Прочитај ми чланак
Одмах после најава са највиших нивоа власти о тражењу решења за повратак расељених Срба на КиМ, УНХЦР је издао саопштење којим, у ствари, негира проблем.
…
Високи комесаријат за избеглице Уједињених нација (УНХЦР) истакао је хитну потребу да се уклоне препреке које оптерећују повратак расељених са Косова.
Међутим, у том саопштењу се, као највећи проблем, изричито наводе питања имовине, одсуство доделе земљишта и друго што „посебно утиче на заједнице Рома, Ашкалија и Египћана, оних који имају најмање имовине, а живе у алармантним и неприхватљивим условима“.
Звучи невероватно да се Срби готово ни не помињу а и када се помену онда се њихов значај покрива бројем расељених или угрожених ромских породица (које се зарад уверљивије маске о бројности деле на Ашкалије, Египћане и Роме) упркос чињеници да је број прогнаних Срба – преко 250.000 са КиМ, неупоредиво већи од других заједница које деле исту судбину.
Чак шта више, УНХЦР се јасно ставља у улогу савезника терориста и агресора на Косову и Метохији из периода 1999. године и касније откривајући своју намеру да жели да „помогне“ прогнаним Србима да „регионалном сарадњом и снажном подршком међународне заједнице остваре свеобухватна решења за оне који су још расељени у Србији, Црној Гори и Македонији како би се ефикасније спровело право на повратак и локална интеграција у местима расељења, коју ће омогућити земље пријема“ – сматра шеф Мисије УНХЦР-а на Косову, Н. Л. Нарасима Рао.
Наиме, овде делује да УНХЦР оставља могућност избора повратка али на терену имамо отворену негацију и агхесивно опструисање повратка не „расељених“ већ прогнаних Срба.
Србијом је недавно „експлодирала“ вест о рушењу српских кућа пет српских породица Стефић која је изразила жељу да се врати у Ђ аковицу. Посебно је симптоматично да су они баш од УНХЦР-а тражили да им обезбеди услове за повратак. Одговор је био „позитиван“.
– УНХЦР нам је одговорио да ће обезбедити шаторе и суве оброке, што је врло цинично и непримерено јер ми само желимо да се вратимо својим кућама. Зато желимо да се и нама као и свуда у демократском свету обезбеди право на живот и своју имовину рекао је медијима Ђокица Станојевић, председника Уружења расељених.
Када су породице изразиле јаку жељу да се врате на своја мања и у своје домове, оне су од шиптарских општинских власти – на Свету Петку срушене багерима. Повратак је постао немогућ не само због срушених кућа већ и јасне поруке да за Србе нема места – на њиховом имању. Ово је остварено уз помоћ УНХЦР-а и америчке канцеларије у Приштини која је, по свему судећи и осмислила и подржала овај злочин јер се напад догодио после слања писмених захтева које је Удружење расељених Срба из Ђаковице упутило америчкој представници у Приштини, Трејси Џејкобсон, али и амбасадама водећих земаља у Београду, од којих је затражена заштита основних људских права и имовине.
Ово није јединствени случај јер се то на терену годинама спроводи. Тако имамо ситуацију у повратничком и страдалном селу Жач где српске породице годинама живе у шаторима тик испред својих разрушених кућа. Шта је овде порука осим да су непожељни и да би требало да заувек оду са свог имања? То све, разуме се, спроводи Комесаријат за избеглице при Уједињеним нацијама.
Са друге стране активно се ради и улажу се милиони евра да расељени Срби – остану у местима расељеништва и то трајно!
Тако су прошлог месеца у Старој Пазови потписани уговори са представницима девет општина и градова у којима ће се градити станови за избеглице у оквиру другог потпројекта Регионалног стамбеног програма Републике Србије (РСП).
Тој церемонији су, присуствовали Ивица Дачић, први потпредседник Владе и министар спољних послова, Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције Републике Србије, амбасадор Мајкл Девенпорт, шеф Делегације ЕУ у Републици Србији, Сајмон Хеншо, главни заменик помоћника државног секретара за становништво, избеглице и миграције Сједињених Америчких Држава, Жан-Данијел Рух, амбасадор Швајцарске, Миколај Довгељевич, вицегувернер Банке за развој Савета Европе, Мајкл Ујехара, заменик шефа мисије ОЕБС у Србији и Едуардо Арболеда, шеф Представништва УНХЦР за Србију.
Дакле управо они који су учешћем у агресији НАТО-а на Србију и омогућили да велики број Срба буде прогнан. Данас очекују захвалност за бедну „помоћ“ коју уручују и то за остварење својих и циљева њихових савезника а то је трајни прогон Срба и њихово „затварање на територију уже Србије.
Рeгиoнaлни прoгрaм стaмбeнoг збрињaвaњa (РСП) je зajeднички вишeгoдишњи прoгрaм Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Републике Хрватске, кojи имa зa циљ дa oбeзбeди трajнa стaмбeнa рeшeњa зa oкo 27.000 нajугрoжeниjих избeгличких пoрoдицa, oднoснo зa oкo 74.000 људи у рeгиoну. И овде се појам „регион“ калкулантски употребљава јер са територије Р. Србије нико није прогнан док су се сви остали осим Срба вратили на своја имања.
Регионални стамбени програм Републике Србије вредан је 330 милиона евра. Регионални стамбени програм све четири земље вредан је 584 милиона евра и финансиран је средствима Европске уније, која је највећи донатор, Сједињених Америчких Држава, Немачке, Италије, Норвешке, Швајцарске, Данске, Турске, Луксембурга, Кипра, Румуније, Чешке, Словачке и Мађарске.
У оквиру другог потпројекта РСП, који је вредан више од 13 милиона евра, планирана је изградња 200 станова, 120 монтажних кућа, 300 пакета грађевинског материјала и 250 сеоских домаћинстава.
Зашто не постоји ни један значајнији пројекат помоћи повратку расељених Срба на своја имања свих ових година? Зар постоји нешто друго осим да се трајно осигура прогон Срба? Да ли се може сматрати oдговором констатација шефа мисије УНХЦР-а на Косову Нарасима Раоа- Права, потребе и легитимни интереси расељених да изаберу своје трајно решење требало би да буде приоритет, било путем добровољног повратка на Косово или локалне интеграције у месту расељења – саопштено је из УНХЦР-а.
Да поменемо да су и такозвани амбасадори добре воље при УНХЦР-у прилично јасно показали какву политику води та организација. Кад год посете неко од попришта рата на простору бивше Југославије они се углавном срећу са страном која није српска и то као са жртвама тог рата. То се дешавало на Косову и Метохији али и у Хрватској и Босни. Глумица са фотографије је тако, преплављена доживљајима из једне од посета Босни добила инспирацију и снимила филм а тамошњем рату у коме ама баш сва кривица пада на Србе. И даље је мабасадор добре воље при УНХЦР-у.
Рао подсећа на процену да више од 100.000 расељених са Косова имају потребу за помоћи да би окончале своје дуготрајно расељење.
УНХЦР поздравља иницијативу која пружа изванредну могућност да се направи пресјек расељавања са Косова у региону и ријеше преостали изазови са којима се суочавају расељени прије 15 година, у остваривању трајног рјешења и окончања њиховог расељавања, тачније – прогона.
Да остане зебележено да је све омогућено уз помоћ, пристанак и подршку српских представника власти који као да су најагилнији у озакоњењу злочина и геноцида над српским народом.
