма за храну.
Рат у Сирији пред знатном ескалацијом
Турска би ускоро могла трупама прећи границу, план је заузимање простора који се налази под контролом ФСА.
Ситуација око Сирије се брзо развија и постаје јасно да актуелни ангажман, спорадични амерички и савезнички ваздушни напади на положаје ИДИЛ-а, неће бити трајан већ како је у припреми додатна „еволуција“ овог рата.
Турска – земља која се можда и највише од свих заложила за рушење власти у Дамаску – данас сигнализира како би ускоро њихове трупе могле ући у Сирију, наводно с циљем борбе против ИДИЛ-а.
Да САД жели да учини нешто против ИСДИЛ-а је донекле разумљиво, пошто тај исти ИДИЛ представља конкретне претње њиховим геостартешким плановима у Ираку у којег су уложили огроман новац током година окупације. Но, када Турска поручује да жели ући у Сирију с циљем „борбе против ИДИЛ-а“, то је већ нешто сасвим другачије и многи ће с разлогом бити итекако скептични.
Можда је САД-у приоритет докрајчити ИДИЛ, а затим и сиријску власт у Дамаску, но у случају Турске то је готово сигурно обрнуто када је реч о приоритетима. Осим ако се у међувремену није нешто заиста радикално променило у политици Анкаре, а то је скоро немогуће, онда би улазак турске војске у Сирију представљао велику и опасну ескалацију, пуно опаснију од актуелних америчких ваздушних напада.
Службени став Вашингтона, што се могло ишчитати и из изјава америчког председника, је да Асад мора на крају да оде, али у склопу једне политичке дириговане промене. То је њихов актуелни став, што не значи да ће исти Дамаск и прихватити, но Турска никада није прихватила такав став и код њих је „смена режима“ још увек једина стратегија за Сирију.
Последње информације говоре да Турска планира САД-у и савезницима дати на употребу своје базе у склопу актуелних војних операција те како и сама разматра слање трупа иу Сирију и у Ирак. Током јучерашњег дана турске власти су у парламент послале предлог којим се траже веће овлашћења које би Анкари дале могућност употребе војне силе с циљем „превентивног спречавања напада према нашој земљи од стране свих терористичких група у Ираку и Сирији“.
Град Кобан, курдски сиријски град на самој турској граници, могао би ускоро пасти у руке ИДИЛ-а. Тај потез могао би турској војсци послужити као повод за улазак у Сирију. Но, питање је где та војска планира све ићи? Јер из Анкаре стално поручују како напади на ИДИЛ „нису довољни“ те како треба ударити и на „режим“. Ако та војска, контролисана од те Анкаре, уђе у Сирију, рат би могао нагло прерасти у нешто знатно веће.
Турски медији преносе да власти планирају успостављање „сигурних зона“ у Сирији на простору који се тренутно налази под контролом ФСА и Исламског Фронта (групе које спадају у тзв. „умерене“ побуњенике, а добијају директну подршку са Запада, бар ФСА). Дневни лист Хуријет преноси да би Турска хтјела кренути у ову мисију заједно са САД-ом, но пошто Вашингтон не жели улазити с трупама у Сирију, спремни су то учинити и сами са својом копненом војском.
Надаље, Турска планира да на те успостављене сигурне зоне почне пребацивати сиријске избеглице које се тренутно налазе у Турској. Такође се наводи како у плану није улазак на просторе који су под контролом ИДИЛ-а и курдских снага. Другим речима, све ово изгледа као да се Турска припрема за улазак у Сирију, али за улазак са циљем директне борбе против сиријске војске која преузима контролу над групама као што су ФСА и Исламски Фронт.
(Advance)
