Прочитај ми чланак
Пошто је ситуација на фронту почела да се мења, рећи ћу неколико ствари о изгледима овог сукоба.
Сада се сви слажу да је прекид ватре био фарса која је само погоршала ситуацију. УОС су за последња четири месеца само ојачале и постале претња. После тешког бомбардовања Доњецка, многима је постало јасно да је најглупља ствар која се може учинити у тим околностима чекати офанзиву УОС, која ће Доњецк претворити у Стаљинград 2. Град претворен у рушевине и безбројне жртве – зашто би Новорусија то желела? Зато је руководство донело разумну одлуку: не чекати на напад, већ покренути контраофанзиву која ће непријатеља одбацити бар 40 километара, до линије Артемовск-Константиновка-Красноармејск-Андрејевка-Волноваха-Мариупољ. Што је требало урадити још у септембру, без обзира на све.
Истина, у садашњој ситуацији постоји једна предност: сада постоји могућност да Украјинске оружане снаге буду потпуно уништене током зиме 2015., и да се тако извојује пресудна победа, а да не мора бити марша на Кијев. Данас су сва борбена средства УОС сконцентрисана на Донбас. Сва опрема из складишта, све што се могло средити и поправити је сређено и поправљено и послато на Источни фронт. Сви људски ресурси, свако коме је остало жеље за борбом је на брзину „обучен“, убачен у војне формације и с њима бачен на Донбас. Украјина нема других резерви. Одлучујући пораз Украјинских оружаних снага ће ставити тачку на свако „i“. Садашњи задатак је, не да се уништи 75% као у августу, већ 100% тешког наоружања, и 80% људства Украјинских оружаних снага. Не дозволити им да се повуку и прегрупишу, већ све уништити на лицу места. Украјина више не би могла да обнови своју војску – њене резерве су потпуно искоришћене, а сав новац за рат потрошен. Привреда ће до пролећа почети да се распада, биће сталних несташица струје, завладаће лед и глад. У том тренутку милиција креће у прогон полумртвог непријатеља, који се у нереду повлачи, и чисти читаву територију Луганске Народне Републике и Доњецке Народне републике и заузима Харков. То ће окончати рат, јер ће сви схватити да је немогуће по трећи пут обновити украјинску војску и са њом опет напасти Донбас. Такође, није паметно улазити дубље у Украјину, јер би Новоруске оружане снаге тамо биле дочекане као окупатор и наишле би на отпор. Морамо допустити Украјини да се кува у свом сосу све док се не излечи од „националне свести“ и других инфективних болести, док не почне да моли за придруживање Новорусији. Али, за то ће требати времена.
Зашто Харков, а не Запорожје или Дњепропетровск?
Укратко:
1. Да би се скратила линија фронта. Харковска област покрива Луганску област и омогућава Новорусији да развије стратешку дубину неопходну за нормално функционисање државе. Све јединице УОС које се нису повукле на запад после заузимања Харкова ће бити окружене и принуђене да брзо напусте територију ЛНР и ДНР (Славјанск, Краматорск, Артемовск), или ће бити брзо уништене. Окупиране територије ће бити ослобођене – без крвавих борби на територији Новорусије, без разарања насеља и бесмислених погибија цивила.
2. Због подршке Русије. Харковска област је поред Русије и снабдевање ће бити лако. Том фактору не требају додатна објашњења. Харковска Народна Република ће са севера бити заштићена границом са Русијом – захваљујући свом географском положају. и биће покривена системом противваздушне одбране Русије.
3. У Харкову су огромна фабрика тенкова и завод за ремонт оклопних возила. Сада раде пуном паром – за украјинску војску. После заузимања Харкова, радиће за Новорусију. Харков је и велики индустријски центар Украјине, тако да ће квалитативно унапредити новоруску привреду и значајно повећати њен потенцијал. Без Харкова, Новорусија је сувише компактна и неодржива. Веза Донбас-Харков ће допринети успостављању привредне самоодрживости области.
4. Проруске снаге су сада у Харкову јаче него икада. Сетимо се догађаја у марту 2014. – проруска осећања у Харкову су била чак и јача него у Доњецку. Харковљани ће новоруске тенкове цвећем дочекати, док то за Дњепропетровск и Запорожје баш и није сигурно. Ни Русији ни Новорусији не треба герилски рат или да се на Новоруске оружане снаге гледа као на окупаторске.
5. Географија, терен Дњепропетровска и Запорожја фаворизује одбрану, а не напад. Улазак у центар Украјине из тог правца изложио би нападача бочним ударима и претњи да новоруске снаге буду опкољене, што би захтевало одвајање многих јединица да чувају бокове. Штавише, Дњепропетровск чува река Дњепар. Рушење мостова би веома отежало заузимање града. Пример за то не мора се много тражити, довољно је сетити се немачке одбране дњепарске линије, такозваног Источног зида.
Што се тиче правца Мариупољ-Мелитопољ-Херсон, на њега би требало гледати као на бонус правцу Харков. Када Харков једном буде заузет, хунта ће све своје преостале снаге сконцентрисати на кијевски фронт, зато што је он за њих најопаснији – јер нико неће мислити о предаји Кијева, па за друго неће бити довољно снага. То ће створити услове за један напад дуж осе Мариупољ-Мелитопољ-Херсон (Великие Копани) и коначно отварање коридора ка Криму, што је у Руској Империји увек био природан пролаз, изгубљен у несрећним историјским догађајима.
Започињање офанзиве јужним правцем не би било мудро: после успостављања јужног коридора неће бити довољно снага за северни правац, штавише, изгубиће се моменат изненађења, јер, да поновим, за хунту је правац Харков-Кијев најопаснији, што значи да ће га бранити свим снагама с којима располаже.
Наравно, остваривање овог и других планова у одређеној мери зависи од воље и одлучности Кремља, који у последње време има много питања на која треба да одговори.
Напомена Џ. Хоука, преводиоца с руског на енглески: Изложени сценарио је сасвим прихватљив. Све горе написано о стању украјинске војске звучи истинито, као што веродостојним изгледају и описи расположења у појединим областима Украјине. Порошенко и Јацењук не би камчили оружје од НАТО-а да имају резерви колико тврде (нарочито Порошенко) да их имају. Човек се мора запитати каква је сврха нове мобилизације, осим демонстрирања снаге, пошто би нови регрути једва с чим били опремљени и тешко да би служили икаквој правој сврси. Штавише, а некога ће то обрадовати и забавити, могуће је да Јарош и компанија гурају Порошенка да започне нове борбе јер знају да ће украјинска војска у њима бити поражена – тешко да нису приметили у каквом је стању. Али би тај пораз био успех уколико би подрио легитимитет тријаде Порошенко-Јацењук-Турчинов, а Јарош изгледа баш одлучан да је поткопа. Као што напоменух раније, Порошенко је вероватно био натеран да реагује, јер његова власт слаби. Али сад слаби брже.
Аутор: Часовој
Изворни текст на руском: Даешь Харьков! – LNRNews.net
Извор: Fort Russ
Превод на енглески: Џ. Хоук
Превод: Ћирилизовано
