Прочитај ми чланак
Анкара је посебно љута због тога што Вашингтон, исто као и Русија, не одустаје од јаке подршке Курдима који су, уз војску сиријског председника Башара ел Асада, једини који се на терену боре против терориста Исламске државе Ирака и Сирије, што побуђује најцрње слутње турских званичника да у ствари ни САД ни Русија не зазиру од благослова за неку суштинску аутономију Курда, ако не и прву курдску државу.
Турске артиљеријске гранате испаљене преко границе у Сирију су изазвале љутњу и захтеве да се обустави бомбардовање у Вашингтону и Паризу, али и малу узбуну у седишту НАТО, чији је Турска важан савезник, јер се страхује од нове димензије заоштравања сукоба у Сирији. Али проблем двојак и везан за тешку избегличку кризу, за коју сад и у Европској унији кажу да је немогуће решити ако Турска настави да директно уцењује ЕУ и смишљено жмури на и даље масовни прилив избеглица у Европу, што организују потпуно неометано од турских власти моћне банде организованог криминала.
Марк Пјерини, бивши шеф делегације Европске комисије у Турској, а сад аналитичар фондације Карнеги Европа је изјавио француској телевизији да “нико никог не може да убеди да моћна турска полиција и безбедносне снаге не могу да разбију банде кријумчара избеглица који на том погубном бизну годишње обрћу око две милијарде евра”. Турска се сад, међутим, сучелила с поразом стратегијског циља да спречи сиријске Курде и војску председника Башара ел Асада да, уз подршку руских авиона, жестоким ударцима разбију од Анкаре подржаване исламистичке и друге групе на подручју Алепа, заузму територије и нарочито један стратегијски војни аеродром близу турске границе.
Путеви дотура оружја и хране из Турске наоружаним групама на подручју ка Алепу, за које Анкара тврди да су само противници Асадовог режима, мада су неке повезане и с Ал каидом, су тиме пресечени и те групе су сад десетковане, многи њихови припадници су скинули униформе и склонили се у масу избеглица које су стигле на турску границу.
Сад су тиме постали неоствариви планови Анкаре да уз границу унутар Сирије створи велику “тампон зону” дужине 80 километара и 40 километара у дубину где би се смештале избеглице из сиријског рата. А што би у ствари била брана за оно од чега највише страхују турски челници, а то је спајање курдских територија унутар Сирије и могућност настајања државе сиријски и ирачких Курда, што би несумњиво побудило жеље и међу турским Курдима да и они постану део прве у историји курдске државе.
У освртима стручњака за блиски исток фондације Карнеги Европа, Центра за европске политичке студије, али и неких либанских и израелских аналитичара се упозорава на велику опасност избијања новог жаришта сукоба на подручју Сирије и Ирака, ако би турски председник Реџеп Тајип Ердоган спровео претњу војне интервенције унутар Сирије уз нарастајуће савезништво са Саудијском Арабијом, чији борбени авиони треба да стигну у турску базу Инџирлик, где иначе “олакшице” имају и НАТО авиони и трупе. Ако би Турска и Саудијска Арабија оствариле претње да ће упасти на сиријску територију да се и копненим трупама сукобе с терористима Исламске државе, који су на почетку имали помоћ у оружју и опреми Анкаре и Ријада, то би значило да би турске војне трупе ушле у Сирију управо на подручју северно од Алепа, што је “енклава” између две територије под контролом Курда.
Турци у области која се граничи са Сиријом имају смештене веома моћне снаге од више дивизија, а укупно преко 150 хиљада војника. Ердоган је оптужбом Америци да је “крива за море крви” због подршке сиријским и ирачким Курдима ушао у озбиљан сукоб с Америком, што потврђује и јасан захтев Вашингтона да престане турско артиљеријско бомбардовање циљева унутар Сирије. У фондацији Карнеги Европа мисле да је новонастала ситуација изазвала велике главобоље и турским савезницима у НАТО, што не крију ни НАТО дипломатски извори који сматрају да Анкара превасходно мора имати на уму кљчни циљ наношења удараца и разбијања терористичке исламске пара-државе у Сирији и Ираку. То је, како је наглашено, светско жариште кризе и тероризма и уништењу тог зла се морају посветити све снаге, укључујући партнерство с Русијом и напоре да крене у политичко решење сиријске кризе, из чега би биле искључене снаге везане за терористе Ал каиде и “Даеша”, Исламске државе Ирака и Сирије.
Крхка управо утаначена нагодба Америке и Русије о обустави ватре и политичком процесу за формирање, вероватно без Башара ал Асада на челу, будуће прелазне владе националног јединства у Сирији, сад је доведена у озбиљне невоље управо турском војном авантуром и бомбардовањем курдских и трупа Дамаска унутар Сирије. Руски премијер Димитри Медведев је јуче на светском безбедносном састанку у Минхену упозорио да би копнена интервенција у Сирији само изазвала катастрофе попут ситуација у Либији, Јемену или Авганистану.
Ако би турске трупе ипак упале у Сирију, велика је вероватноћа да би се наишле на удару руске авијације која свакако не би допустила да трупе режима у Дамаску буду поражене, а онда креће оно од чега војнике у НАТО облива хладан зној. “Турска постаје веома неугодан савезник НАТО и ЕУ”, истичу аналитичари Карнеги Европа фондације, а прилика да Анкара поближе разјасни своје планове и циљеве се пружа управо кроз два дана кад на разговор с челнициа ЕУ у Брисел стиже турски премијер Ахмет Давутоглу.
