Прочитај ми чланак
Отправница послова Амбасаде Украјине у Србији Јевгенија Филипенко рекла је да ће Србија имати и подршку Украјине и свих чланица ОЕБС-а уколико искористи своје специјалне односе са Русијом како би се обезбедила примена Споразума из Минска.
У разговору за Радио Слободна Европа, она је истакла и да политика Србије према Русији није и не треба да буде индикатор српско-украјинских односа.
– Иако је под унутрашњим притисцима све теже задржати ту позицију, Влада Украјине остаје при ставу да не признаје независност Косова јер се залаже за принцип суверенитета и територијалног интегритета земаља-чланица УН. Крим ће остати део Украјине, у то нема ни најмање сумње – рекла је она у интервјуу за РСЕ.
„Изазов за Србију“
Што се тиче украјинских очекивања ОЕБС-ом, Филипенко је рекла да је Србија заиста преузела председавање ОЕБС-ом у врло комплексном тренутку када је у питању Европа и европска безбедност.
– То је истовремено јединствена прилика за Србију да демонстрира своју способност као поштен и неутралан медијатор, као и свој капацитет за вођство под тим изузетно тешким околностима. Што се тиче ситуације у Украјини, ми смо поздравили то што је на предлог српског шефа дипломатије, председавајућег ОЕБС-а, амбасадорка Хеиди Таглиавини остала на месту његовог специјалног представника у трилатералној Контакт-групи. То је преговарачки формат који укључује Русију, Украјину и ОЕБС, у тражењу политичког решења кризе. Ми такође подржавамо подршку коју Србија пружа специјалној мониторинг мисији која на терену прати ситуацију у Украјини – рекла је она.
„Како обезбедити примену Споразума из Минска“
Филипенко је додала да, у потпуности разумевајући ограничења која имплицира председавање, посебно председавање организацијом заснованом на консензусу, Украјина очекује да ће Србија имати проактиван приступ доприносећи да се дође до решења кризе у Украјини.
– Ми такође верујемо да ће Србија, ако искористи своје специјалне односе са Русијом да се обезбеди имплементација Споразума из Минска, свакако имати како нашу, тако и подршку свих 57 цланица ОЕБС-а – рекла је она.
Што се тиче изјаве Ивице Дачића, шефа српске дипломатије и председавајућег ОЕБС-а да Споразум из Минска није мртав, иако ситуација на терену то не сугерише, Филипенко је рекла да споразум из Минска остаје једина основа за мирно решење украјинске кризе, „а пуна примена тог споразума је темељ за тражење политицког решења и у том смислу Украјина веома поздравља подршку српског председавања ОЕБС-а за пуну имплементацију споразума из Минска“.
„Право Србије да бира спољну политику“
На питање да ли Украјина, као и Брисел, такође очекује да се Србија придружи санкцијама Русији, Филипенко је рекла да њена влада верује да је суверено право Србије, као што је и суверено право Украјине, да бира своја савезништва и стратешке партнере.
– Из нашег сопственог искуства ми само можемо посаветовати Србију као нашег пријатеља да када јасно дефинише своју политику да је се онда у потпуности придржава, а не само повремено. Ми не сматрамо да политика Србије према Русији треба да буде критеријум или индикатор српско-украјинских односа. Дакле, ми не желимо да на наше односе гледамо из перспективе српко-руских односа. Наша једина жеља јесте да билатералне односе између Србије и Украјине развијамо на бази узајамног поштовања и међусобних културних и историјских веза, као и узајамних спољнополитицких аспирација и циљева – рекла је она.
На питање да ли декларацију о независности Косова сматра преседаном или јединственим случајем, отправница послова је рекла да је украјински став према Косову јасан и консеквентан.
„Не признајемо независност Косова“
– Влада Украјине не признаје независност Косова, упркос томе што сматрамо да је Косово пре јединствен случај него преседан. Наша позиција према Косову базира се на нашем поштовању принципа међународног права, укључујући и принцип суверенитета и територијалног интегритета. У том тешком питању, дакле, ми смо блиски ставу Србије. У Украјини политичари и јавно мнење веома пажљиво прате позицију Србије према Украјини. Тако је, примерице, било кад је у питању резолуција Генералне скупштине Уједињених нација из марта прошле године, која је подржала територијални интегритет Украјине. Такође је веома помно праћен став Србије у Комитету министара Савета Европе, као и последње гласање српрске делегације у Парламентарној Скупштини те организације 28. јануара о продужењу забране гласања руској делегацији. ŽЖелим овим да нагласим да је украјинској влади све теже да под притиском јавности задржи тај свој став о Косову, али позиција владе о Косову остаје непромењена,– она не признаје независност Косова – истакла је она.
Филипенко је истакла да је то принципијелан став и да се Украјина залаже за принципе међународног права и, пре свега, за поштовање суверенитета и територијалног интегритета држава.
„Непоштовање Уједињених нација“
– То, дакле, није позиција која се тиче само Србије, она се односи на сваку државу-чланицу Уједињених нација – рекла је Филипенко.
Што се тиче Крима, она је рекла да је Крим био, јесте и да ће бити део Украјине, упркос одсуству, рецимо, резолуције Савета безбедности УН, ције усвајање је било блокирано правом вета сталне чланице.
– Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација усвојена прошле године осудила је анексију Крима као нелегалан, нелегитиман и акт који је прекршио Повељу Уједињених нација и међународно право. Недавно је и Парламантарна скупштина Савета Европе, као и прошле године, усвојила резолуцију којом се захтева да Руска Федерација поништи анексију Крима. И та резолуција је анексију Крима окарактерисала као нелегалан чин који је у супротности са Повељом УН, Статутом Савета Европе и принципима међународног права. Као што видите, веома је снажна међународна осуда ових нелегалних аката Руске Федерације. Отуда је вероватно да се они који не деле ту осуду перципирају као они који не поштују међународно право, Повељу Уједињених нација и Статут Савета Европе – рекла је у интервјуу за РСЕ отправница послова Амбасаде Украјине у Србији Јевгенија Филипенко.
(Танјуг)
