Прочитај ми чланак
Прави приказ јавне дипломатије, ПР и модерног спина се догодио у Бањалуци. НАТО је одржао предавање студентима Факултета политичких наука, новинарима, политичарима, младим људима и другим званицама.
После увода Томаса Меса, вршиоца дужности заменика Амбасадора САД-а у БиХ, који је имао стандардни уводни дипломатски говор, реч је преузео „звезда дана“ Дејмон Вилсон (заменик председника Атланског већа).
Дејмон је врхунски одрадио свој посао. Почео је са историјатом НАТО-а, са срцепарајућом причом о погибијама американаца у Првом и даругом светском рату. Како је НАТО формиран да Американци не дозволе да опет гину у Европи за Европљане. Како НАТО доприноси демократији и просперитету сваке земље до које стигне. Наравно, ниједна реч није речена да је НАТО формиран читавих шест година пре Варшавског пакта. Није споменута ниједна реч да је НАТО америчка војска изван САД. Ово је све битно зато што су конференцији присустовали млади и образовани људи.
Конференција је рађена стилом који је уходан још од 1989. године. Када се НАТО кренуо ширити бившим чланицама Варшавског пакта. Новом Европом. Зове се на њу будућа крема, врх друштва, и полако им се објашњава да НАТО није само војна организација, већ организација која пропагира мир, безбедност и демократију.
Приступ младима, важним људима и медијима је разрађен до у детаље. Редовно објављују ПР текстове о НАТО-у у троје дневних новина, у двоје из Републике Српске – Глас Српске и Независне новине и Ослобођење из Федерације БиХ. Организоваће Панеле, семинаре, конференције, студијска путовања у САД. Замислите само, младог човјека који студира, који тренутно нема ни 100 долара месечно, кад му неко понуди да бесплатно посети пар месеци САД, кад му понуди стипендије…Ти млади људи ће водити земљу за 10-15 година.
На овој конференцији већина учесника је схватила да је за Републику Српску (БиХ) потребно само да се придобију Срби, пошто су Хрвати и Бошњаци увек били за НАТО, читај УВЕК БИЛИ против православља и против Русије.
Стил предавања има дозу и „професионалног продавања социјалног и животног осигурања“. На питање једног студента: „Зашто смо ми (БиХ) битни НАТО-у?, уследила је стандардна лаж, ми смо мали, ми смо небитни НАТО-у. НАТО нама излази у сусрет што ће нас примити.
Представници држава које су дошле из „Источног Блока“ у НАТО: Пољска, Македонија, Хрватска, Црна Гора и Бугарске били су у служби ПР НАТО-а. Говорили су како су били затворена- неуспешна друштва, са малим БДП-ом, како су били несигурна и недемократична друштва али су уласком у НАТО, као магичним штапићем, све променили на боље.
Нагласак на нови НАТО који није само војна организација, НАТО који доноси демократију и нове инвестиције је био стално присутан на конференцији.
Посматрајући лица младих студената Факултета политичких наука, младих људи у гледалишту, ствара се утисак да су изашли са другачијим ставом о НАТО-у (нажалост), него што су ушли на конференцију. Наравно, НАТО представници су укратко објаснили и руско „кршење“ међународног права у Украјини. Као и „нетранспарентност“ руског и неких других (читај кинеског) система.
Панелисти су припремили одговоре на сва могућа незгодна питања: бомбардовање Републике Српске и Србије, НАТО војна организација, НАТО против Русије, НАТО експанзионистичка сила која се креће према рудним богатсвима Сибира и Азије….Чак су исмијали и неутралност Србије. Како неутралност није решење за никог, а поготово не за сиромашну БиХ. Наглашава се и неминовност да, БиХ као мала држава не може бити сигурна, безбедна. Довољно је било истаћи да БиХ нема новца. Навели су пример да само граница са Хрватском износи 1100 км. Такође, да је свуда око БиХ НАТО, изузимајући неутралну Србију.
Треба нагласити да је ово тек почетак НАТО кампање у Републици Српској и БиХ. Циљ су млади људи, студенти, медији, бар у првом таласу. Касније ће вероватно прибећи и популизму. По истраживањима је тренутно 90% становника Федерације БиХ за НАТО, а до 20% становника Републике Српске.
Велике су шансе да ће квалитетним ПР-ом (и врло честим спином), ако Русија или нека од јаких и слободних земаља не помогну у кампањи против НАТО чланства, екипа која приближава Републику Српску (нарочито српских политичара у заједничким институцијама) и БиХ НАТО-у за годину-две имати и преко 50% становника Републике Српске за НАТО.
