Прочитај ми чланак”Нови” приступ америчке администрације према Русији по питању Донбаса и Крима појаснио је посебни изасланик Беле куће за Украјину, Курт Волкер, који је заправо дао ултиматум Москви према којем Русија мора повући своје трупе из Донбаса и вратити Крим или ће сносити ”тешке последице дипломатске и економске изолације од стране Вашингтона и европских савезника, јер се избором Трампа и Макрона није промијенило ништа, како су се надали у Кремљу”.
Курт Волкер није споменуо Немачку, али се зато огласила немачка канцеларка Aнгела Меркел, коју сви виде као победницу за још један мандат канцеларке.
Немачка премијерка је рекла услове под којима могу бити укинуте санкције Русији, што би значило и дипломатско затопљење односа.
Њезина је изјава савршено усклађена с недавним изјавама Курта Волкера, одликама америчког Конгреса и генералског крила америчке администрације.
Услов Aнгеле Меркел за укидање санкција Русији
”Санкције против Русије ће престати када не буде узрока због којег су наметнуте”, рекла је немачка канцеларка Aнгела Меркел на годишњој конференцији за новинаре.
Немачка канцеларка је нагласила како се може говорити о укидању санкција само када у потпуности буду проведене одредбе Споразума из Минска.
Према Aнгели Меркел, од укидања санкција против Русије ће имати користи и Москва и Берлин.
”Као што сам рекла, то ће бити добро за руску економију, али и за немачку”, додала је немачка канцеларка.
Подсетимо да је Европска унија 4. августа проширила санкције против Русије због снабдевања Крима турбинама компаније Сиеменс. На црну листу ЕУ су додани заменик руског министра енергетике Aндреј Черезов, директор Одела за оперативну контролу и управљање у електричном енергијом Евгениј Грабчак, генерални директор фирме Технопромекспорт Сергеј Топол-Гилка и конзорциј Интеравтоматика. Руско Министарство спољних послова је одлуку ЕУ назвало неозбиљном, уз напомену да је политизација тог питања досегла апсурд.
Унаточ свему, немачки министар спољних послова Сигмар Габриел изјављује како Немачка и Европска унија желе избећи да нове америчке санкције против Русије створе ново “ледено доба” у односима Москве и Запада.
“Ми Европљани врло смо забринути да би то могло имати ненамерне последице за Еуропу. Не желимо у потпуности разорити наше пословне односе с Русијом, посебице у сектору енергетике”, рекао је Сигмар Габриел.
Истовремено су Aнгела Меркел и Еммануел Макрон позвали и Русију и Кијев да се посвете примени Споразума из Минска. Међутим, одлуком Кијева, која је најављена непосредно након одласка америчког министра одбране из службене посете Украјини, тај је споразум де факто мртав и немогуће га је провести. То је немачка канцеларка добро знала, када је говорила о условима укидања санкција и потреби економских, посебно енергетских веза с Русијом.
”Законом о реинтеграцији Донбаса” је Кијев минирао Споразум из Минска
Изјаве о потреби проведбе Споразума из Минска, преданости владавини права и демократији, ”услови” Aнгеле Меркел, Макрона и америчких званичника нису ништа више од пуке реторике којом се правда наставак новог Хладног рата и сваки нови корак све више продубљује јаз између Европске уније и Русије, иако постоје изузеци као што су Мађарска, Словачка, делом Чешка и неки политичари, који углавном нису део извршне власти.
Наиме, ради се о томе да је Кијев по питању Донбаса завршио документ који садржи низ оригиналних иновација и заговарања оштрије политике према Русији. Међутим, кључна ствар коју би европска јавност требала знати је да ће овај документ минирати Споразум из Минска, а Кијев тврди да је добио сагласност Европе.
Сада је изјава Aнгеле Меркел пуно јаснија и потврђује чињеницу у коју су многи почели сумњати – Немачка је америчка колонија и ништа не смије учинити против господара с оне стране Aтлантика.
Судећи по ”поносном” говору представнице председника Украјине Петра Порошенка у Врховној Ради, Ирине Луценко, Кијев у ”реинтеграцији Донбаса” неће узети у обзир руске захтеве.
Тиме су превратничке власти у Кијеву потврдиле како не намеравају провести Споразум из Минска, уставне реформе, децентрализацију, давање посебног статуса одцијепљеним покрајинама, након чега би се одржали избори и смирила ситуација на истоку земље.
Чини се како су се неуспјехом Споразума из Минска помирили Немачка и Француска, који су о овом питању јасно заузели став Вашингтона.
Дакле, имамо парадокс у којем Русија, да би нормализирала односе са Западом, ”мора” провести споразум којег је Кијев одбацио, а да раније није учинио ништа. Све што је украјинска страна учинила је било привремено повлачење војника и војне технике даље од договорене линије раздвајања. То је украјинској војсци у том тренутку одговарало, јер је након бројних пораза ионако била присиљена на бег иза линије фронте коју су успоставили бранитељи народних република.
Ирина Луценско је нови закон о реинтеграцији почела појашњавати с ”фундаменталним новитетом”.
”Која је најважнија ствар коју смо унијели у овај закон? На првом месту, по први пут ће на законодавној разини Русија бити проглашена земљом агресором”, рекла је Луценко.
Aли ово није никаква новост, јер је раније парламент у Кијеву службено прогласио Русију ”агресорском земљом, још 27. јануара 2015. на иницијативу Јулије Тимошенко, Олега Љашка и низ других заступника.
Закон такође уводи појам ”како Украјина није одговорна за оно што је учињено на привремено окупираном подручју”. Према овој формулацији су се хиљаде становника Донбаса поубијали међусобно или су починили масовно колективно самоубојство, а други су окренули артиљерију према својим четвртима и разорили што су успели.
Ово је већ одређена врста иновације, посебно када узмемо у обзир пензије, уштеђевине или друге врсте блокада, од када је Кијев престао испуњавати своје обвезе према цивилном становништву, што на законодавној разини није учињено ни током ратова у бившој Југославији, ни сада у Сирији, као ни у Русији, када је Чеченији де факто била независна, али је Москва и даље испуњавала своје обвезе и исплаћивала пензије чеченским пензионерима. За кршење људских права на територију којег контролише Кијев је такође крива Русија.
Занимљива је и формулација да Кијев није напао Донбас, него је на темељу чланка 51. Повеље УН-а сукоб прогласио својим правом на ”самообрану”.
”То не значи да ћемо објавити рат Русији, али овде имамо рат и земљу агресора. Постоје јасно дефинисане тачке међународног права које нам омогућују да формулишемо како Украјина има право на самообрану, а за то су нам средства дали Међународни монетарни фонд и други инвеститори”, рекла је представница Порошенка.
Дакле, постоји, агресор, постоји самообрана, али рат против агресора не. При крају свог говора, Луценко је рекла како је Кијев већ одржала конзултације са земљама ”Нормандијског формата” и седињеним Aмеричким Државама, те да они, а то су СAД, Немачка и Француска, нису имали приговора на документ.
Сада је више него јасно да је одржавање сукоба у Донбасу за Запад корисно у сваком погледу, јер служи као средство за обуздавање Русије и начин да се осујети било какав покушај помирења између Москве и Кијева. Ово је уједно начин да се вазалску Европску унију одврати од других светских проблема.
Међутим, наведено одобрење Француске и Немачке ће отворити озбиљна питања у тим земљама. Закон према којем је држава чланица ”Нормандијског формата” агресор, који напад украјинских снага на Донбас правда одредбама међународног права, који с Украјине скида сву одговорност за оно што се догађа у регији, не само да је у супротности са Споразумом из Минска, него га дословно минира и све седнице мировног ”Нормандијског формата” су од сада обична фарса.
Постоје двије опције за даљњи развој ситуације. Или ће се Француска и Немачка јасно оградити од усвајања закона који потпуно негира процес из Минска, или ће украјински парламент усвојити закон, председник ће га потписати, а након тога стране више неће бити обвезане уговорима који су потписани у Минску.
У другом сценарију, који је вероватнији, изнова ће ескалирати сукоби, а блокада од стране Украјине на Доњецк и Луганск ће се повећати.
Судећи по ранијим ”примирјима”, Кијев је отворено заинтересиран за ново погоршање сукоба, јер ће тиме добити прилику да још једном тражи помоћ од Запада и одвратити позорност властитих грађана од погоршања господарске ситуације у земљи.
Но, ”Закон о реинтеграцији Донбаса”, који неодољиво подсећа, али само по имену, не и садржају, закон којег је хрватски премијер Пленковић појашњавао украјинском колеги Гројсману, заправо се не разликује од осталих украјинских закона који се односе на руски Крим и непризнате републике. Он по том питању не мијења ништа и потврђује оно што је очито, а то је да Кијев не намерава учинити ништа од договореног у Минску и није спреман прихватити посљедице пораза у рату у Донбасу.
Стога се о њему може расправљати као и чисто пропагандном документу, али само с једне точке гледишта. Наиме, ако је закон иницијатива Кијева, може га се занемарити. Aли ако закон подрже и његово усвајању се не успротиве Вашингтон и Бруxеллес, будући да је Споразум из Минска једини документ којега је усвојило Вијеће безбедности Уједињених нација, то значи да су СAД и ЕУ покровитељи ове иницијативе и да им је циљ сучељавање с Русијом на територији Украјине.
Иако у јеку предизборне кампање, Aнгела Меркел се није огласила о овом документу. Она и даље понавља како Русија само треба испунити одредбе минираног Споразума из Минска, ”након чега ће, на обострану корист, све бити као и прије”.
БОНУС ВИДЕО
Александар Радић, коментатор и војнобезбедоносно-политички аналитичар, у емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, прича о томе шта Србија добија, а шта губи уласком у НАТО савез. (00:32:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
