Погубљење 47 „терориста“ и шиитског шејха Нимра ан-Нимра у Саудијској Арабији довело је до веома озбиљних последица – сада се читав регион налази на прагу још једног регионалног рата.

При том, то што се десило изгледа потпуно планирано: реакција Ирана и иранског друштва била је потпуно предвидива, а покренути ланац прекида дипломатских односа са главном шиитском земљом од стране држава „Исламске војне коалиције“ (Саудијска Арабија известила је о оснивању те коалиције у децембру 2015.) изгледају као унапред усаглашени.

Прекид дипломатских односа са Ираном у овом тренутку објавиле су Саудијска Арабија, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати и Судан, а Кувајт је опозвао амбасадора из Техерана. Саудијска Арабија и Бахреин прекинули су авионски саобраћај са Ираном.

Индиректни рат између „сунитске“ и „шиитске“ заједнице већ се води из све снаге – главна поља битке постали су Сирија, Ирак и Јемен. Сада се појавио висок ризик избијања великог регионалног рата између шиита, на челу са Ираном, и сунита, са лидером у лику Саудијске Арабије. Стога је занимљива процена снага обе стране и размера онога што може да се деси у случају таквог, крајње негативног сценарија.

Да ли је Саудијска Арабија „колос на глиненим ногама“?

Оружане снаге Саудијске Арабије опремљене су најмодернијом војном техником и у довољној мери. Њен војни буџет налази се на 4. месту у свету и износи близу 60 милијарди долара.

Њене оружане снаге броје 233.000 људи.

Копнене снаге располажу са 450 савремених америчких тенкова М1А2 Абрамс, са око 400 оклопних возила пешадије М2 Бредли, укупно са више од 2.000 оклопних возила и оклопних транспортера, великим бројем цевне и ракетне артиљерије, укључујући 50 америчких вишецевних ракетних лансера (МЛРС) М270.

Сем тога, Саудијци располажу са око 60 балистичких ракета „Донгфенг-3“ које су купили у Кини. Оне су у почетку биле планиране за достављање нуклеарног оружја на удаљености до 2.500км, међутим, у овом случају оне носе конвенционалне бојеве главе са високобризгантним експлозивом, а њихова прецизност погађања циља веома је ниска. Такође је било информација о томе да су купили савременији тип, „Донгфенг-21“.

Њихово ратно ваздухопловство располаже са 152 америчка ловца Ф-15 различитих верзија, са 81 европским Торнадо и 32, такође европска, Јурофајтер Тајфуна.

Такође, поседују авионе за даљинско радарско осматрање и навођење (АВАКС) и великим бројем транспортних авиона.

Противваздушна одбрана је јака – 16 противавионских система великог домета Патриот PAC-2 и бројни ПВО Хок и Кротал, плус стотине лаких система ПВО типа Стингер итд.

Ратна морнарица подељена је на два дела: на Западну флоту у Црвеном мору и Источну флоту у Персијском заливу.

У Персијском заливу налазе се три фрегате класе Ал Ријад (модернизованих француских Ла Фајета) са противбродским ракетама Егзоцет MM40 блок II, домета до 72км.

У Црвеном мору налазе се 4 фрегате класе Ал Мдина са противбродским ракетама Отомат Мк2, максималног домета до 180км и 4 америчке корвете класе Бадр са противбродским ракетама Харпун. Ракетни и патролни чамци равномерно су подељени по флотама. Поседују 8 десантних бродова, а укупан максимални десант може да износи до 800 људи истовремено.

Као што се види, опремљеност оружаних Саудијске Арабије је импресивна. Ипак, постоји један проблем: без обзира на такву опремљеност и бројност, Саудијска Арабија већ 10 месеци не може да постигне неки озбиљнији успех у суседном Јемену где им се супротставља армија устаника-хутија који су наоружани застарелим оружјем. То показује колико је, заправо, ниска реална борбена готовост ОС Саудијске Арабије и њихових савезника.

Највеће у региону су – оружане снаге Ирана

Оружане снаге Ирана броје 550.000 људи, што је највише у региону. Војни буџет у 2015. износио је око 10 милијарди долара и то је прилично мало за толико бројно стање.

Располажу са 1.600 тенкова, од којих је 480 релативно модерних Т-72З и 150 тенкова Зулфикар сопствене производње (вероватно конструисан на бази Т-72 и америчког М60).

Борбена возила пешадије и оклопне транспортере, као и артиљерију, чине стотине застарелих совјетских модела.

Ратно ваздухопловство поседује велики број авиона различитих класа и земаља порекла. Међу њима нема нових модела, а дуг период санкција вероватно је утицао на борбену готовост авијације – највише 50% може да лети.

Реч је о америчким надзвучним пресретачима Ф-14, одавно застарелим ловцима Ф-4 Фантом и Ф-5Тајгер, француским Мираж-Ф1. Од совјетских имају ловце МиГ -29, тактичке бомбардере СУ-24 и јуришне СУ-25. Укупно око 300.

Кад је реч о ПВО, ту се дешавају дубоке промене – пре неколико година купили су руске ПВО системе блиске одбране Тор-М1, а почеле су испоруке система великог домета С-300 ПМУ-2. Према томе, Иран ускоро у томе неће заостајати за Саудијском Арабијом.

Када је у питању ратна морнарица – разноврсност је приметно већа него код Саудијске Арабије. Осим тога, већи део бродова сконцентрисан је у Персијском заливу (мали део бродова налази се у Каспијском мору).

Иранци имају три подморнице пројекта 877 „Палтус“, 26 малих подморница домаће производње које носе мине и торпеда, 5 фрегата, 6 корвета (све је домаће производње) више од 50 ракетних бродова (кинеске, иранске и немачке производње).

Занимљиво је да се на свим иранским ракетним бродовима користе противбродске ракете кинеске производње – С-701 (домет 35мк, против подморница) и YJ-82 (домет до 120км).

Према томе, у погледу Иран на мору има предност у односу на потенцијалног противника. Сем тога, због дугогодишњих санкција у Ирану се појавио сопствени војно-индустријски систем и можда се његови производи не одликују неким посебним карактеристикама, али земљи, ипак, обезбеђују независност од спољних испорука.

Ирански ракетни програм постигао је прилично велике успехе, тако да Техеран поседује читав низ балистичких ракета малог и средњег домета, крстареће ракете и т. сл. Могуће је да њихов укупан број прелази 200-300 .

Највероватнији сценарио – заоштравање конфликата у Сирији, Ираку и Јемену

Географски положај не утиче посебно на директан војни сукоб између те две земље – Саудијска Арабија и Иран се међусобно не граниче. Због тога ће највероватније повећати свој степен умешаности у конфликте у Сирији, Ираку и Јемену, што те земље неће довести ни до чега доброг, већ само још јаче наставити хибридне ратове који се у њима воде.

Иначе, „слаба тачка“ за Саудијску Арабију може да се покаже Јемен – без обзира на копнене снаге од 150.000 припадника и 185 ангажованих летелица (рачунајући савезнике), операција против хусита није донела никакве резултате.

Разлог за то су како ниска борбена готовост оружаних снага Саудијске Арабије, тако и вешта дејства устаника којима вероватно пружају подршку ирански стручњаци. Ако се та подршка појача (технички то није једноставно, јер Иран само преко мора може да одржава везу са Јеменом) и ако се узму у обзир шиити који живе у Саудијској Арабији, таква ситуација може да доведе Ријад до катастрофе. У сваком случају, такав сценарио представља следећу етапу исцрпљивања у рату – рату, који је такође повезан са борбом за нафтна тржишта због чега сви повећавају експлоатацију „црног злата“ и обарају цене на берзама.

У таквом сценарију изгубиће она страна која се пре „исцрпи“.

Такав корак довешће до економске катастрофе земаља Персијског залива које улазе у коалицију против Ирана, а при том ће сами Иранци моћи да наставе извоз нафте.

Осим заустављања прилива новца од продаје нафте, што је, иначе, привремени фактор, Судијска Арабија, УАЕ, Катар и друге земље „залива“ могу да изгубе сва своја тржишта која ће са задовољством заузети САД и Русија, а такође и Иран.

Ако рат потраје, онда ће резултати бити потпуно непредвидиви – обе стране наносиће једна другој ударе балистичким ракетама (Иран ће нанети више штете), покушаваће да „запале“ локалне опозиционе снаге и да суседне земље нахушкају једне против других. Све то може коначно да уништи онакав Блиски Исток какав је нама познат и да за неколико година доведе до формирања потпуно другачије карте региона.

Најважније је ипак питање: шта ће чинити велики сунитски савезници Саудијске Арабије, као што су Египат, Пакистан и Турска. Директно мешање Пакистана у конфликт изгледа крајње невероватно, будући да он има „старог друга“ у лику Индије, а „упуштање“ у крупне конфликте са још неким могло би да буде самоубилачко.

Турска може да активира своје деловање у Сирији и Ираку, а ако се узме у обзир њој прилично својствена агресивна политика, може и да се умеша у конфликт. То би много помогло Саудијцима, међутим, курдске снаге у Турској могу да искористе моменат и да ударе изнутра. Египат је земља која је прилично далеко од могуће сцене ратних дејстава и тешко да ће се мешати више него што је сад умешана (у овом моменту учествује у блокирању обале Јемена).

Превела: Ксенија Трајковић/fakti.org