Прочитај ми чланакУхапшени муж власнице дома за старе у Барајеву, у ком је осморо људи преминуло у пожару, имао је и два илегална дома – у Лазаревцу и Великој Моштаници. Министарство за рад забранило је рад ове две установе, али је дом у Великој Моштаници касније ипак добио дозволу. Илегално пословање, наиме, у Србији не представља препреку за касније добијање лиценце и неометано пословање дома за старе.
Пожар који је 20. јануара избио у дому за старе “Ивановић” у Великом Борку код Барајева покренуо је низ питања – да ли је ико контролисао рад ове установе, да ли је дом испунио све услове, ко је крив…
Три одговорна лица су ухапшена, а међу њима је и Милош Ивановић, супруг власнице, осумњичен да му је било поверено управљање и надзор дома. И он сам је у свом власништву имао још два дома за старе. Један од њих је илегални дом у Лазаревцу. У питању је дом за одрасле и старије „Ивановић-Макић“, чији је Ивановић једини власник. Овом дому је 30. августа 2022. године Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања забранило обављање ове делатности.
Кривична пријава и забрана рада
У септембру 2022. године, лазаревачка полиција поднела је кривичну пријаву против браће, власника и директора Дома за стара лица у Лазаревцу јер су, како се сумњало, дом држали илегално у периоду од годину и по дана.
Како је тада наведено у саопштењу полиције, у објекту су боравила 32 корисника.
И поред забране обављања делатности, дом Ивановић-Макић није одмах угашен, већ је званично наставио да постоји до краја 2024. године.
Рачун ове фирме блокиран је још од 2021, али се на сајту Народне банке Србије не наводи у ком износу, већ само да “дужник не може да располаже средствима на рачунима код банака”.
Огласило се Министарство
Нова економија упутила је Министарству за рад питања о овом случају. Желели смо да сазнамо како је могуће да је власник дома ком је забрањен рад, могао несметано да обавља исту делатност, само у другом дому. Занимало нас је и које услове дом мора да испуни да би добио лиценцу, као и да ли се претходни преступи власника узимају у обзир приликом њеног издавања.
Нека од ових питања, међутим, остала су без одговора.
На прво питање, како је могуће да је власник затвореног дома ипак могао да обавља исту делатност, само у другој фирми, није нам стигао одговор, већ само потврда да је инспекција забранила рад тој фирми.
“Инспекција социјалне заштите Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је дана 30. августа 2022. године донела Решење којим се нерегистрованом субјекту Ивановић Макић доо Лазаревац, забрањује обављање делатности социјалне заштите – пружаје услуге домског смештаја одраслих и старијих”, наводи се у одговору од ресорног минстарства.
Дакле, изостао је одговор на питање како је онда власник дома неометано обављао ову делатност – само у другим фирмама, на другим локацијама.
Још један илегални дом
Поред дома у Лазаревцу, Ивановић је један од оснивача и директор илегалног дома “Ивановић и синови” у Великој Моштаници, који је, према подацима Министарства, добио забрану рада 10. јула 2019. године. Без обзира на то, дом “Ивановић и синови” добио је, у мају 2021. године, дозволу за рад на пет година.
Крајем децембра 2024. године, међутим, објављено је да је овај дом стекао услов за принудну ликвидацију, јер није редовно подносио финансијске извештаје Агенцији за привредне регистре. Конкретно, ова фирма до краја 2023. није доставила извештаје за 2021. и 2022.
Рачуни ове фирме били су у блокади више пута од 2020, а тренутно су блокирани готово три године – од марта 2022. Укупан износ блокаде је 4.129.546 динара.
Директор овог дома био је син власника, такође ухапшен након пожара.
Претходни преступи нису препрека
Још једна информација коју је Нова економија желела да сазна од ресорног министарства је да ли претходни преступи власника, попут забране рада, утичу на добијање лиценце у будућности.
Како су нам из министарства одговорили, приликом издавања или обнове лиценце, установа је дужна да приложи и потвду да се “против директора, односно законског засупника организације, не води кривични поступак, као и да није правоснажно осуђен за кривично дело из групе кривичних дела против живота и тела, против слободе и права човека и грађанина, против права по основу рада, против части и угледа, против полне слободе, против брака и породице, против службене дужности, као и против уставног уређења и безбедности Републике Србије”. Такође, потребно је доставити и потврду надлежног органа да директору, односно законском заступнику, није изречена правоснажна мера вршења позива, делатности и дужности који је предмет захтева за лиценцирање.
Ни у одговору Министарства, ни у правилнику, међутим, не наводи се да ли ова правила важе и за осниваче и власнике домова.
Како за Нову економију каже Радослав Миловановић, председник Удружења приватних установа социјалне заштите, разлог за то је чињеница да без обзира на претходне преступе, свако може да отвори дом.
“Закон претходну забрану обављања делатности не препознаје као препреку за добијање лиценце у будућности. Код нас је то регулисано као полагање вожње – ако једном паднете, опет можете да полажете”, каже Миловановић.
Према његовим речима, оваква регулатива је проблематична и може да буде узрок многих проблема.
Ко може да отвори дом за старе?
Дом за старе, најједноставније речено, може да отвори било ко – без обзира на стручну спрему.
“У државним установама директор мора да има више или високо образовање, али то правило не важи у приватним домовима. Што се тиче власништва, са оваквим правилима, и највећи криминалци могу да отварају домове”, закључује Миловановић.
