Пролећно заседање Сабора СПЦ почело у Пећкој Патријаршији, наставља се у Београду. Текст предложеног документа, који се уочи Сабора појавио у београдским медијима, већ је изазвао критике стручњака за канонско право.

– Светом архијерејском литургијом и призивом Светог Духа јуче је у цркви Светих Апостола у манастиру Пећка патријаршија почело пролећно заседање Светог архијерејског сабора СПЦ.

У историјском седишту српских архиепископа и патријараха данас би требало да почне и радни део Сабора, а током боравка на КиМ чланови Сабора би, према незваничним сазнањима Данаса, требало да посете Призрен, Велику Хочу, Ораховац и манастир Зочиште.

Од уторка се рад Сабора наставља у Београду. „Црквена скупштина“, којом ће иза „затворених врата“ председавати патријарх српски Иринеј, данас би требало да усвоји дневни ред на коме би, према незваничним проценама у црквеним изворима, поред Косова и Метохије једна од „врућих“ саборска тема требао да буде предлог новог Устава СПЦ.

Текст предложеног документа, који се уочи Сабора појавио у београдским медијима, већ је изазвао критике стручњака за канонско право који упозоравају на његову богословску и канонску проблематичност „штетну по саборност, јединство , историјски и национални идентитет СПЦ“, чиме се наводно угрожава и њена аутокефалност – самосталност.

Најдаље иду они који тврде да је нови Устав „део плана разбијања СПЦ“. Како год, у црквеним изворима очекују озбиљну расправу о Предлогу новог Устава, који у односу на постојећи документ, доноси промене од Преамбуле, до назива, организације и устројства СПЦ. Једна од суштинских дилема јесте да ли Преамбула новог Устава, у којој се СПЦ као појам ни не помиње, увођењем „епископоцентризма“ и предложеним решењима у нормативном делу угрожава јединство и саборност Цркве.

Поготово што овај документ „кројен“ као по мери епископа, своди на минимум или готово искључује утицај свештенства и верника на одлуке у СПЦ, јер се новим Уставом укидају постојећа патријаршијска и ограничава рад епархијских тела у којима они учествују у садашњој црквеној самоуправи.

Према овом предлогу Устава, називу СПЦ додала би се Пећка патријаршија. Патријарх српски – по новом „патријарх српских и поморских земаља“ у званичној титули би остао и архиепископ пећки, док би истовремено у титули митрополита црногорско-приморског био задржан и титулар егзарха пећког трона, мада Пећка Патријаршија има статус ставропигијалног манастира под јурисдикцијом поглавара СПЦ. Иако је титула егзарха пећког ограничена на Митрополију црногорско-приморску, овакво решење уноси забуну, поготово после црквених претензија на простор Метохије које су се чуле са Цетиња поводом спорне демаркације границе између Црне Горе и самопроглашене косовске државе.

Што се тиче предложене нове организације, СПЦ би поред Православне охридске архиепископије (ПОА) имала Архиепископију београдско-карловачку, 17 уместо садашње четири митрополије и 23 епископије, укључујући и две које би настале арондацијом – поделом постојеће Архиепископије београдско-карловачке. Ова архиепископија би се, према предлогу новог Устава, свела на уже градско језгро под патријарховом јурисдикцијом, док би престонице Србије добила вождовачко-винчанску и земунско-новобеоградску епархију.

Тиме би се „на мала“ врата“ прогурала више од десет година стара идеја о подели Архиепископије, иза које осим пастирских разлога стоје и амбиције појединих српских владика да се „докопају“ Београда. Патријарх Иринеј се од доласка на трон Светог Саве противи овај подели, која на Сабору није могла да прође ни за живота покојног патријарха Павла.

Новост је и званично увођење 12 историјских епархија, чије титуле сада носе викарни епископи. НЈихов статус у односу на постојеће епархије није објашњен, мада их само у Епархији рашко-призренској, којој је додељен статус митрополије, има четири. У нови Устав ушао би и статус ПОА као „аутономне Цркве у саставу СПЦ“, на основу Томоса који је Сабор донео 2005, а њено историјско седиште у Охриду, које се сада налази у Битољу било би измештено у Скопље. Предлогом Устава Устав ПОА потврђује Сабор СПЦ, а да избор њеног архиепископа који је у надлежности Синода ПОА потврђује патријарх српски. Нови устав не предвиђа могућност да се Сабор и патријарх не сагласе са одлукама ПОА, нити прописује „уставни лек“ за такву ситуацију. Новина је и да уместо досадашњег једног гласа, све владике у Македонији имају право да бирају поглавара СПЦ.

То је само једна од промена у предложеном новом начину избора патријарха, који је до сада у више наврата одбијан на Саборима. Ако се усвоји нови Устав, уместо досадашњег жреба – извлачења једне од три коверте са именима архијереја са највише гласова на тајном гласању, нови патријарх би се бирао једногласно или двотрећинском већином гласова чланова Изборног Сабора.

У предложеном Уставом разрађена је до детаља будућа црквена демократска скупштинска процедура, која треба да замени садашњи „апостолски начин бирања“ патријарха. Велика новина је и да би, осим свих архијереја из ПОА, у Изборном сабору били и викарни – помоћни епископи, који сад немају право гласа.

Предлог новог Устава омогућава да на чело СПЦ дође не само сваки од српских владика, без обзира на статус и искуство у руковођењу Црквом, него и клирици – свештеници „који испуњавају канонске услове за епископску службу“. Проширивањем листе могућих кандидата за избор поглавар СПЦ на део клирика, у предлогу Устава истовремено се укидају Патријаршијски савет и Патријаршијски управни одбор, у којима поред патријарха и епископа сад учествују свештенство, монаштво и лаици, а која заједно са Сабором учествују у доношењу важних одлука по живот и рад Цркве. У новом Уставу либерализована је у СПЦ употреба других језика и писама, осим службеног српског језика и ћирилице, што је сад могуће само на основу посебне одлуке Синода.

Како је најављено уочи овог пролећног Сабора, на њему би требало би да почне расправа о овом дуго припреманом уставном документу, о коме би се гласало на неком од наредних заседања. У делу епископата се, ипак, не искључује могућност да, уколико се поклопе интереси тренутно две најутицајније и не баш сложне „групе“ владика окупљене око митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) и епископа бачког Иринеја (Буловића) нови Устав СПЦ „прогурају“ на овом Сабору.

Промене и уставна комисија

У СПЦ званично на снази је Устав из 1931, који је мењан у неколико наврата 1947, 1970. и 1985. године. У Синоду указују да се поједине уставне одредбе мењане, по потреби, и касније на заседањима Сабора, као врховне црквена законодавне власти због чега је, како објашњавају, текст важећег Устава већ увелико измењен, на шта су се црквене власти позивале последњих осам година и у случајевима канонски спорних смењивања и рашчињавања српских епископа. На промени Устава СПЦ ради се од 1993, формирано је више комисија на чијем је челу био покојни владика Сава шумадијски, који је сматрао да постојећи Устав треба само допунити, а не суштински изменити.

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ први пут у историји посетио Албанију https://t.co/edRJjPF59h

— СРБИН инфо (@srbininfo) April 29, 2018

Предлог новог Устава који ће се наћи пред овим Сабором радила је Комисија, формирана саборском одлуком из 2011. у саставу: председник митрополит Амфилохије, архиепископ охридски и митрополит скопски Јован, епископи бачки Иринеј, браничевски Игњатије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и протојереј-ставрофори Зоран Крстић и Велибор ДЖомић, јеромонах Никодим (Косовић), протођакон Станимир Спасовић; професори Сима Аврамовић и Ненад Милошевић, службеник Патријаршијске Управне канцеларије Милан Андрић.

Очекује се да ће се овај преседан у међуправославним односима наћи на дневном реду Сабора. СПЦ је пред домаћом јавношћу прећутала свој став о потезима црквене Софије и МПЦ, преносећи реаговања Руске православне цркве и Васељенске патријаршије, уз вести о погоршаном здравственом стању поглавара Бугарске православне цркве.

Извор: danas.rs

Ознаке: православље, СПЦ, црквени Устав