Прочитај ми чланак„Предвиђање је веома тешко, посебно када се односи на будућност“, речи су великог научника и нобеловца Нилса Бора. А посебно је тешко предвидети ефекте нечега што тек може да се догоди, као што је евентуално озбиљнији конфликт између Русије и Украјине и осталих заинтересованих страна, посебно ако се узме у обзир да тај конфликт може да значи све, од краткотрајне чарке на граници до нуклеарног рата и све између тога.
И мада слушајући политичаре делује као да је конфликт неизбежан, изостала је значајнија реакција светских финансијских тржишта, што указује да би пре могло доћи до смиривања тензија него распламсавања.
Tanjug/Ukrainian Presidential Preš Office via AP, File
Такође, прошле недеље ММФ је ажурирао пројекције глобалног привредног раста у овој години и чини се да је много више пажње посвећено утицају омикрона и реакцији земаља на њега, а пре свега очекивањима повећања каматних стопа од стране ФЕД-а него потенцијалном рату у Источној Европи.
Економски утицај Русије или Украјине на светску економију је релативно занемарљив гледајући БДП и спољнотрговинску размену, изузев енергије и сировина. Међутим, управо ту се налазе проблеми које овај сукоб може да произведе.
„Ескалација конфликта између Русије и Украјине могла би довести до раста цена енергије, држећи општу инфлацију високом дуже време“, упозорила је Гита Гопинат, главни економиста ММФ-а.
Уколико дође до сукоба, па чак и само веома оштрих санкција против Русије, највећу штету ће поред Русије и Украјине претрпети Европа. Наиме, 30 одсто нафте и 35 одсто природног гаса Европа увози из Русије.
Ако би се прекинуло снабдевање према проценама аналитичара холандске Рабобанке нафта би поскупела са 90 на 125 долара за барел.
Цена гаса би то пратила, иако се већ сада налази на историјски високим нивоима. Ако би сви, не само Европа, престали да купују руску нафту, цена би скочила на 175 долара. Срећом, ова могућност је само теоретска.
Прошлогодишња енергетска криза напунила је руску касу. Наиме, Гаспром је остварио рекордне приходе веће од 105 милијарди долара колико је износио претходни рекорд 2018. године захваљујући скоку цена природног гаса. Иначе, 40 одсто прихода федералног буџета Русије долази од производње и извоза нафте и гаса.
Претходних година Русија је успела да акумулира чак 630 милијарди долара девизних резерви чиме је знатно амортизовала ефекте санкција уведених 2014. године након анексије Крима. Рецимо, прошле године буџет је прављен да буде у равнотежи са ценом од 45 долара за барел нафте. Просечна цена прошле године износила је 70 долара.
Енергетичар Милош Здравковић пак тврди да Русији не одговарају тако високе цене нафте и гаса.
„У случају конфликта цене би експлодирале, пре свега гаса, а пратиле би их цене нафте, а онда и електричне енергије. Нафта је искључиво берзанска роба и много мање на њу утичу политички потреси него на гас који јесте бизнис, али је и геополитика. У комбинацији са јаком зимом, зеленом агендом у ЕУ и мањком гаса у европским складиштима, цене електричне енергије би неповратно скочиле. Русима не одговора висока цена гаса, јер онда амерички течни нафтни гас постаје ценовно конкурентан. Сада, капацитети за пријем ТНГ на Атлантику нису довољно велики, али ако би цена остала тако висока дуже време, кренуле би инвестиције у терминале и бродове за транспорт. То не иде у прилог Русији, јер када економија зависи од продаје енергената, хоћете да имате више купаца, а не да зависите од једног, у овом случају Кине. Руси су већ обарали цене нафте и гаса. Последњих пут како би уништили америчку прозводњу гаса и нафте из фракинга. Тада је око 300 америчких нафтних компанија банкротирало“, напомиње Здравковић додајући и да када се говори о енергетици и геополитици, не треба сметнути с ума да су САД и даље највећи произвођач нафте и гаса на свету, само што су и велики потрошач.
Он додаје да је тренутно цена гаса за америчку привреду око 195 долара за хиљаду кубика, док Европљани плаћају 1.000 долара. Он истиче и да је Русија изградила један велики гасовод ка Кини, Снага Сибира и да се ради на градњи другог и да је то исти гас који би могао и да иде у Европу.
„Треба рећи да је капацитет гасовода кроз Украјину 200 милијарди кубика годишње, а прошле године је транспортовано 25 милијарди. Северни ток 1 је радио са свега 40 одсто капацитета до кризе између Русије и Украјине, а онда је почео да ради пуним капацитетом“, објашњава Здравковић.
„Као Европљанина, бојим се да ће у играма великих сила: Русије, азијских сила, Кине и Далеког Истока, и с друге стране САД-а, Европа да испашта. Технолошка предност је изгубљена, војна не постоји, а производња више не станује у Европи“, напомиње он.
Други канал којим би блокада Русије изазвала даљи раст цена у свету, у условима када је већ сада инфлација на узлазној путањи и у великом броју земаља на деценијском максимуму, су сировине, а пре свега метали и минерали. Пре тога треба подсетити да је Русија највећи извозник пшенице на свету, док је Украјина међу првих пет. Такође, обе земље су велики произвођачи јечма, кукуруза, сунцокрета и уљане репице. Према подацима ФАО (УН организација за пољопривреду и храну) у протеклој години храна је на глобалном нивоу поскупела 28 одсто.
Даље, руски утицај на светску пољопривреду се не завршава са пшеницом, већ према проценама Рабобанке они чине 23 одсто светског извоза амонијака, 17 одсто поташа или калијумовог ђубрива, 14 одсто урее и 10 одсто фосфата.
Што се тиче метала, 49 одсто светског извоза никла долази из Русије, 42 одсто паладијума, 26 одсто алуминијума, 13 одсто платине, седам одсто челика и четири одсто бакра. Посебно никл и алуминијум имају широку примену у индустрији.
Претња искључења из SWIFT система
Највећи ударац за Русију према мишљењу стручњака било би избацивање из SWIFT система чиме је већ запретио амерички председник Џо Бајден. „Ако Русија буде искључена из SWIFT-а, нећемо примати страну валуту, а купци, пре свега европске земље, неће добити нашу робу, нафту, гас, метале и друге важне сировине“, изјавио је Николај Журављев, потпредседник Горњег дома руског парламента. Избацивање из овог мултилатералног система би онемогућило слање и примање новца из иностранства, као и међународна плаћања. То би онда узроковало одлив капитала из земље. Када је иста претња изречена 2014. године тадашњи министар финансија Русије Алексеј Кудрин је проценио да би то коштало Русију пет одсто БДП-а.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 30, 2022
