Да ли је могуће да неко у Србији не воли Новака Ђоковића? Врхунског спортисту, хуманитарца, родољуба, момка који нас је толико задужио, који нам је толико радости донео.

Поред већине позитивних коменатара који се односе на његове људске и спортске квалитете, има и оних који не воле Нолета, навијају за његовог противника и прижељукују Ђоковићев дебакл.

Изјаве попут “још само из фрижидера да нам изађе”, “сморили сте с Новаком” и анализирање Новака кроз потезе његовог оца Срђана у мањој су мери, али такође присутни у јавности.

Поново смо се са гомилом оваквих коментара суочили после освајања Вимблдона у недељу.

Зашто се то дешава, објаснио је социолог Драган Коковић.

– Та појава ми је апсолутно несхватљива и тешко разумљива и за науку. Новак није само људска, већ и спортска величина. Они који га оспоравају су углавном доколичари, људи који су згужвали етику рада, не поштују особу која је до врха стигла у зноју лица свога, не цене праве вредности- рекао је Коковић.

– Са друге стране, Ђоковић шири солидарност, узор је многима. Људи се идентификују са њим, гради имиџ Србије као нико други. Ми смо земља у којој се успех не прашта, неки то не воле да виде, јер су љубоморни што се то не дешава њима.

Са друге стране, преме речима призантог социолога, свакој нацији је потребан јунак попут Ђоковића.

– Сваком народу, а посебно у сиромаштву и преживљавању, потребан је неко као Ноле. Јунак, херој, победник. Неко ко својим радом, трудом и знојем постиже успехе на светском нивоу, неко ко потврђује да се рад исплати, фокусиран на праве вредности.

– Аргентина има Месија, Португалија икону попут Роналда, Бразил је био у хаосу кад се Нејмар повредио. Србија има Новака Ђоковића, и то мора да се поштује – јасан је професор Драган Коковић.

(Телеграф)

Ознаке: Новак Ђоковић, социологија, успех