• Почетна
  • ВИДЕО
  • У СЛУЖБИ НАТО: Генерал који је издао све своје отаџбине (ВИДЕО)
Прочитај ми чланак

У СЛУЖБИ НАТО: Генерал који је издао све своје отаџбине (ВИДЕО)

0
general blagoje grahovac

„Заљубљен“ у НАТО – генерал Благоје Граховац

О књизи генерала Благоја Граховца Гласови из глуве собе (Лагуна, Београд 2015).

На самом почетку треба бити јасан: књига пензионисаног генерала Благоја Граховца (на слици изнад) Гласови из глуве собе (Лагуна, Београд 2015) је, војнички речено, стратегијски задатак. Она је део пропагандне активности НАТО у Србији. Пажљиво су биране и питко изложене њене основне тезе, једнако пажљиво је одабран тренутак њеног издавања, а сам тираж и медијска кампања, којом је праћена, личе на „поплаву“, која би требало да учествује у преокретању или бар корекцији јавног мнења у Србији, које је изразито неповољно кад је НАТО у питању.

Генерал се латио тешког задатка да ретушира и улепша слику НАТО у нашим очима и омогући сврставање Србије на западну страну у глобалном односу снага. Зато је ова књига и штампана у за наше услове фантастичном тиражу од 20.000 примерака, док је ниска цена гаранција да ће стићи до читалаца. Да се акција одвија по плану, видљиво је и по томе што се убрзано припремају нова издања, док генерал даје интервјуе новинама и учествује у најгледанијим ТВ емисијама. Није, наравно, Граховац случајно одабран за тако сложен стретагијски задатак.

ДВА ГЕНЕРАЛА – ДВА ПУТА

Својевремено смо радили заједно у Команди ратног ваздухопловства у Земуну; он у одељењу за ваздухопловну подршку, а ја у одељењу безбедности. Тако знам да се ради о ванредно интелигентном и способном официру и пилоту. Уосталом, двојица наjинтелигентнијих и најсвестранијих официра у то време – то смо сви ми остали официри знали – били су Љубиша Величковић (на слици испод) и Благоје Граховац. Генерал Љубиша Величковић часно је 1999. године положио живот за своју земљу на ватреном положају ракетне бригаде, када је покушао да се супроствави авионима НАТО, који су нас бомбардовали. С њим сам својевремено радио у 204. ловачком авијацијском пуку, где је био начелник штаба, а ја начелник безбедности.

Генерал Благоје Граховац определио се за други пут, срљајући из издаје у издају и тражећи менторе по свету. Уместо да је своје неспорне интелектуалне способности и знање употребио у корист и за интересе своје земље и народа, он све време ради против итереса Србије, наносећи јој велику штету. Можда би било боље да је мање интелигентан и способан јер би тако и штета по Србију била мања.

О АУТОРУ

Љубан Каран је је потпуковник војне Контраобавештајне службе (КОС) у пензији.

На први поглед, биографија и војна каријера генерала Граховца изгледају беспрекорно. Рођен је 1949. године у Невесињу (БиХ), завршавајући све школе на време, ваздухопловну војну академију у Задру као први у рангу, све до оне потребне за чин генерала. Био је одличан пилот и инструктор летења, обављајући војне дужности на свим нивоима, све до помоћника начелника Генералштаба за РВ И ПВО. Али службена биографија не открива ни приближну слика о њему.

Као официр безбедности, 80-тих година био сам задужен за безбедносну заштиту Команде РВ и ПВО и по томе знам да су његови претпостављени веома рано уочили његове људске мане, пре свега препотентност, каријеризам и подцењивачки однос према колегама. По томе и није био предвиђен за високе функције у војсци јер су оне подразумевале комплетну личност, која, сем врхунског знања и образовања, има и људске карактеристике на високом нивоу.

Његово вртоглаво напредовање догодило се тек после обрачуна у војсци 90-тих, кад је цела руководећа гарнитура старешина у РВ и ПВО смењена или пензионисана. У војсци је остао упамћен као један од ретких официра који је одбио да 90-тих брани своју родну груду и као врхунски пилот који нема ниједан борбени лет. Сада то правда својом далековидошћу, али официре не може да завара. Сви смо ми тада имали стотине разлога да не идемо у рат и само један да идемо. Реч је о одбрани српског народа, коме су претили погром и физичко уништење. Шта је превагнуло код Граховца, то само он зна.

После пензионисања генерал Граховац био је саветник највиших политичара Црне Горе, један од кључних у време њеног разлаза са Србијом. Слушајући његове тадашње изјаве против Србије и Срба, био сам сигуран да се потпуно определио и преселио у Црну Гору. Али био сам не мало изненађен када сам сазнао да је он све време Београђанин и да је такве изјаве писао из Београда.

Наравно да су наши непријатељи све то знали и да су одлучили да искористе способности генерала Граховца. Спорно је само то што су оне уперене против Срба и Србије, и редовно у корист некога ван Србије.

ЗА РАСПАД СФРЈ КРИВИ СРБИ И КГБ!?

И тако све до последњег задатка, у коме генерал учествује у реализацији планова ширења НАТО на Исток, што подразумева и улазак Србије у ову војну алијансу. Да би наша јавност прихватила НАТО као спас и једини излаз из кризе, полазна основа пропаганде је замена теза.

Управо зато у својој књизи за ратове и остало зло које нас је снашло генерал Граховац криви оне који су покушали да то спрече, док стварне кривце приказује као добротворе и миротворце. По њему, грађански рат у Југославији нису изазвали сепаратисти потпомогнути са Запада, него „злогласни и подмукли“ КГБ и Руси преко својих агената међу хрватским политичарима.

ljubisavelickovic-

Генерал, српски херој, Љубиша Величковић

По њему, САД и НАТО апсолутно нису криви ни за ратове који су вођени, па ни за бомбардовање Србије, јер, каже, нису то желели. Били су на то принуђени јер је руководство Србије смишљено, намерно, дуготрајно и упорно провоцирало да нас бомбардују, будући да је Милошевићу агресија НАТО одговарала како би учврстио власт и остварио хегемонистичке планове?

Дакле, за генерала Граховца Срби су сами криви за све што их је снашло, док посебан значај у садашњој геополитичкој ситуацији (пошто је он стручњак за геополитику) има његова теза да су Руси криви за грађански рат на Балкану.

Након такве замене теза генерал Граховац креира и предлаже елементе „нове политике”, коју би Србија требало да води. Основни елементи те „нове политике”, по њему, су: „Србија у НАТО без алтернативе” и „признавање државе Косово под одређеним условима” (ти услови су да Срби на Косову и Метохији добију културну аутономију).

За улазак Србије у НАТО генерал наводи пет „јаких” разлога, а ниједан против (бомбардовање и невине жртве и не помиње).

Тврди да, ако га послушамо, хладно можемо да смањимо војску још три пута, јер ће о нашој безбедности бринути НАТО. Иако Граховац тврди да је то нека „нова политика”, она је одавно позната и може да се дефинише једном реченицом: увек буди на страни јачег, добро слушај и одмах изврши све што се од тебе тражи, и тако ћеш добити мрвице са стола. Како би онај ко то предлаже могао да разуме зашто Срби то не прихватају?

glasoviГенерал Граховац често сам за себе поносно говори да је „непокоран и непокорен генерал“? Зашто има потребу да то непрестано понавља, можда одговор лежи у оној народној – „ко о чему…“. Према његовим закључцима и препорукама, јасно се види да је одавно и покорен и сврстан. Своје писање и комплетну акцију жели да прикаже као борбу против криминала и васкрслог фашизма. За криминал највише оптужује црногорско руководство, као да они нису били у томе када је и он био у њиховом тиму, али му то тада није сметало.

knjiga blagoje grahovac

У СЛУЖБИ НАТО

Суштина Граховчевог писања и пропаганде коју шири јесте промоција НАТО. Његова фасцинација пактом толика је да у целој књизи не само да није у стању да критички сагледа НАТО нити зло које производи већ ни да му пронађе једну једину ману. Такође није у стању да сакрије своју нетрпељивост према Русији, која у књизи поприма размере параноје. Тако каже: „Срби су опседнути руском митоманијом“. Отуда је за њега сврставање Србије у антируски блок сасвим природна и нормална ствар, и чудом се чуди како то већина Срба не схвата. Уствари, чудна је само чињеница да Граховац, иако Србин, о Србима ништа не зна.

Граховац се у књизи олако одлучује на дрзак, подцењивачки и увредљив став према својим бившим колегама. Вређа их, назива „подрепашима“, „бандитосима“, „четницима“, „фашистима“ и пришива им увредљиве надимке. Заборавља само да помене надимак који је носио он – колеге су га, изврћући његово име, звали „Лагоје Натовац“. Уосталом, генерал Граховац је био десна рука у решавању „стратешких“ проблема некадашњег начелника Генералштаба генерала Момчила Перишића, коме се тренутно суди због предаје поверљивх података шефу CIA за Балкан Џону Нејбору.

АКЦИЈА „ПРЕПАРИРАЊА“ ПЕРИШИЋА

Сад се генерал Граховац хвали оним чега би се свако други стидео: да је први тајни контакт генерала Перишића са генералима и функционерима НАТО организовао он лично у договору са тадашњим начелником Управе безбедности генералом Александаром Димитријевићем. Уз логистику коју им је дало црногорско руководство, пребацили су Перишића хеликоптером полиције на амерички носач авиона у Јадрану, одакле се вратио „препариран“. Наравно, све је урађено тајно, без знања државног и војног врха земље (сем ако нису сматрали да су њих тројица врх). Зато не чуди што су сва ова тројица генерала касније често помињана по својим тајним везама са НАТО. С тим што се данас генерал Граховац једини тиме хвали, што значи да никада није схватио шта је уствари учинио и да је сваки самовољни тајни контакт са супростављеном страном недопустив и раван издаји. У исто време се чуди што га је војна служба безбедности једно време држала под надзором.

Граховац бесрамно приповеда о проблемима тадашњег војног врха са генералом Љубишом Величковићем приликом потписивања „споразума“ по коме су официри НАТО били смештени у наше војне објекте, који су касније бомбардовани. Величковић је тада рекао „ја и НАТО никада заједно“, а да није остао на речима, показало се кад је, као доказ свог патриотизма, положио живот. Како се, међутим, зове оно што су учинили Граховац и њему слични? Они су нам у највише команде довели официре НАТО, да би, у складу са припремама за рат који су већ планирали, прецизно означили циљеве које ће бомбардовати.

Граховац много тога зна, али не зна шта је патриотизам, шта је издаја, шта је официрска част, а шта је срамота. Тврдећи у књизи да га је Слободан Милошевић презирао, заборавља да га је он увео у генералски кор и дао му не једну, већ две генералске звездице. Пошто га је Милошевић одбацио под сумњом да је страни шпијун, прихватило га је црногорско руководство Мила Ђукановића. Био је прихваћен због заслуга јер их је тајно извештавао о активностима и дешавањима у војсци (мимо официјелне линије извештавања).

Ако генерал не зна како се то зове, неко ће морати да му каже: био је обична „кртица“ црногорског руководства, које је тада бринуо став војске према њиховим сепаратистичким намерама. После тога био им је значајан саветник и извор података у време осамостаљења и затегнутих односа са Србијом. Са својим „тајнама из глуве собе“ добро им је дошао и нема дилема да је у то време нанео велику штету Србији. Нормализацијом односа између Београда и Подгорице његова улога је постала минорна и реметилачка. На крају је, видевши да му је истекао рок трајања, окренуо леђа и црногорској власти, и сада и на њих, као и на Милошевића својевремено, сипа дрвље и камење.

milo đukanović stipe mesić

ГРАХОВЧЕВО ХРВАТСКО СТАНОВИШТЕ

Проучавајући психолошке комплексе других генерала, генерал Граховац не види свој комплекс више вредности. Поред тога, како сам каже, не подноси ни један национализам, а посебно српски. Зашто посебно српски? У његовој књизи јасно је да се ради о комплексу инфериорности, будући да сопствени народ гледа очима његових непријатеља, тврдећи да су „Срби и Србија затровани српским национализмом и великосрпским хегемонизмом“. Штавише, он српски национализам аутоматски изједначава са фашизмом и сматра га за јединог кривца за сва зла на просторима бивше Југославије. Стварне разбијаче Југославије и креаторе зла није ни поменуо а камоли окривио?

А и како то да уради када је своје ставове делио са бившим хрватским председником Стјепаном Месићем, и кључним хрватским генералима Антоном Тусом и Имром Аготићем, са којима се у време грађанског рата виђао и консултовао. Граховац себе приказује као великог борца за очување Југославије, истовремено не скривајући фасциниацију према Месићу, који је својевремено, одлазећи са места у Председништву СФРЈ, рекао: „Мој посао је завршен, Југославије више нема“. Тешко је отети се закључку да је Граховац, описујући догађаје из преломних година свог народа, према њима усвојио хрватско гледиште и аргументацију.

То и непознавање ситуације били су јасни и по томе што је уочи сукоба на Косову и Метохији, као се у књизи сам хвали, предлагао да се оружје не дели тамошњим Србима како би сачували живу главу, него „нормалним“ Албанцима, који би оружјем чували Србе? Такву бесмислицу могао је само да изрекне онај ко није желео да зна о чему се на Косову ради, јер Албанци су већ имали оружје. Али зна генерал Граховац шта ради: таквим причама он само покушава да Србе оптужи за рат на Косову, који је ваљда био изазван непотребним наоружавањем српског становништва.

Своју хрватску визуру Граховац не напушта кроз целу књигу. Наиме, и сам сам се дуго питао како то да су Црногорцима постали ближи Хрватска и Хрвати, него Србија и Срби. Одговор у књизи нуди генерал Граховац, тврдећи да је био први који је саветовао Ђукановића да Црна Гора треба да се осамостали, потпуно дистанцира од Србије и повеже се са Хрватском. Дословно му је, каже, рекао:

„Врата Црне Горе у свијет нису преко Београда, него преко Дебелог бријега“ (граница Црне Горе са Хрватском).

На крају, вредело би рећи и ово: генерал Граховац је осетио све привилегије официрског заната, али никад његову тежину, опасности, жртвовање и патње (највише је патио када су га изместили из Генералштаба у кабинет у Кнез Михаиловој улици). Иако се у књизи размеће бројем својих истомишљеника међу официрима, они су огорчени због његових поступака и писања. Подршку за своје тезе до сада је налазио искључиво у иностранству и међу онима који Србији и Србима не мисле добро.

Зато Граховац – који иначе зна све одговоре на сва питања – не може да одговори на једно питање, које се поставља деци у обданишту. Која је то његова држава, шта је његова отаџбина и ко је његов народ? Да ли је то Србија, у којој лагодно живи у елитном београдском кварту, или Црна Гора, коју је преусмеравао према Хрватској, или је пак Република Српска, у којој је рођен, где су му родна кућа и родбина и за коју је одбио да се бори. Када тврди да је његов став „светски и наднационалан“, можда је његова отаџбина „свет“, с тим да, када он каже „свет“, мисли на Запад. Иако га сам не зна, књига Благоја Граховца нуди одговор: његова Отаџбина је свуда где се ради против његовог народа.

Извор: Србин.инфо

70 коментара “У СЛУЖБИ НАТО: Генерал који је издао све своје отаџбине (ВИДЕО)

  1. patriota каже:

    Da bi neko nešta rekao a to bilo vredno pažnje,treba biti realan.Prvo,Grahovac je vrlo inteligentan,a kao izvrstan pilot,kome ne mogu naći drugu zamerku,već da je izdajica,a ko mu to zamera,titovi kosovci i ostali udbaši koji više mrze Srpski narod od svih ostalih neprijatelja.Tako se i ovde utrkuju udbaši u šatro komentarima običnih građana.Drugo,Blagoje Grahovac je komunista,Jugosloven,ozbiljan oficir sa stopostotnom procenom da je bilo kakvo suprotstavljanje nato alijansi bila čista budalaština,koju su mogli da zamisle samo ludi komunisti,nepismeni po svim pitanjima.Realnost i dobra procena Grahovca se ogleda,u snazi nato alijanse,u nemogućnosti suprotstavljanja sa naoružanjem,koje se ne može upotrebiti ni za zaprašivanje kukuruza.Ali su suludi titovi komunisti imali nameru da žrtvuju što više Srba,a posebno pilota koji su uzgred većina sposobni,da bi zadovoljili sulude komunističke ideje.Grahovac nije lopov,bez obzira što je zavedeni komunista,ne može mu se reći da nije patriota,jer se to vidi po njegovim izjavama,a i delima.nekako mi je sličan Antu Markoviću,koji nije odgovarao ni Miloševiću,ni Tuđmanu,a iza njih ostade propast,tako i Grahovac.Ni Milu nije odgovarao.Upravo nije odgovarao svuda gde su kos i udba mešali karte.On kao komunista se opredeljuje za nato alijasnsu,sa njegovim mišljenjem da je i pored svega,to bolja opcija od sovjeta.Sve opservacije o Miloševiću,Đukanoviću i ostalim komunističkim titovim oficirima koji su sarađivali sa kriminalcima su sto posto tačne,ni jednu grešku nije napravio.Iz njegovog izlaganja se vidi da je imao patriotsku nameru,za dobro naše države i naroda.Da je bilo po njegovom,ne bi bilo ni bombardovanja ni štete,ali mu to zameraju KOSOVCI I UDBAŠI,koji kako kaže su ispostava KGB-a,što ništa ne greši,to im je i bila škola posle rata.To što mu zameraju da je prepotentan,to je dobar znak,jer njima trebaju samo glupi i poslušni.Pametni su im na drugoj strani.Iz pomenutih komentara,ispada da mu se zamera,što je stao na stanovište,da su sve bagre koje su opljačkale državu,što su bez potrebe doveli zemlju do bombardovanja za koje nije trebalo doći.Iza Grahovca,nema pljačke,saradnje sa kriminalcioma,štete po narod i državu,čak mislim da je sprečio veću katastrofu,sprečavajući poletanje nekih aviona,koji uzgred niti su imali opremu,niti naoružanje,samo bi izginuli piloti,da zadovolje sujete sumanutih titovaca iz sovjetske škole Đeržinskog.

  2. dragomirmilovanovi каже:

    Kad ste sve znali o njemu (sami pišete da ste bili bezbednjak u vojsci), zašto ga ne zatvoriste? Zašto mu nije (ni dan danas), suđeno za veleizdaju. On je toliko zla naneo Srbiji i srbskom narodu, da bi morao biti odavno osuđen i streljan. I ne samo on, već svi njegovi pomagači, nije on to radio sam. Zar je Srbija jedina država na svetu, gde je veleizdaja nekažnjiva? Nečuveno! Naslušasmo se i načitasmo se o raznim izdajnicima, vojnim, policijskim, političkim, ekonomskim…, a nikom od njih ni dlaka na glavi ne fali. Dobro da još i postojimo, pored toliko izdajstva. Toliko je drzak, da je naslovio svoju knjigu „Glasovi iz gluve sobe“. Znači on je izdavao najviše tajne. Poznato je, čemu služi „gluva soba“. Što se tamo izgovori u njoj i ostaje. Zove se „gluva“, zato što je zaštićena pred prisluškivanjem tuđih tajnih službi. Znači u njoj se govori o najvećim i najosetljivijim tajnama jedne države, i on (Grahovac), javno bez ikakvih konsekvenci, te tajne daje (prodaje), našim krvničkim neprijateljima. Kako može normalan čovek ovo da razume i prihvati. Ja ne mogu nikako. Toliko izdajstva, a on nam i dalje drsko prkosi i pljuje u lice, i to usred luksuznog dela Beograda, kojeg nije hteo da brani, kad je bio bombardovan i rušen. Ako Srbine, idiote, tako ti i treba, kad si beda od čoveka.

  3. ЏЕРОНИМО каже:

    Isti ovaj tekst S.Info je objavio pre dve godine, pa se postavlja pitanje zašto se sad vadi iz naftalina i ponovo aktuelizuje.
    Autor je Ljuban koji je u mozak Karan. Oficir bezbednosti! Od one fele ljudi koji su njuškali po tuđim privatnim životima, da bi saznali njihove poroke. A onda ih čuvali u dosijea za neka buduća veremena kada dođe vreme borbe za činove, za vlast, i do konačnog obraćuna. Umesto da su radili posao, a to je borba protiv tajnog neprijateljskog delovanja progtiv države i vojske Srbije.
    Mnogi od njih kažu: mi smo dostavljali podatke o delovanju unutrašnjeg neprijatelja protiv naše zemlje ali su se političari na sve to oglušivali i ništa nisu preduzimali.
    E pa ne može bato: ako si znao da je to tako zašto nisi sa tim izašao u javnost rizikujući i da te smene sa funkcije. Ali jok!, svak je čuvao svoju guzicu i svoju fotelju! A britka sablja među komentatorima koja se zove Moćni Đole lepo reče jednom: „Nema kajgane dok se jaja ne polupaju!“.

    Ko nije pročitao knjigu ne treba napamet da komentariše i laprda .
    Pročitao sam knjigu.
    Činjenica da je štampana u velikom tiražu i da se priprema i drugo izdanje sama po sebi dovoljno govori . I neće to biti samo zbog niske cene kako to Karan tolmači.
    Bio sam savremenik dešavanja koje u knjizi opisuje, i na takvom mestu da sam mogao da se informišem objektivno i iz prve ruke, a ne preko TV bastilje. 95 posto iznetih podataka u knjizi su apsulutno tačni. Mnoge Likove koje opisuje znam i pouzdano tvrdim da ih je malo ocrnio koliko zaslužuju.Uostalom mnogi od tih likova su još u životu ali ni jedan nije ni pokušao da javno demantuje te navode.To su uglavnom nesposobni ljudi i zbog kojih smo prošli-kako smo prošli , ali su zato bili profiteti , bolesni karijeristi i laktaši koji su svoju neograničenu podršku Miloševiću debelo kapitalizovali.
    Grahovac je malo preuveličao svoju ulogu u svemu tome, ali je činjenica da se radi o izuzetno sposobnom i pismenom generalu koji je imao muda i svoje ja i bio spreman da svakom suprostavi svoje mišljenje. Dokaz tome je i podatak da je odlaskom u penziju napisao brdo knjiga i kolumni , za razliku od većina njegovih kolega koji niti su napisali, a verovatno ni pročitali nijednu knjigu.
    Jedino mi je ostao nejasan i neubedljiv kada tvrdi da je Jugoslaviju srušio KGB!?!?
    Vojska je po zakonu depolitizovana i deparizovana i aktivna vojna lica ne smeju da se bave politikom. Ali odlaskom u penziju imaju pravo kao i svi građani da se opredeljuje za ovu ili onu političku opciju i da se stranački aktiviraju.
    On nije u vlasti i nije u poziciji da može da nam kroji sudbinu i neznam čemu ovolika frka oko jedne knjige. Zato mislim da komentatori nisu izabrali pravu metu da iskale svoj bes, jer prava meta je picousti i njegova politička bulumenta.
    Ljuban koji je u mozak Karan se ostrvo na generala, a protiv picoustog koji je daleko veći izdajnik i koji državui i narod vodi u propast – ne sme ni da pisne.,
    Usput želim da otklonim svaku dilemu i svima stavim do znanja da sam po svom političkom i etičkom opredeljenju – rusofil!
    Pozdrav svima!

    1. patriota каже:

      Sad videh pa da dodam.To što si rusofil nije ništa ružno,jer smo mi svi sloveni-pravoslavci,a razlikujemo se po tome što neki od slovena podržavaju Karla marksa idejnog tvorca sveopšte mržnje prema svim slovenima a naročito srbima,dajući zadatak u svom manifestu kako uništiti vašljive slovene a posebno Srbe,što su taj deo komunisti preskočili pa to nisu rekli Srbima.Pored ovih komentara udbaša i kosovaca,inače učenika onog Feliksa Đeržinsku,manijaka koji je sa uživanjem izvršio genocid nad Ruskim narodom,nađe se jedan pismen Srbin,koji je pročitao knjigu Blagoja Grahovca,koji je tako verno opisao događaje kao u filmu.Samo si zaboravio da napomeneš kako su ti oficiri stajali mirno pred jednim kriminalcom arkanom i predavali mu raport.Izgleda da je taj raport vrhunac napredovanja tog karana i ostalih u Zemunu,tada prisutnih.

  4. Секула каже:

    „По томе и није био предвиђен за високе функције у војсци јер су оне подразумевале комплетну личност, која, сем врхунског знања и образовања, има и људске карактеристике на високом нивоу.“
    Сви би требало да знају, да су на високе функције у војсци, у то време, углавном постављани
    морално политички подобни и по „кључу“(подједнако заступљени из свих народа и народности)
    бирани кадрови. Просто речено разне улизице, послушници и ништаљуди, углавном неспособни.

  5. Askurđel каже:

    Pročitao sam knjigu. Bio sam savremenik dešavanja koje u knjizi opisuje, i na takvom mestu da sam mogao da se informišem objektivno i iz prve ruke, a ne preko TV bastilje. 95 posto iznetih podataka u knjizi su apsulutno tačni. Mnoge Likove koje opisuje znam i pouzdano tvrdim da ih je malo ocrnio koliko zaslužuju.Uostalom mnogi od tih likova su još u životu ali ni jedan nije ni pokušao da javno demantuje te navode.To su uglavnom nesposobni ljudi i zbog kojih smo prošli-kako smo prošli , ali su zato bili profiteti , bolesni karijeristi i laktaši koji su svoju neograničenu podršku Miloševiću debelo kapitalizovali.Grahovac je malo preuveličao svoju ulogu u svemu tome, ali je činjenica da se radi o izuzetno sposobnom i pismenom generalu koji je imao muda i svoje ja i bio spreman da svakom suprostavi svoje mišljenje. Dokaz tome je i podatak da je odlaskom u penziju napisao brdo knjiga i kolumni , za razliku od većina njegovih kolega koji niti su napisali, a verovatno ni pročitali nijednu knjigu.
    Vojska je po zakonu depolitizovana i deparizovana i aktivna vojna lica ne smeju da se bave politikom. Ali odlaskom u penziju imaju pravo kao i svi građani da se opredeljuje za ovu ili onu političku opciju i da se stranački aktiviraju.
    On nije u vlasti i nije u poziciji da može da nam kroji sudbinu i neznam čemu ovolika frka oko jedne knjige. Zato mislim da komentatori nisu izabrali pravu metu da iskale svoj bes, jer prava meta je picousti i njegova politička bulumenta.
    Usput želim da otklonim svaku dilemu i svima stavim do znanja da sam po svom političkom i etičkom opredeljenju – rusofil!
    Pozdrav svima!

Коментари су затворени.