Хрватски ЈАНАФ (Јадрански нафтовод) најавио је престанак испорука сирове нафте за Нафтну индустрију Србије (НИС), у оквиру четвртог пакета санкција Европске уније, чији се један део односи на забрану трансакција са компанијама ван Европске уније. Када је у питању овај пакет санкција, постоје конкретни проблеми за Србију – уколико држава не престане да шири панику и не почне што пре да се бави решењем овог потенцијалног проблема, у мају ћемо се суочити са несташицама и новим поскупљењима.
Како за „Нову“ истиче Милан Ракић, председник Удружења власника приватних бензинских станица, оваква одлука потпуно је очекивана.

„Једини проблем који Србија има је транспорт сирове нафте. Дакле, ако нам прекину транспорт и уведу санкције Гаспромњефту, то је увођење санкција Србији“, каже Ракић, додавши да је то ситуација у којој би дошло до несташица.
Иако је Министарство рударства и енергетике 7. марта навело да Србија има резерве дизела и бензина за 60 дана, те да снабдевање енергентима није угрожено, Ракић је другачијег мишљења.
„Разрађују се варијанте за случај прекида испорука нафте НИС преко ЈАНАФ-а“
„Председник Вучић рекао је да је увезено 20.000 тона сирове нафте, што је поновио и Синиша Мали, а то је довољно за два дана прераде. Дакле, о 60 дана нема ни говора“, каже он, објашњавајући да Србија нема никакве резерве, те су овакве изјаве „чиста манипулација подацима“, поготово јер се све резерве налазе искључиво код произвођача НИС-а и трговаца.
Према његовим речима, бојазан је оправдана, с обзиром на то да се Србија сировом нафтом до рафинерије Панчево снабдева искључиво кроз ЈАНАФ. Упозорио је да до несташица може да дође уколико Хрватска дефинитвно одлучи да обустави дистрибуцију сирове нафте, али наглашава да постоји једноставно решење.
„Дирекција за робне резерве мора да преузме куповину и увоз сирове нафте и касније прерађивање у рафинерији. То је тренутно једини начин за решавање потенцијалног проблема“, објашњава Ракић.
Ипак, он наглашава да се тренутно само диже паника, јер до евентуалног ступања на снагу ове санкције, 15. маја, има довољно времена да увезе довољне количине резерви нафтних деривата.
„Непотребно се код грађана изазива паника. Не знам чему дизање толике панике, када ова мера неће ступити на снагу још 44 дана, а није ни сигурно да ће ступити. Али, и ако се то деси, држава има времена да преусмери увоз на Дирекцију за робне резерве“, каже Ракић, и додаје да проблем теба решавати правовремено, а не када се већ суочимо са тржишним поремећајима – што ценовним, што количинским.
Шта је решење?
Саговорник „Нове“ осврнуо се и на изјаву Александра Вучића, да се разматра увоз нафте из Драча, те се запитао да ли се он шали.
„Најмањи брод је онај од 10.000 тона – а то је смешно. Да бисте превезли тих 10.000 тона, потребан је фрапантан број цистерни – 400 одједном, а то је немогуће. Србија једносртавно нема транспортне капацитете да довозимо нафту из Драча“, објашњава он, додавши да би боље решење било увоз резерви из Северне Македоније и Мађарске, из којих се Евро дизел већ увози, те не постоји разлог да се оваква пракса не настави.
Да су овакве санкције уопште нису изненађење, са Ракићем се слаже и стручњак за енергетику Жељко Марковић.
„Све земље које су подржале санкције Русији, а то су све осим Србије, нажалост, спроводиће санкције према НИС-у“, каже Марковић, додавши да ће НИС бити изложен и другим проблемима, између осталог и при куповини друге робе која је неопходна за несметано пословање ове компаније.
Иако је он става да до 15. маја српски возачи немају разлога за бригу, те да ће стање бирти регуларно, наглашава да, уколико ндржава не обезбеди редован транспорт нафтних деривата, несташице су неминовне.
„Увођење санкција на транспорт значи да ће транспорт поскупети, што даље води до поскупљења улазне цене у процесу прераде, а затим и веће цене на пумпама“, каже Ракић, објашњавајући да уколико држава не буде озбиљно схватила ове санкције, неће само несташице бити проблем возачима.
Влада још анализира
Редакција „Нове“ контактирала је Министарство рударства и енергетике, који тврде да анализирају могуће правце снабдевања сировом нафтом и нафтним дериватима из терминала и рафинерија у окружењу.
„Узете су у обзир све луке у ближем и ширем региону, као што су Лука Бар, Лука Плоче, Лука Задар, Омишаљ, Ријека, Лука Солун, Бургас, Констанца, као и правне и логистичке могућности за транспорт сирове нафте и деривата путем цевовода, железницом, речним и друмским саобраћајем. Такође, ради се на повећању резерви сирове нафте и нафтних деривата како бисмо обезбедили несметано снабдевање нашег тржишта“, навели су из Министарства.
Према њиховим речима, обезбеђивањем обавезних резерви енергената према ЕУ регулативи иде се ка томе да обезбеде енергената у висини 61 дан просечне дневне потрошње до краја 2022 године.
„Само у последњих годину дана ниво Обавезних резерви у склопу МРЕ је повећан за 30 одсто, што у многоме доприноси сигурности снабдевања тржишта Србије у кризним ситуацијама. У овом тренутку, обезбеђене су довољне количине енергената, а резерви нафте и нафтних деривата има за око два месеца нормалног снабдевања тржишта“, тврде у Министарству.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 1, 2022







