Прочитај ми чланак

ТУЖИЛАЦ О ЖАНДАРИМА: Тражи по две године за пребијање Вучића и Малог

0

Суђење оптуженима за пребијање Андреја Вучића и Предрага Малог. Тужилаштво тврди да су доказани сви наводи из оптужнице.

Заменик вишег јавног тужиоца у Београду Саша Дрецун затражио је од суда да осморицу припадника нишког одреда Жандармерије огласи кривим због инцидента током „Параде поноса“ 28. септембра 2014. године. Они су оптужени да су претукли Андреја Вучића, брата председника Србије Александра Вучића, Предрага Малог, брата градоначелника Београда Синише Малог, и припаднике „Кобри“, Сашу Станковића и Сашу Јовановића.

За Предрага Митровића, Славка Стојановића, Драгана Савића, Далибора Ђорђевића, Златка Гигића, Бобана Лекића и Митра Милосављевића, којима се на терет ставља напад на војно лице, злостављање и мучење, тужилац је тражио затворску казну од по две године. За њиховог команданта Радета Матића, оптуженог за злоупотребу службеног положаја, захтевана је казна од годину дана робије.

Са друге стране, двојица адвоката Владимир Вучинић и Зоран Савељић, који су током претреса у уторак изнели завршну реч, предложили су суду да њихове клијенте ослободи, јер, како су истакли, нису починили дела која им се стављају на терет. Током данашњег дана завршну реч даће и остали адвокати, као и оптужени, након чега ће бити заказано изрицање првостепене пресуде.

Дрецун је током излагања које је трајало више од два сата навео да су током поступка доказани сви наводи оптужнице, као и да суд треба непристрасно да оцени све доказе, међу којима су и искази сведока. Подсетио је да је саслушано 27 сведока, од чега су четворица оштећених, 14 колеге оптужених, а остали очевици. Тужилац је истакао да је уочљиво да су сведочења припадника Жандармерије ишла у правцу умањења кривице оптужених.

– На чудан начин су покушали да оправдају непотребну примену силе – казао је Дрецун. – Доказано је да су се оштећени легитимисали, да су Станковић и Јовановић рекли да су из војне полиције, да су на задатку и да су то више пута поновили довољно гласно. Оптужени су непотребно користили палице и евидентно је да су предузели недозвољену силу. Степен кривице је јасан, поступали су са умишљајем, који се огледа у испољавању безразложне бруталности.

Андреј Вучић у суду

Адвокат Зоран Савељић, бранилац Предрага Митровића, навео је да је његов клијент покушао да заустави изгредничко понашање грађана. Према његовим речима, оштећени се нису легитимисали, нису послушали наредбу и пробили су кордон.

Његов колега Владимир Вучинић сматра да је нелогично и противно свим правилима да припадник војске на задатак иде у друштву цивила:

– Ако су они обављали војну службу, коју су то војну службу обављали и зашто су то радили у цивилној одећи?

МОТИВ ХАПШЕЊЕ КОЛЕГЕ

Према мишљењу заменика тужиоца, мотив за поступање жандарма треба тражити у хапшењу њиховог колеге Никице Ристића. Он је приведен две недеље раније због наношења повреда Ранку Панићу током протеста због хапшења Ратка Младића, јула 2008. године, од којих је овај преминуо. Према његовим речима, то хапшење је наишло на велики револт припадника нишког одреда Жандармерије.

8 коментара “ТУЖИЛАЦ О ЖАНДАРИМА: Тражи по две године за пребијање Вучића и Малог

  1. xyz каже:

    Од А до Ж
    Нишки жандарми весело су се тог јутра укрцали у аутобус за Београд. „Јууупиии, идемо да бијемо педере“ – нису крили одушевљење бесплатном екскурзијом у главни град, а бркати командир је био у стандардном очају: „С ким ја радим? Слушај вамо! Не идемо да бијемо педере, ми идемо да их бранимо! Утувите то у главу. Је л’ јасно?!“ И цео аутобус је весело узвикнуо: „Јууупиии, идемо да бранимо педере.“
    Кад су стигли, ставили су их на неки ћошак изнад Славије. Три сата су легитимисали раздрагане бабе што су кренуле на Каленић пијацу, триста двадесет две су их замолиле да им помогну око цегера & џакова и већ око подне су схватили да су они, изгледа, на тајном задатку: да помажу домицилном становништву око спремања туршије у акцији „Изађи ми на теглу“. Ал’ нас зајебаше, буразеру – већ се код нишких жандара примећивала нервоза, карактеристична за људе који су у пуној ратној опреми од јутра пренели 322 џака футошког купуса по становима између Бирчанинове и Ресавске. Онда су се појавила четворица са купусом, али нису личили на бабе. Одмах су им били сумњиви.
    – Здраво колеге. Ми смо Кобре! – рекла су она четворица. Рутински.
    – Ко, бре?!
    – Кобре!
    – Шта ти мени ко, бре, ја тебе питам: ко, бре!
    – Па Кобре!
    – Ма немој ти мени ко, бре! Само ја, као овлашћено службено лице, смем да питам: ко, бре!
    – Је л’ знаш ти ко је ово? – уозбиљио се онај.
    – Ко, бре? – гледао је нишки жандарм бледо у тог, сећајући се да су му говорили, пре но што је пошао, да у Београду на улици можеш да сретнеш многе познате личности: Чкаљу, Џајића, Нешу Галију, Драгишу Бинића, Саву Шумановића, Тому Здравковића…
    – Познат ми је нешто! Чек, чек, еее знам! Је ли, јеси ти певач Амадеус бенда?
    – Не, ма какав Амадеус бенд… Ја сам Вучић!
    – Ти Вучић! Ај, бре, не сери, па знам ја како изгледа Вучић, нисам ја будала! Мене сте нашли!
    – Али, ја сам брат, знате. Ево лична карта!
    – Брат! Да ниси топли брат!? Командире, ево га један топли бата што треба да га бранимо! – узвикнуо је жандарм.
    – Не, не, ма какви, ја сам премијеров буразер. Идем с обезбеђењем да однесем неки купус код родитеља… То је ту одмах, 150 метара…
    – Купус! Чекај, бре, дечко, па ви нам смањујете личне дохотке, недељом нас довлачите овде чак из Ниш да спремамо туршију с овим досадним бабама, а теби обезбеђење преноси купус! – љутнуо се жандарм.
    – Па добро, ево пренесите нам ви купус, кад сте већ дошли због тога…
    – Ми да вам носимо купус!!! – рекло је, унисоно, свих 50 жандара и прешло на интерне консултације.
    – Ма дај да га излемамо, бре… Устао сам у пола два да ме овде замајавају.
    – Јеси нормалан! Шта ако је стварно Вучићев буразер!?
    – Ма није, фолира се, бре! Вучићев буразер је, колико ја знам, Вјерица Радета. А и да јесте, знаш ти колики је Београд, неће нико да примети. То се овде дешава стално, знаш.
    – А шта ако нас тужи Вучићу?
    – Неће, неће, није Вучић ту, он је у Текији!
    – Шта ће тамо?
    – Па има, ваљда, она „Златна бућка Ђердапа“. Уууу, какве сам ја тамо сомове ватао са пашеногом, ооовооолике…
    – Тако значи, он вата племените животиње сомове, а ми овде помажемо бабама. Е неће моћи. Командире, командуј!
    И тако је то било од А до Ж.

  2. xyz каже:

    ИСКАЗ

    База жандармерије, јутро, почетак радног времена.
    Дежурни предаје рапорт команданту жандармерије.
    – Господине команданте, стање је редовно.
    – Врло добро, него, која су она петорица што скупљају лишће тамо?
    – То су они.
    – Који они?
    – Они што су тукли Бату. Стигао списак синоћ. Да се суспендују и да до даљњег скупљају лишће, чисте WЦ, копају канале, туцају камење…
    – Какве канале побогу, какво туцање камена?!? Није ово Голи оток…
    – Тако пише у наредби, господине. Потписао Министар полиције, а Директор полиције ударио печат.
    – Хмм… Кажеш, Министар и Директор полиције… Пошаљи ми их на рапорт за једно пет минута!
    – Миљана, душо, скувај шест кафа, имамо госте јутрос…
    Након отприлике десетак минута, у канцеларији команданта Жандармерије:
    – Овако, момци. Ја вас нећу испитивати појединачно, него ће један да ми исприча како је то било, шта се десило. Стојане, ти ћеш све да ми испричаш, а момци ће на крају да потврде или да оповргну твоју причу… Причај!
    – Е овако, Господине Команданте, овако је било. Прво су нас потегли ноћу, ни криве ни дужне, да стојимо испред оних грађана што се прошеташе са дечицом увече. Они одоше, а ми остадосмо да дреждимо целу ноћ на улици, да простите без игде ичега. Улице пусте, све затворено. Остоју притерало, једва нађосмо неки кафић те га пустише да обави пос’о. Не воле нас у Београд, па то ти је. Елем, дочекасмо јутро на нама одређеним позицијама, онако попадали с ногу.
    Кад, иду према нама тројица, раширили се као да су ослободили улицу, не третирају нас за ич! Станемо ти ми лепо и културно испред њих и тражимо исправе, по наређењу, кад ће један од њих, онај највећи:
    – Шта ‘оћеш, пандур?
    Мене о’ма удари крв у главу, али се суздржах, па им лепо, поново, затражим легитимације, онако фино, културно… А он ће мени:
    – Бриши, пандур…Знаш ли ти ко сам ја?
    Мислим се ја, господине Командире, баш ме заболе ко си ти, ал’ ја опет фино и културно:
    – Види, другар, и да знам ко си ти, имаш да покажеш легитимацију, пропис је пропис!
    А он ће мени:
    – Слушај ти, момак, немој да ми се ту педеришеш, него пуштај да прођем, да ти не бих за пола сата уручио отказ…
    А ја опет фино и културно, а у глави ми већ кува:
    – Господине, легитимацију на увид и ваше и ваших другара…
    А он ме дофати за ревере, па поче да дречи:
    – Ја сам, бре, Батин Бата, педерчино пандурска, ти ћеш да ме легитимишеш, мамицу ти тупаву пандурску…
    Е, ту је било готово, насртај на службено лице и говор мржње. Он ће мене да назива педером и да ми псује матер… Уврнем му руку, у то један од остале двојице потеже утоку, а наши навалише да дегенече Бату и ову двојицу, све по пропису и правилу службе. Беше како беше, лепо смо их пропустили кроз шаке, без обзира на фамилију, јер су наше фамилије спомињали… Тек, тако је било..
    – Добро бре, Стојане, зар нисте могли да се суздржите? Псовали вам матер… Па шта?! Нисте ви деца британског конзула, па да не сме мајка да вам се спомиње у контексту…
    – Знам ја то, господине Командиру, на то смо ми навикли, али када нас је назвао педерчинама… Е, то није смео никако. Ђубре Батино!
    – Видим да су остали момци сагласни са твојим исказом, Стојане. Сада ће Слина да нас дави једно време…Али, проћи ће и његово време, и Батиног Бате време, па ћемо да се питамо ко ће да копа канале и да туца камен…
    – Миљана, дедер, дај ону ракију из фасикле, други ред, трећа фасцикла, да попијемо по једну за добро обављену службу на част наше јединице.
    – Живели ми момци и у част Жандармерије!

    Ово ми је испричао један од присутних на овом састанку. Да ли је тако било? Просудите сами.
    Зека Поповић

  3. xyz каже:

    Нико не сме бату да бије, чак и када је безобразан!

  4. Зверојед каже:

    Е дођеш испред кордона корњача да се курчиш па то нема нигде , људи су радили свој посо , не пише му на челу ко је и шта је него поступи по наређењу и пеглај …
    Правило број 1 гледај да не добијеш по пички , ако добијеш после је касно да зовеш и тату и маму и секу и бату …

  5. ivan каже:

    Sta dve godine smradovi-smrt!!Digli ruku na stopana i ima da ih nema!Jeste PEDER,DEBELA NAKAZA,SIPTARSKI KOPILJAN ali je KOLONIJALNI UPRAVNIK GRUDVE BLATA SRBIJE I KAO TAKVOG IMA DA GA POSTUJETE!

Коментари су затворени.