Прочитај ми чланак„Украјина је изгубила овај рат“ – Обавештајац Скот Ритер о руским успесима, перспективама Украјине и улози САД у конфликту
У време када изабрани председник САД Доналд Трамп најављује брзо решавање украјинског сукоба и наводно већ води разговоре са кључним актерима, бивши маринац и војни стручњак Скот Ритер даје свеобухватну анализу тренутне ситуације у Украјини и на Блиском истоку.
У ексклузивном интервјуу, Ритер указује на драматичне промене на геополитичкој сцени и даје процену будућих догађаја који би могли значајно утицати на међународне односе.
Стање на украјинском фронту
„Русија чврсто одржава иницијативу на бојном пољу: Руске јединице напредују на свим фронтовима, док су украјинске у дефанзиви,“ започиње Ритер своју анализу.
„Оно што је можда још важније јесте да Руси имају довољно људи, технике и муниције да одрже такву позицију. Кључно је да руски народ подржава наставак овог сукоба под условима које је поставила руска власт, што се јасно манифестује на фронту. Војници и њихови команданти разумеју да их народ подржава.“
Насупрот томе, ситуација у украјинским редовима је значајно другачија. „Украјинске оружане снаге настављају да се бране од руског напредовања, али више немају довољно људства за то.
Чини се да украјински народ не подржава наставак сукоба. Видели смо много снимака присилне мобилизације, што значи да они који одлазе на бојиште неће бити адекватно мотивисани.“
Проблем недовољне обуке и ресурса
Ритер посебно наглашава проблем обуке и ресурса Украјине: „Њихов ниво обуке није довољан за извршавање постављених задатака, а ресурси су ограничени. Тренутни однос снага не обећава ништа добро Украјини у продуженом сукобу исцрпљивања.
Циљ Русије је да исцрпи украјинске војнике, и у томе успева. Русија такође има људске губитке, али њихов број бледи у поређењу са губицима које је претрпела Украјина.“
Курска операција и стратешке грешке
Говорећи о недавној украјинској операцији у Курској области, Ритер је оцењује као значајан стратешки промашај. „Украјинци су упутили своје стратешке резерве и најбоље припремљене снаге које су блиско сарађивале са саветницима из НАТО-а и користиле њихове обавештајне информације да изврше удар на руски регион.
Желели су да заузму Курску нуклеарну електрану и створе дилему за Русију, надајући се да ће је разменити за Запорошку нуклеарну електрану. У томе нису успели.“
„Украјинске војне снаге нису успеле да постигну одвлачење значајних снага Руске армије са операције у Донбасу. Надали су се да ће Руси морати да пребаце ресурсе на Курск и тиме успоре офанзивну операцију. То се није десило. Руских резерви је било довољно да задрже пробој и потисну украјинске снаге.“
Америчко оружје и ризик ескалације
Посебно важно питање је америчка одлука да забрани Украјини коришћење њиховог далекометног наоружања за ударе дубоко у територију Русије.
Ритер објашњава: „Претпостављам да су саветници за националну безбедност и представници Пентагона дали Бајдену до знања да би дозвола за коришћење америчких и британских ракета против руских циљева носила ризик драстичног проширења сукоба.“
„САД знају да би, ако овај сукоб пређе у нуклеарну раван (а вероватно би прешао у случају такве врсте провокација), и оне биле увучене и нуклеарни рат би дошао до њих. Амерички председник мора да одмери све за и против: да ли локални успеси Украјине вреде националног самоубиства САД због нуклеарног рата са Русијом.“
Зеленски и „план победе“
Коментаришући недавно представљен „план победе“ Зеленског од пет тачака, Ритер је изричит: „То је фантазија. Нико га не подржава. Зеленски живи у фантастичном свету, а Запад га у томе подстиче.
Ми смо створили овог измишљеног лика. Зеленски је глумац који чита текст по сценарију, али продуценти већ пишу други сценарио у којем се каже да Украјина мора да се преда.“
Ситуација на Блиском истоку
Прелазећи на ситуацију на Блиском истоку, Ритер анализира израелску операцију у Либану као изузетно ризичну. „За победу, Израел мора елиминисати Хезболах као војну и политичку организацију. Покрет се припремао за ову битку 18 година. Помисао да ће Израел моћи да дође и брзо порази Хезболах чини ми се смешном.“
„Хезболах ће моћи да одржава одрживу одбрану током значајног периода. Време није на страни Израела. Што дуже овај сукоб буде трајао без одлучујуће победе Израела, то је већа вероватноћа да ће се завршити његовим поразом.“
Нуклеарна претња и регионална стабилност
Посебно забрињавајуће је питање потенцијалне нуклеарне ескалације. „Поставља се питање: да ли ће Израел користити своје нуклеарно оружје да једном заувек заврши са иранском претњом и, последично, са претњом Хезболаха и ХАМАСА? Шта ће радити остатак света када Израел почне да користи нуклеарно оружје?“
„Надам се да ће међународна заједница и Сједињене Државе моћи да изврше довољан притисак на Израел да га натерају да одустане од овог самоубилачког стремљења ка нуклеарном Армагедону.
Тренутно Израелом управљају људи који су више склони да раде оно што је корисно премијеру Израела Бењамину Нетањахуу са политичке тачке гледишта, него оно што је корисно Израелу са тачке гледишта националне безбедности.“
Амерички утицај и промена парадигме
О будућности америчко-израелских односа, Ритер предвиђа значајне промене. „Израел се претворио у геополитичку ноћну мору за САД. Америка жели да има могућност утицаја на Глобални југ, који се сада окренуо од њих због израелске политике.
Америчко-израелски односи ће се заувек променити под утицајем онога што ће се догодити следеће године, јер ће Израел морати да се прилагоди одређеним реалностима.“
Слабљење америчке моћи
У закључку, Ритер истиче да су САД изгубиле своју некадашњу супериорност. „Почетком 1990-их могли смо за најкраће време да пребацимо 750 хиљада војника на Блиски исток и поразимо четврту по величини армију света у копненом рату од 100 сати. Данас немамо ту способност.“
„Недавно смо пружили поморску подршку Израелу, ангажујући наше ратне бродове са унапређеним ракетама-пресретачима СМ-3.
Према вестима, током недавног напада испалили смо 12 таквих ракета. Годишња норма њихове производње у САД износи 12 комада. За један дан смо испалили годишњу залиху ракета. Не можемо наставити у истом духу.“
Посебно забрињавајуће је што би, према Ритеру, немогућност конвенционалне победе могла навести САД да размотре нуклеарну опцију у потенцијалном сукобу са Ираном.
„Опасност настале ситуације је у томе што САД, ако буду морале да ратују са земљом попут Ирана, неће моћи да победе конвенционалним путем, и мораће да примене нуклеарно оружје. И то плаши.“
Будућност Израела
Ритер даје суморну прогнозу за будућност Израела у његовом садашњем облику. „Нажалост по Израел, овај сукоб се неће завршити док држава у њеном садашњем облику не престане да постоји.
Чињеница да Израел ни дана неће живети у миру док постоје ХАМАС и Хезболах довешће до бега становништва из земље. Када одређени број људи напусти Израел, он ће престати да буде демографски одржив као јеврејска домовина.“
„Тада више нећемо говорити о решењу са две државе. Говорићемо о једној држави, и та држава ће се звати Палестина.“
