Прочитај ми чланакРуски председник Владимир Путин ће, према свим предвиђањима, у недељу на изборима освојити и четврти мандат. Како последње анкете говоре, за њега би требало да гласа чак 69,5 одсто бирача у Русији. Први следећи је кандидат Комунистичке партије Павел Грудињин са подршком од само 7,5 процената.
Путин се овог пута кандидовао као независни кандидат, али га је подржала његова странка Јединствена Русија, коју сада води премијер Дмитриј Медведев.
Седам противкандидата
За последњих 18 година, од којих је 14 био председник, а четири премијер, добио је огромну подршку у народу. Аналитичари кажу да му грађани указују поверење због његовог става да је Русија увек на првом месту.
– Путин има компликовану идеологију, која најбоље може да се опише као „Русија на првом месту“. Осим тога, без обзира на то како га на Западу осликавају, Путин је веома либералан за руске стандарде. Такође, он је посвећени хришћанин, али је пријатељски настројен и према Јеврејима и муслиманима у Русији, као и осталим етничким групама. Све су то разлози зашто је толико популаран – наводе аналитичари Раша тудеја.
Подршка му је, како се наводи, нагло скочила након припајања Крима Русији 2014.
– Иако је Запад очекивао да ће медијском хајком срушити Путина, то се није догодило. Штавише, подршка му је драстично скочила. То нико у Европи и САД није очекивао. Што они више ударају на њега, народ га све више воли. Нападе на председника Руси схватају као напад на њихову домовину и њих саме – објашњавају аналитичари.
Они додају да је његовој популарности сигурно допринело и то што је одлучио да не учествује у ТВ дебатама, нити да прави митинге. Проценио је да је боље да грађани на основу онога шта је урадио одлуче да ли ће гласати за њега.
Како стручњаци кажу, због свега тога нико од седам његових противкандидата не може да му се приближи. Најјачи опонент му је кандидат Комунистичке партије Русије Павел Грудињин, чија подршка износи чак 62 одсто мање од Путинове.
– У питању је човек који досад није био члан комуниста и уопште се не уклапа у портрет левичара. Пре би могао да се карактерише као капиталиста, што је сушта супротност. Има своје приватне фирме и бар милион долара на рачуну. Грађани, који су гласачи комуниста, не виде га као свог кандидата – објашњавају аналитичари.
У председничкој трци је и лидер Либерално-демократске партије Русије (ЛДПР) Владимир Жириновски, којем се предвиђа треће место и 5,3 одсто гласова.
– Његова политика је популистичка. Током кампање обећавао је да ће у потпуности искоренити сиромаштво и незапосленост. Упркос тако нереалним обећањима, није успео да добије већу подршку – кажу стручњаци.
Размажена богаташица
Један од најконтроверзнијих ликова током кампање за председника била је Путинова кумица, некадашња старлета и ТВ водитељка Ксенија Собчак, којој предвиђају подршку од највише 1,3 процента.
Ћерка покојног градоначелника Санкт Петербурга и Путиновог ментора Анатолија Собчака, која је одрасла са сребрном кашиком у устима, током кампање је пред камерама беснела и плакала кад год јој нешто није било по вољи. Међутим, аналитичари кажу да јој је највећа грешка то што се супротставља Путину, за којег се прича да ју је крстио. Руси то схватају као издају.
Кад је реч о остала четири кандидата, они би, према предвиђањима, требало би да добију укупно 16,4 одсто гласова. То су Сергеј Бабурин испред Руског општенародног савеза, Григориј Јавлински испред партије Јаблоко, Борис Титов испред Партије раста, као и Максим Сурајкин испред Комуниста Русије.
Запад афером „Шпијун“ није успео да га сруши
Оптужбе да је лично Владимир Путин наредио тровање двоструког агента Сергеја Скрипала у Британији део су плана којим је Запад хтео да наруши његов углед пред председничке изборе, сагласни су стручњаци. Они, међутим, наводе да то није успело. – Тајминг је све. Он је овог пута веома брижљиво изабран. Међутим, таква тактика успева само на Западу. На пример, у САД видимо да то успева кад је председник Доналд Трамп у питању. Што га медији више осуђују, то му је подршка мања. Русија је, с друге стране, потпуно другачија – објашњавају аналитичари.
На далеком истоку Русије почело гласање на председничким изборима
© Sputnik/ Алексей Мальгавко
У Русији је почело гласање на председничким изборима. Прво су отворена бирачка места у Чукотском аутономном округу и у Камчатском крају. Гласање траје од 8.00 до 20.00 сати по локалном времену.
Биће отворено више од 97.000 бирачких јединица, од чега више од 400 у иностранству.
Током председничке кампање примењује се нови механизам гласања грађана на месту боравка. Територијалне бирачке комисије, вишенаменски центри и Портал за државне услуге од 31. јануара примали су пријаве за укључивање на бирачки списак на бирачким јединицама ван места рођења.
Према речима председнице Централне изборне комисије Русије Еле Памфилове, на месту боравка гласаће више од 5,5 милиона Руса.
Процедуру гласања пратиће више од 1.500 међународних посматрача из 109 земаља.
„Највише посматрача долази из Немачке, САД, Француске и Велике Британије. Само мисију Бироа за демократске институције и људска права ОЕБС-а и Парламентарне скупштине ОЕБС-а чини око 500 људи, у чијем су саставу сви руководиоци организације, актуелни и бивши. Они су изабрали 33 региона у којима ће надгледати гласање“, рекла је Памфилова.
На председничким изборима у Русији учествује осам кандидата.
Грађани Крима први пут у историји бирају председника Русије. На Криму је гласање организовано на 1.206 бирачких јединица, међу којима су 42 привремене. Отворене су и две специјалне бирачке јединице: једна у области изградње Кримског моста, а друга у сали новог терминала аеродрома „Симферопољ“.
