Прочитај ми чланак
Мучеништво на захтев: ако није користан жив, онда је користан мртав? Опозиционе групе у Русији које имају подршку САД-а нису успеле да до сада остваре резултате. Њихова отворена потчињеност Вашингтону у пару са очајном политиком оставила је горак укус у устима многих Руса. Сваки покушај да рашире вирус обојене револуције на Москву, како га је назвао амерички сенатор Џон Мекејн, је пропао.
Руски председник Владимир Путин никада није био популарнији. Његова могућност да преброди бројне провокације усмерене ка Русији од стране НАТО-а направиле су од њега шампиона који се бори против растуће неправде Запада који војно експлоатише државе у развоју.
Стога су се многи питали шта опозиционе групе са залеђином САД-а намеравају да постигну у свом окупљању првог марта. Блумберг је само дан раније у чланку под насловом „Анти-Путинова опозиција жели да оживи руско пролеће“ навео:
„Мало пре него што је затворен због дељења летака на станици метроа, руски опозициони лидер Алексеј Навални искористио је своје последње тренутке на московском суду да подржи присталице које се окупљају на протесту против Путина, заказаном за први март.
Навалнијево склањање са протеста „Пролеће“ због петнаестодневне казне показује намученост опозиције која је пре три године извела 100.000 људи на улице Москве, као и нелагодност Кремља због могућих немира у Русији.
Притишњена владиним прогоном и Путиновом рекордном подршком у народу, руска опозиција се клади да ће економска криза изазвати пролећни револт сличан оном зимском 2011/2012., највећем од колапса комунизма пре 20 година. Настоји се да 100.000 људи изађе у „антикризну шетњу“ у Москви као и у других 15 градова, Они ће истаћи опадајући животни стандард и конфликте у источној Украјини који су покренули санкције САД-а и Европске уније против Русије.“
Међутим, у овом чланку такође је речено и следеће:
„Стефан Меистер, аналитичар у немачком Савету за спољне односе у Берлину рекао је преко телефона: „Опозиција није била оволико слаба годинама. Чак и када имамо растућу економску кризу у Русији, и даље је велика подршка Путину.““
Како би се оправдала оваква очекивања од „пролећне“ шетње и вирус, за који амерички сенатор Мекејн тврди да је намењен Москви, буде раширен, нешто je драстично морало да се уради како би се променило тренутно стање.
Перспектива покретања немира у Кремљу је била незамислива све док лидер планираног протеста није убијен, дословно на прагу Кремља, у срцу Москве.
Борис Њемцов је наводно упуцан четири пута у леђа у петак увече из возила у покрету. Његово тело тачно је положено тако да блицеви медија ухвате Кремљ у позадини.
Русија је сместа осудила убиство, а председник Путин је приметио да је то „чиста провокација“.
Њемцове дискутабилне везе са САД-овим агитаторима
Њемцов је водио опозицију која има подршку САД-а годинама. Пре три године је ухваћен како улази у амбасаду САД-а у Москви да се сретне са новим амбасадором у Русији, Мајклом Мекфолом, који је био члан одбора директора Слободног дома и Националне задужбине за демократију (НЕД).
Важност овога не може се занемарити.
Било је то 2004., када је Мајкл Мекфол написао за Вашингтон Пост чланак са насловом „Мешање у украјинску демократију није америчка завера“:
„Да ли се Американци мешају у унутрашње послове Украјине? Да. Амерички утицајни агенти би радије другачије описали своје активности – демократска помоћ, демократска промоција, подршка грађанима итд. Међутим, њихов посао, како год га описали, јесте да утиче на политичку промену у Украјини.
Америчка Агенција за међународни развој, Национална задужбина за демократију и неколико других фондација спонзорисале су одређене америчке организације, укључујући Слободни дом, Међународни републикански институт, Национални институт за демократију, Солидарни центар, Евроазијску фондацију, Internews и неколико других које су дале малу техничку помоћ украјинској заједници. Европска унија, поједине европске земље и Сорошева Међународна ренесансна фондација урадиле су исто.“
Заједно са признањем Мекфола, слични извештаји нашли су се у Гардијановом чланку из 2004., под насловом „Америчка кампања иза немира у Кијеву“, у коме пише:
„Док су добици наранџасте револуције украјински, кампања је америчка креација, софистицирана и бриљантно изведена вежба брендираног западног маркетинга, који је у четири земље за четири године искоришћен да покуша да спаси намештене изборе и сруши непожељне режиме.
Кампања је први пут употребљена у Европи, у Београду, 2000. да победи Слободана Милошевића на изборима. Ричард Мајлс, амерички амбасадор у Београду, одиграо је кључну улогу. Овај трик поновио је и у Грузији где је саветовао Михаила Сакашвилија да сруши Eduarda Shevardnadzea.
Десет месеци након успеха у Београду, амерички амбасадор у Минску Михаел Козак, ветеран сличних операција у централној Америци, посебно у Никарагви, организовао је идентичну кампању како би покушао да победи тврдог Белоруса Александра Лукашенка. То је пропало. „Неће бити Коштунице у Белорусији“, рекао је белоруски председник, мислећи на победу у Београду.
Међутим, искуства стечена у Србији, Грузији и Белорусији била су од непроцењиве важности у завери да се победи режим Leonid Kuchme у Кијеву. Операција спровођења демократије преко кутија за гласање и грађанских побуна је сада толико спретна да је сазрела у калуп за побеђивање на изборима других народа.
Важно је разумети шта су САД урадиле у Украјини, Србији, Грузији, Белорусији и Никарагви као и ко је био умешан, јер је управо то Америка поновила 2011. у „арапском пролећу“ и 2013-2014. током такозваног Евромајдана и тачно оно што покушава да уради у Русији данас.
То што се Њемцов директно сретао са Мекфолом, који отворено ради на субверзији влада како би се уклопиле у интересе Вашингтона и Вол стрита, даје индикације колико је блиско Њемцов био повезан са мешањем САД-а.
Поред Њемцовог директног контакта са представницима америчких подстрекача побуна, Њемцовљев саветник Владимир Кара-Мурза присуствовао је форумима Националне задужбине та демократију (НЕД) укључујући оне одржане 2011. под насловом „Избори у Русији: гласање и перспектива“ и 2013. „Русија: постмодерна диктатура?“ . Последњем форуму се прикључио и Кара-Мурзин Институт модерне Русије, који је део руске опозиционе пропаганде.
Врхунац промене режима захваљујући САД јесте „арапско пролеће“. Атлантик у чланку из 2011. под насловом „Арапско пролеће: вирус који ће напасти Москву и Пекинг“ каже:
„Пре годину дана Бен Али и Гадафи нису имали моћ. Асад је неће имати у ово време наредне године. Ово арапско пролеће је вирус који ће напасти Москву и Пекинг“, изјавио је Мекејн.
Поређење арапског пролећа са вирусом није ново за сенатора, али сврставање Русије и Кине у исти кош јесте. Ова изјава сенатора Мекејна рефлектује тријумфализам на овој конференцији. Арапско пролеће се види као производ дизајна Запада и потенцијално средство за преузимање других недемократских влада.
На ранијој седници, сенатор Удал изјавио је да они који верују да је арапско пролеће органска револуција изнедрена из ових земаља греше и да су Запад и НАТО посебно били примарни покретачи резултата у Либији, као и да је Запад помогао да се проблеми помере у Египат, провокативно додајући да је Сирија такође на тој листи. „
„Овај вирус“ је можда захватио владе широм света испрва, али од тафа њихов успех је био ограничен великим сметњама у Тајланду, Малезији и чак у Египту, где су режими САД-а свргавани војним пучем или нису ни успевали да дођу до власти. Украјински Евромајдан који је био успешан у Кијеву, учинио је да се Крим врати Русији и довео до горког грађанског рата на истоку земље, где су провинције потонуле у крвопролиће захваљујући Вашингтоновој новој клијентској држави.
Јасно је да је калупу Вашингтона потребна надоградња. Шта се може урадити, на неколико дана од следећег покушаја да се покрену немири у Москви? Шта покрет може искористити? Жртву.
Њемцов, згодна жртва
Провокативно убиство у центру Москве, у близини самог Кремља, могло би навести лаковерне људе да замисле Путина како се заваљује у своју столицу док снајпер стоји на прозору и погађа његовог ривала.
Пре било какве истраге, западњачки медијски извори покушавају да наведу да Кремљ стоји иза овог убиства, надајући се да ће јавност поверовати у то да је руско вођство довољно непромишљено и немарно да два дана пре протеста почини тако нешто.
Би-би-си у свом извештају „Руски опозициони политичар Борис Њемцов је убијен“ тврди:
„Умро је неколико сати након што је позвао на скуп у недељу у Москви против рата у Украјини.
Руски председник Владимир Путин осудио је убиство, како преноси Кремљ.
У скорашњем интервјуу Њемцов је рекао да се плаши да ће га Путин убити због противљења рату у Украјини.“
Наравно, Би-би-си је такође поменуо намере Њемцова да искористи економску забринутост у Русији, засновану на санкцијама које су Русији увели САД и њихове савезнице, због изазивања хаоса, што је само потврдило мешање САД-а у украјинске унутрашње послове.
Вероватније је да су чланови опозиције или Американци лично убили Њемцева него да је Кремљ неспретно убио противника на свом прагу, уочи само два дана пре протеста. Комбинација економске затегнутости због санкција САД-а, планова руље која има подршку САД-а да изађу на улице и сада жртве на само два дана пре протеста и то жртве која је требало да води протест, даје САД жељене карте да изазове хаос и немир у Русији, што су отворено урадили и у суседној Украјини.
Порука америчким заменама – будите корисни живи или будите корисни мртви
Њемцове колеге ће сада без сумње поновити пропаганду Запада наводећи да је Кремљ иза убиства. Они морају сада схватити да било ко од њих може бити следећи. Ако живи не доносе корист својим страним спозорима онда ће бити на сутрашњим насловним странама, мртви. Њихове опције су ограничене.
Могу да остану пиони насилног, опасног и нестабилног страног интереса или да промене своју улогу плаћених агитатора те се приближе руској политици у искренијем и конструктивнијем смислу, чак иако остану у опозицији тренутне власти (иако немају више средства које су добијали од Вашингтона).
Амерички пиони ван руских граница такође морају разумети да су дани “обојених револуција” којима су се свргавале погођене владе прошли и да су њихови животи сада у једнакој опасности да буду изгубљени зарад мучеништва којим би се подстакли опозициони покрети.
Гледајући Њемцево убиство, сваки добар истражитељ би поставио питање „коме ово служи?“. Наравно да користи Кремљу да се отараси противника, али не на овај начин. Заправо, једина страна која добија од његове егзекуције на улицама Москве су његови сарадници и спољни подстрекачи који би се суочили са још једним пропалим протестом. Надају се симпатији Руса који се политички двоуме и њиховом изласку на улице, чиме би се придружили онима који су до тада избегавали протесте због руске економске снаге пре санкција.
Ако опозиција није иза убиства једног од својих лидера, неће се усудити да одржи протест јер би то било бесрамно коришћење трагедије и могли би уместо тога, и зарад безбедности и поштовања, да жале губитак Њемцова. Међутим, како су вероватно они иза убиства са својим америчким помагачима биће протеста, бесрамног искоршићења Њемцова до максимума, а ожалошћени ће попунити њихове редове.
Када је амерички сенатор Џон Мекејн назвао америчко мешање вирусом, он је то и мислио. То заиста јесте болест. Ако Руси дозволе цела нација ће постати корумпирана и искоришћена, као што су корумпирани и искоришћени опозиционари.
Аутор текста је Tony Cartalucci, геополитички истраживач и писац из Бангкока.
(Journal-neo превод Маја Орлић)
