Прочитај ми чланакОд уласка Хрватске у ЕУ у државе Уније се, према проценама темељеним на статистичким подацима земаља-одредишта исељеника и трендовима на које указује статистика, одселило више од 200.000 хрватских грађана, што одговара броју од пет одсто становништва утврђеног пописом 2011. године.
Током прошле године, супротно очекивањима да ће – због изласка земље из кризе и опоравка – интензитет исељавања почети опадати или барем стагнирати, он се, према незваничним информацијама којима располажемо, додатно појачао, пише Јутарњи лист. Према званичној статистици Државног завода за статистику, током 2015. године негативни салдо миграција (разлика између броја одсељених и броја усељених) био је минус од око 18.000 људи. У прошлој години, тврде упућени, разлика између исељених и досељених прешла је 20.000.
Не одјављују се
Подаци ДЗС не могу бити темељ за одређивање целокупне емиграције, али су добар показатељ тренда. ДЗС , наиме, објављује анализе темељене на подацима које му доставља МУП, а МУП пак барата само подацима о оним исељеницима који су уредно одјавили пребивалиште.
Будући да неодјава пребивалишта није казнено дело, као у неким другим државама, нити постоје бенефити које би исељеници добили одјавом, како указују статистике земаља у које се хрватски грађани одсељавају, они који се службено одјаве пре изласка чине мањину. Тако су се, примера ради, током 2015. године, према подацима ДЗС-а, у Немачку иселила 12.264 хрватска грађанина. Но, према подацима немачког статистичког завода, у исто време у Немачку их се доселило 57.412.
Недостатак релевантних података није само хрватски проблем. Литванија је до приближно тачне статистике дошла тек након 2010. године, кад је свим радноспособним становницима уведена обвеза плаћања дела обавезног здравственог осигурања.
У почетку су само неке рањиве категорије (родитељи на родитељском боловању, особе с инвалидитетом итд.) те незапослени пријављени државном заводу за запошљавање. Захваљујући тој одредби, у 2010. години готово се утростручио забележени број пријављених исељеника у односу на годину прије: претпоставља се да се велик број оних који су се одселили ранијих година, али никад нису пријавили одлазак, одјавио управо 2010. како би избегли плаћање.
Немачка је најчешћа дестинација хрватских емиграната, а њени статистички подаци су важни за процене укупне емиграције.
Пре кризе, у Немачку се усељавало око 8.000 до 9.000 особа с хрватским пасошем годишње. С кризом, тај се број повећао на око 12.000 током 2011. и 2012., да би експлодирао уласком Хрватске у ЕУ: немачки статистички завод 2013. године заблежио је нешто више од 25.000 усељеника, 2014. њих готово 45.000, а 2015. године број се приближио 60.000.
Нови егзодус
Колики је број исељеника с хрватским пасошем ушао у Немачку прошле године још се тачно не зна. Немачки статистички завод врло педантно извештава о миграцијама, и то квартално, па тако, рецимо, већ у јулу објављује податке о миграцијама у првом кварталу текуће године. Но, још нису објавили ни један податак за 2016. те ће, како је објављено на њиховим веб-страницама, с објавом каснити најмање осам месеци због измене технологије обраде података и проблема са софтвером.
Међутим, према подацима којима располажемо, реално је очекивати да је број исељеника у Немачку у 2016. био на нивоу из 2015. године. То би значило да се само у Немачку од 2013. до краја 2016. иселило око 180.000 особа.
Велики скок броја исељеника бележе и Ирска и Aустрија. У Ирску се, примера ради, од 2009. до 2012. укупно иселило 250 особа с хрватским пасошем, а од средине 2013. до краја 2015. њих 6000. У Aустрију је годишње одлазило око 1.200 хрватских грађана, да би их од 2013. одлазило око 3.000 на годишњем нивоу.
Кад се зброје подаци, само у Немачку, Ирску и Aустрију иселило се око 200.000 људи с хрватским пасошем – махом млађе и образованије становништво, којем први разлог исељавања није незапосленост у Хрватској, него бољи радни услови и боља плата у иностранству.
Но, то не значи да се за 200.000 људи смањило становништво Хрватске. Прво, није могуће прецизно одредити колико је од тих 200.000 особа, колико их је регистровано у споменутим земљама, доиста било становника Хрватрске, а колико је међу њима хрватских грађана из БиХ или Србије. Друго, током посматраног периода један се део исељеника и враћао у Хрватску. Њихов је број значајно мањи (2015. се из Немачке одјавило око 20.000 хрватских грађана), али се не може занемарити. Добра је пак вест да се, с уласком у ЕУ, повећао и број странаца који долазе живети у Хрватску. Ради се о неуспоредиво мањим бројкама: током 2015. у Хрватску се доселило око 2.200 држављана других чланица ЕУ, али то је двоструко више него 2011. године.
Стјепан Штерц са загребачког Природословно-математичког факултета у сарадњи са Филипом Штерцом, закључено је да је “започео нови егзодус из Хрватске који по иницијалном интензитету премашује онај из 60-их година прошлог столећа и који је пуно погубнији за Хрватску јер се примарно исељава млада и образована популација”.
Aнализирајући доступне податке о исељавању током 2015. године, аутори износе да су најбројнији исељеници из Хрватске према европским и светским развијеним земљама у доби између 25 и 50 година, а да су управо у тим годинама и најбројнији становници с факултетским образовањем.
Међу њима је, према мишљењу потписаних аутора, између 55 и 60 посто факултетски образованих. Још четвртину исељених чинили су млађи од 25 година. Примени ли се такве односе на око 65.000 исељених прошле године, може се закључити како је земљу напустило 35-40 хиљада младих и образованих, пишу аутори и додају да је 22 хиљаде исељених имало завршен факултет.
Наведене бројке, сматра др. Штерц, саме по себи неће посебно узнемирити обичне проматраче, али наставак таквог или интензивнијег тренда смањи ће хрватску популацију у следећих 10 година можда чак и за 800.000 особа. Једно од решења др. Штерц види у хрватском исељеништву. Према његовим проценама, “хрватска популација у Хрватској, БиХ, суседним земљама и расељена по планети броји око 7,6 милиона особа: дакле, толико има Хрвата с израженим различитим, али сигнификантним облицима хрватског идентитета и вредности”.
Домицилна популација, пише др. Штерц, броји око 3,6 милиона у Хрватској и око 400.000 у БиХ, мањинска углавном у суседним земљама око 250.000, а класична исељеничка око 3,350.000 особа. Сама бројност, истиче, не открива и структуру становништва нити његов ревитализацијски потенцијал, али може указивати на вредност потенцијала.
Темељ повезивања и стварања свих других односа требао би, сматра, бити школски и академски систем јер, према његовој процени, у исељеништву има 536.000 студената и ученика који би могли бити најбоља повезница с “матицом земљом”. Притом би се хрватска академска заједница требала окренути и према специфичним студијима који би били интерес исељеничке популације. Хрватска би се могла да се поведе примером Исланда који у релативно изолованом месту на северозападу острва има студије обала, који уписују студенти из целог света.
