Прочитај ми чланакСрбија би 2019. године могла да одобри склапање геј бракова ако све буде текло по плану Владе Србије.
Припадници српске ЛГБТ заједнице најчешће одлазе у Хрватску како би регистровали своје партнерство, односно склопили брак. Међутим, можда више неће морати да иду тако далеко, него ће бити довољно да дођу до матичара у свом граду.
Како кажу из комисије за израду Грађанског законика, регулисање геј бракова налази се у нацрту овог законика као важно питање, али његово доношење неће одмах уредити ову област. Како објашњава члан комисије проф. Миодраг Орлић, израда закона биће готова до краја ове године и предата Влади Србије, која даље треба да га проследи Народној скупштини на усвајање. Динамиком доношења нових закона, регистрација партнерства истополиних особа дошла би на ред током 2019. или почетком 2020. године.
– У Грађанском законику стајаће да склапање геј бракова или регистрација партнерства истосполних особа треба да буде решена специјалним законом или изменом породичног закона. Радећи са представницима ЛГБТ заједнице знамо да су они занитересовани да до измена закона или доношења новог закона дође што пре, али када ће се то тачно десити знају само људи који воде Владу и Народну скупштину – изјавио је Орлић.
Како незванично сазнаје београдски Блиц из Владе, Србија ће вероватно донети закон сличан оном који је предложен и у Црној Гори. ЛГБТ особе ће моћи пред матичаром да региструју своје партнерство те имају сва права као и било која брачна заједница у нашој земљи, док усвајање деце још неће бити могуће.
Горан Милетић, регионални директор „Цивил Ригхтс Дефендерс“ за Западни Балкан и један од организатора Прајда у Београду, каже да су ЛГБТ удружења предлог закона о регистровању истополних заједница предала Влади још 2012. године, али од тада се још ништа није десило. По акционом плану за стратегију превенције и заштите од дискриминације од 2014. до 2018. године који је усвојила Влада, закон који би регулисао истополне бракове требало је да буде написан још крајем прошле године. Тај посао поверен је пре свега Министарству правде, али и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, те Министарству здравља.
– Сваки Прајд, па тако и овај пред нама, посвећен је борби да ЛГБТ заједница у Србији добије основна права, односно могућност да две особе истог пола које живе заједно и правно регулишу свој статус. Овај закон који се сада доноси у Црној Гори је буквално оно што смо ми написали и предали Влади још 2012. године, али све што је обећано ЛГБТ заједници у Србији до сада није испуњено. Нема препрека за доношење тог закона јер у нашем Уставу ништа не пише о регистрованом партнерству – изјавио је Милетић.
По акционом плану већ смо крајем прошле године на столу у Влади Србије требали да имамо израђен модел закона или измене постојећег. У њему, сем признавања истополних заједница, треба да се реши и право геј партнера на наслеђивање, те да се уведу праксе у вези са родитељским правима ЛГБТ особа.
Када је реч о региону, поред ускоро Црне Горе, истополне бракове већ дозвољавају Хрватска и Словенија, а поред нас немају га још Босна и Хецеговина, Македонија и Албанија.
Јелена Васиљевић, представница Лабриса, ове недеље изјавила је да у Србији наводно живи 500.000 ЛГБТ особа!, додајући да не постоје добри или адекватни закони који би регулисали њихова права.
Више од 12 година у Србији се ради нови Грађански законик. Само преднацрт има 2.838 одредаба и 450 алтернација. Обиман материјал подељен је у пет целина – општи део, породични односи, наслеђивање, стварно-правни и облигациони односи.
Међу још нерешеним областима у њему су и забрана физичког кажњавања детета, треба ли Србији сурогат материнство, може ли се склопити само црквени без грађанског брака, а није постигнут ни договор о увођењу права на еутаназију.
Иначе, први Грађански законик у Србији је донесен још давне 1844. године, а укинут је 1946. године.
