Литијум се назива и бело злато и као сировина је кључан за производњу батерија за електричне аутомобиле, али се интензивно траже и алтернативе и у овом тренутку се најдаље отишло у развоју натријум-јонских (НИБ) батерија, пише аустријски дневник Стандард (Дер Стандард).
За производњу НИБ батерија може да се користи најобичнија кухињска со и то је сировина која је јефтина, неограничена и има је свуда у свету, изјавио је Рихард Шмух са Института за развој батерија Фрауенхофер у немачком Минстеру.
Зато би та врста батерија у будућности могла да допринесе да Европа постане технолошки самосталнија и смањи зависност, на пример од Кине, јер је широка распрострањеност сировина за производњу НИБ уједно њихова главна предност, рекао је Шмух за Стандард.
Шмух је, међутим, признао да њихове перформансе увек бити помало слабије од ефикасности литијум-јонских батерија.
„Са НИБ можда може да се постигне 70 одсто до 80 одсто енергетске ефикасности ЛИБ“, рекао је Шмух, појашњавајући да то у пракси значи да возило са тим батеријама морају нешто чешће да се пуне. Ради се, према његовим речима, о младој технологији па ни ланци вредности за њихову производњу још нису развијени.
„Поред тога, ентузијазам за њих је у овом тренутку опао пошто се литијум-јонске батерије због огромних кинеских капацитета нуде по дампиншким ценама“, рекао је Шмух.
Управо у Кини је, према његовим речима, пре две године и отворен први погон за производњу НИБ, а Европи таквих фабрика још нема. Додао је да зато Кина потпуно доминира на тржишту батерија за електрична возила, и да има и разрађен ланац снабдевања сировинама.
Стручњак је оценио да немачка аутомобилска индустрија жели да обезбеди литијум из различитих извора, па и из Србије. Додао је међутим да је удео литијума у руди јадарит, чије копање желе Влада Србије и Европска унија – врло мали.
Шмух је подсетио да је за време пандемије цена литијума скочила до неба, али је то у међувремену прошло и потражња је мала.
Уз то, потражња за електричним аутомобилима је опала јер су она и даље скупа, па су многи произвођачи и променили или одложили планове да их производе, рекао је Шмух.
Међутим, у будућности би могло да понестане литијума, а његово добијање из сланих језера у Јужној Америци или рударење из стена је скупо и често уништава животну средину. Такође литијум се тешко поново рециклира из старих батерија, рекао је Шмух.
Додао је да се тешко рециклирају и друге ретке сировине које постоје у литијум-јонским батеријама, попут кобалта и никла, и да су у Европи фирме које би се тиме бавиле тек у повоју.







