Прочитај ми чланак
Председник Петро Порошенко потписао закон који властима у Кијеву омогућава да престану с отплатом иностраних дугова.
Украјински председник Петро Порошенко потписао је закон који властима у Кијеву омогућава да престану с отплатом страних дугова. То практично значи да би Украјина у случају драстичне несташице новца могла да прогласи мораторијум на отплату дугова иностраним повериоцима.
Украјинска Врховна рада (парламент) закон је усвојила 19. маја, а шеф државе није дуго оклевао да испод њега стави потпис. Тиме је закон фактички ступио на снагу и важиће наредну годину дана.
На листи потенцијалних „жртава“ овог украјинског закона је и Русија, због куповине украјинских државних обвезница 2013. године – помоћ тадашњем председнику Виктору Јануковичу – у вредности од три милијарде долара. Медији наводе да редовна транша отплате приспелих камата следи 20. јуна када би Кијев требао руској држави да исплати 75 милиона долара.
Прве реакције на нови украјински закон веома су негативне. Бивши украјински премијер Николај Азаров сматра да је реч о веома лошој одлуци Кијева.
„То је уцена поверилаца која би могла да доведе до искључења државе са међународног финансијског тржишта. Сигурно ће уследити пад стандарда грађана и продубиће се економска криза. Одлука не значи да је држава инсолвентна, али је званично обавештење да се Украјина налази пред банкротом. Овај закон је заправо издаја националних интереса Украјине“, написао је Азаров на својој „фејсбук” страници.
Из Москве је, после усвајања закона у Врховној ради, стигло званично упозорење да ће Русија покренути судски спор против Украјине како би наплатила своја потраживања.
„Још нема разлога за тужбу, али уколико Украјина у јуну не исплати 75 милиона долара Русија ће покренути спор пред међународним судом“, изјавио је у Москви руски министар финансија Антон Силуанов.
Руски премијер Дмитриј Медведев је неколико дана критиковао украјински закон наглашавајући да је „контрадикторан“ и да заправо омогућава властима у Кијеву да не враћају дугове направљене у време док је председник државе био Виктор Јанукович.
Западни медији углавном незаинтересовано прате финансијско посртање Украјине. Један од ретких медија у Немачкој који озбиљније анализира украјинску кризу јесте берлински дневник „Тагесцајтунг“.
„Док западни медији из дана у дан прате шта се дешава између Европске уније, ММФ-а и Грчке, једна вест прошла је потпуно незапажено. Вест да је украјинска министарка финансија Наталија Јареско хладнокрвно изјавила да Украјина неће плаћати своје дугове“, пише немачки лист.
Оно што немачки лист ставља у први план јесте чињеница да је Украјина пред банкротом, иако је недавно, 11. марта, ММФ одлучио да се Кијеву одобри кредит од 17,5 милијарди долара.
„А сада Кијев лаконски саопштава да без нових кредита неће моћи да враћа дугове“, закључује „Тагесцајтунг“.
Када је већ реч о украјинским дуговима, показује се да је тешко утврдити колико Кијев заправо дугује. Медији наводе различите бројеве: 50, 70 или чак више од 80 милијарди долара. И ту није крај. Џорџ Сорос, један од најпознатијих светских берзанских шпекуланта, процењује да је Украјини потребно још најмање 50 милијарди свежег новца да би се извукла из кризе.
Ни ово брдо пара не гарантује, међутим, спас влади у Кијеву. Украјина је, како се процењује, једна од најкорумпиранијих држава на свету, новац из државне касе нестаје без трага и гласа. Немачки медији наводе податак да је из прошлогодишњег рекордног војног буџета од 4,7 милијарди евра необјашњиво „испарило“ око 450 милиона евра.
Грађани за овај суноврат највише оптужују политичаре. То је на својој кожи већ осетио актуелни премијер Арсениј Јацењук. Према испитивању кијевског Института за социологију, његова влада, после шест месеци „живота“, има подршку свега четири одсто грађана.
Жарко Ракић
(Политика)
