Турска, заједно са савезничким милицијама које је годинама обучавала и наоружавала, интензивно окупља снаге дуж сиријске границе, најављујући велику војну операцију усмерену на територије под контролом Курда.
Према извештајима које је објавио Wалл Стреет Јоурнал, уз позивање на високе америчке званичнике, ситуација на северу Сирије се рапидно компликује, док Анкара припрема специјалне јединице и артиљеријске капацитете за инвазију.
Операција би се, према наводима извора, могла фокусирати на град Кобани, симбол отпора Курда против Исламске државе, који се налази на северној граници Сирије с Турском. Кобани је већ изолован, а постоји бојазан да ће Турска покушати потпуно опкољавање града.
На терену су присутни припадници турских оружаних снага, специјалне јединице и тешко наоружање, док савезничке милиције додатно јачају војну инфраструктуру.
Амерички званичници су изразили озбиљну забринутост због могућег турског упада и покушавају извршити притисак на Анкару како би одустала од планиране операције. Један високи амерички званичник за WСЈ је изјавио:
„Наша тренутна пажња усмерена је на дипломатски притисак како бисмо спречили прекограничну операцију која би могла дестабилизовати цео регион.“
У међувремену, сиријски Курди су апеловали директно на бившег америчког председника Доналда Трампа, надајући се да ће он искористити свој утицај како би обуздао амбиције турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.
Међутим, Трамп је у свом обраћању јуче похвалио Ердогана као „паметаног лидера“ и Турску назвао „великом војном силом“, што је додатно узнемирило курдске представнике.
Званичница сиријских Курда, Илхам Ахмед, упутила је писмо објављено у WSЈ-у, у којем је изразила страх локалног становништва од надолазеће војне акције. У писму је истакнуто:
„Наша села и градови су у сталном страху од разарања. Свакодневно посматрамо како турске снаге гомилају војску с друге стране границе.“
Према њеним речима, Турска тежи успостављању де факто контроле над курдским територијама у Сирији, пре него што нова администрација у Вашингтону преузме дужност у јануару.
На северозападу Сирије, након повлачења власти Башара ал-Асада, доминацију су преузеле опозиционе снаге вођене џихадистичким групама попут Хајат Тахрир ал-Шама, које су подржане и опремљене од стране Турске. Јужне делове земље, у близини израелске и јорданске границе, заузеле су милиције које сарађују са Израелом и Јорданом.
Међутим, источни и североисточни делови Сирије, богати нафтом и стратешким ресурсима, остају под контролом Сиријских демократских снага (СДФ), које предводе Курди. Турска сматра СДФ продуженом руком курдске Радничке партије Курдистана (ПКК), коју званична Анкара означава као терористичку организацију.
Упркос међународним критикама, Турска је у више наврата спроводила војне кампање против курдских снага у Сирији и Ираку. Недостатак снажног међународног одговора охрабрио је Анкару да планира даљу експанзију на територијама под контролом Курда.
Могући напад на Кобани могао би изазвати масовне цивилне жртве и нови талас избеглица према суседним државама. Истовремено, могао би дестабилизовати већ крхку равнотежу снага у региону, угрожавајући савезништво између СДФ-а и међународне коалиције предвођене САД-ом, која се ослањала на Курде у борби против Исламске државе.
Аналитичари упозоравају да би турска операција могла отворити врата за јачање џихадистичких група у северној Сирији, с обзиром на ослабљен положај СДФ-а. Истовремено, дугорочна турска окупација могла би продубити етничке тензије и додатно закомпликовати политичко решење сиријског конфликта.







