Прочитај ми чланакНедељу дана након посете америчког високог званичника Брајана Хојта Јиjа Београду не престају реаговања на његову изјаву да земље које желе чланство у Европској унији морају то јасно да покажу, као и да не могу да седе на две столице.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров каже да је ова изјава Јија мешање у унутрашња питања Србије и да представља наставак притисака САД на Београд да направи избор између сарадње са Русијом и Европском унијом.
© Sputnik/ Алексей Вовк
Лавров подсећа да су сличне изјаве стизале из ЕУ и 2004. године када се у Кијеву одвијао први Мајдан. „Тада је и Украјини речено да мора да бира — или са Москвом или са Бриселом“, додао је Лавров.
Руски политиколог Александар Асафов за Спутњик каже да је паралела коју је Лавров направио поводом Мајдана и Србије потпуно на месту.
„Све обојене револуције, арапске пролећа и сви политички процеси у вези са тим постали су попут визит карте САД. И зато, када Америка ’предлаже‘ Србији да заузме страну и изабере коме ће се приклонити, Вашингтон заправо прикривено прети Србији да ће ако Београд не заузме проамерички правац доћи у опасност да се друштво успротиви и да може доћи до сукоба који могу довести до свргавања легитимно изабраних власти. То је уиграна тактика односно визиткарта америчке спољне политике“, напомиње Асафов.
Како каже, Вашингтон гледа на Балкан као на своју интересну сферу, где су током целе новије историје Американци били веома политички и дипломатски активни, моделирајући ситуацију и прилике.
„Данас читава ЕУ ради на заштити свог суверенитета јер се на њихове очи заправо распада претходно осмишљена коалиција јединственог Запада, чему доприносе и спољни и унутрашњи изазови, економски услови, и, наравно, излазак Велике Британије. Зато сада САД покушавају да ојачају статус кво претећим изјавама својих званичника који бране Србији или другим балканским државама приближавање Русији, и уопште заузимање било којег правца осим оног ка Вашингтону“, оцењује Асафов.
Ирина Рудњева, научна сарадница московског Центра за проучавање савремене балканске кризе каже да у последње време видимо појачавање притисака на Србију. Београд, каже она, покушава да постане члан ЕУ и да сачува неутралност према САД, али и да истовремено сарађује са Русијом.
„Америка, наравно, има много против такве спољне политике Србије, јер би они желели да имају потпуни утицај и контролу над оним што се дешава у региону. Јер ту је, осим Србије, још и Македонија. Све остале државе региона прате у стопу САД и политику ЕУ. Зато испада да су још само Београд и Скопље ван потпуне контроле Запада. Ове две државе покушавају да одрже своју независност и да раде на томе да своју спољну политику самостално креирају. Наравно да ове тежње никако не одговарају ни Вашингтону ни Бриселу због чега и видимо да се врши притисак посебно на Србију како би одустала од сарадње са Руском Федерацијом и потпуно се потчинила утицајима Запада“, сматра Рудњева.
Рудњева каже да Србија рачуна на подршку Русије, јер је ипак мала балканска земља која самостално нема велики утицај на међународној сцени. Међутим, наглашава, Србија је веома важна стратешка територија, као што је, уосталом, и цео Балкан.
„Немојмо заборавити да се америчка војна база практично налази на територији Србије, на КиМ. Питање Косова је тешко за себе и то је територија Србије, без обзира на то шта мисле САД и ЕУ. Зато је за Американце пресудно да се Београд коначно одрекне Косова, како би и административно ова територија прешла посредно под контролу Америке, чему се Србија све време очајнички опире, и то уз велику подршку Русије. Зато је Западу веома важно да се Београд одрекне своје блиске сарадње са Москвом“, закључује Рудњева.
