Прочитај ми чланак
Хрватски премијер Зоран Милановић одбио је да прими челног човека највеће руске фирме Гаспром и једног од најмоћнијих људи у светском енергетском бизнису Алексеја Милера.
Милер је јуче у Загребу потписао документ о сарадњи са хрватском фирмом Плинакра.
Како пише „Вечерњи лист“, у Загребу је јуче потписан акциони план о заједничком улагању Гаспрома и хрватског Плинакра у градњу прикључка на плиновод Јужни током вредан 60 милиона евра, али је тај догађај остао у сенци одбијања Милановића да прими Милера.
Милера је, како пише лист, примио председник Иво Јосиповић, а Владу Хрватске је представљала потпредседница и министарка спољних и европских послова Весна Пусић.
Позивајући се на незваничне изворе у руској делегацији, лист наводи да су представници Гаспрома били непријатно изненађени, па је иначе врло конструктиван дводневни сусрет хрватских државника и челника највеће светске компаније за производњу плина и највеће руске компаније уопште завршио у помало чудном тону.
Влада Хрватске се тим поводом није званично огласила, а хрватски медији су незванично јавили да је Милановић одбио Милера „зато што се није благовремено најавио“.
Додуше, могуће је и да је Милановић сматрао како Милер у протоколарном смислу није адекватан саговорник, пише лист и додаје да ако је то случај, онда је реч о погрешној процени премијера.
Јер, указује се, да иако формално није политички функционер, Алексеј Милер политички спада међу најмоћније Русе.
Он је, како се наводи, већ дуго један од најближих сарадника руског председника Владимира Путина, а као шеф Гаспрома – који је у државном власништву – сасвим сигурно не би дошао у званичну посету Хрватској да за то није имао подршку официјелне руске политике.
Тим пре је, како се указује, Милер јуче у Загребу боравио и као незванични Путинов изасланик, који, ипак, на крају није имао прилику да разговара са премијером Милановићем.
Иначе, Милер је током протеклих пет година посетио двадесетак држава средишне и источне Европе и Блиског Истока и састао се са премијерима Италије, Мађарске, Словеније, Србије, Бугарске, Румуније, Украјине, Чешке Републике, Словачке, Молдавије, Грчке, Израела, јорданским краљем, катарским емиром и председницима вероватно свих бивших совјетских средњоазијских држава.
(Танјуг)
