Прочитај ми чланакУкрајини се допада оно што су Хрвати учинили на територији Републике Српске Крајине, уз подршку НАТО-а. Али искуства из 1995. неће се поновити. Поломиће зубе о армију Луганске и Доњецке Народне Републике.
Судећи према изјавама украјинских званичника, власти у Кијеву по свој прилици планирају да у Донбасу ускоро примене хрватски рецепт војне акције „Олуја“. Наиме, заменик министра за привремено окупиране територије Украјине Јуриј Гримчак изјавио је да ће Русија следеће године напустити Донбас, а последња битка за југоисток Украјине, како је рекао, водиће се већ у новембру.
Руски аналитичар Александар Дудчак за Спутњик каже да не искључује могућност да је изјава Гримчака заправо најава неке „нове ’Олује‘“.
„Украјински званичници су одавно почели да причају о понављању искуства из Хрватске, то је њихов сан. Допада им се оно што су Хрвати учинили на територији Републике Српске Крајине, уз одобрење и подршку НАТО-а. Али искуства из 1995. се неће поновити. Армије Луганске и Доњецке Народне Републике су веома јаке. Уколико украјински политичари желе да жртвују још неколико хиљада сопствених грађана, они ће се одлучити за нову ’Олују‘, али она неће бити успешна“, напомиње Дудчак.
Сличног става је и политички аналитичар Александар Павић, који за Спутњик каже да власти у Кијеву сањају о рецепту „Олује“ и да то није ништа ново.
„Треба подсетити да су им хрватске власти понудиле помоћ у искуствима са њиховим становништвом српске националности, односно, како су сами рекли, искуствима са ’повратком својих територија‘, што је било етничко чишћење српског становништва у Хрватској. Дакле, Украјина и Хрватска јавно су размениле мишљења о томе, Хрватска је то великодушно нудила, а Украјина је врло отворена према том сценарију. Међутим, ситуација уопште није иста јер, за почетак, Украјина наспрам себе има једну нуклеарну силу, а ни Донбас није Србија из деведесетих која је била у апсолутној изолацији, сама против целог света. Чак ни онда Хрватска никада не би окупирала већински српске територије без огромне помоћи НАТО-а, а ако би се Алијанса отворено умешала у ситуацију у Украјини, то би већ био почетак великог европског рата“, напомиње Павић.
Како каже, кијевски властодршци ово говоре како би себи мало подигли рејтинг, јер је њихова друштвено-политичко-економска ситуација катастрофална, и то је једини начин да скрену пажњу са катастрофе у коју су увели своју земљу откако су учествовали у нелегалном пучу на Мајдану 2014. године.
Александар Дудчак каже да Русија сигурно неће напустити Донбас 2018. године, из простог разлога што руских снага на тим територијама нити има, нити их је икада било.
„Изјава Гримчака је у складу са званичном реториком Кијева после државног удара 2014. године. У украјинским медијима се у сваком коментару о операцији у Донбасу помиње ’руска терористичка војска‘. Ако је веровати њиховим наводима, у Донбасу је погинуло више руских јединица него у Стаљинграду 1942. и 1943. године. Што се тиче прогнозе поводом 2018. године, украјински званичници одавно не сносе никакву одговорност за изговорене речи, нико не проверава у архивама шта су они изјављивали пре неколико месеци, и зато слободно кажу све што им падне на памет“, оцењује Дудчак.
И Александар Павић напомиње да Русија није у Украјини, те да су изјаве кијевских званичника једна врста провокације.
„Украјински неонацисти и њихови сарадници рачунају на неку помоћ из Америке у смислу да се Конгрес можда спрема да одобри нову испоруку противтенковског оружја Украјини. Можда се надају да ће им то некако помоћи, уз све више војних вежби које се организују између НАТО-а и Украјине, што јавно, што полујавно и тајно. То су опет врло залудне наде, и пре ће бити да ако Кијев покуша да отворено, силом реинтегрише Донбас, да ће поломити зубе о тамошњу војску, па Русија не би морала чак ни да прискочи у помоћ. Наравно, Русија свакако не би могла да седи скрштених руку ако би видела да народ Донбаса чека иста судбина као српско становништво у Хрватској“, категоричан је Павић.
Како каже, Украјина се користи као инструмент НАТО-а и америчке „дубоке државе“ како би се и даље одржавале вештачке тензије са Русијом и спречило да се ситуација у Европи стабилизује први пут од краја Хладног рата.
Русија је у више наврата одбацивала тврдње да је умешана у конфликт на југоистоку Украјине, и уједно апеловала на Запад да утиче на Кијев како би биле имплементиране све тачке Минског споразума, подсећа Дудчак и додаје да се стиче утисак да се од Москве тражи немогуће — да утиче на догађаје на простору које ни по ком основу нису у руској надлежности.
„Кијев вероватно рачуна да ће 2018. године преузети контролу над границом између донбаских република и Русије, али то изгледа нереално. Чак је и украјински председник Порошенко после сусрета са Трампом рекао да Мински споразум нема алтернативу, а у њему јасно пише — контрола ће бити успостављена након што буде прекинута ватра, након повлачења украјинске војске и пошто у Донбасу буду одржани избори. Све то Украјина мора да имплементира, и није јасно шта Русија треба да уради тим поводом. Москва свакако не може да заустави украјинске оружане снаге које редовно крше примирје у Донбасу“, каже Дудчак за Спутњик.
