Прочитај ми чланакНапирлитани водитељи кроз лажни осмех; улицкани политичари из удобности кабинета; Он; естрадне звезде са и без силикона; синови и кћери естрадних звезда; донекле главни и повремено одговорни уредници; наводни аналитичари и јавне, а наводне личности – сви ће вам они, ових дана, мање или више опширно, пожелети да у 2017. години дочекамо пристојну Србију.
Напирлитани водитељи кроз лажни осмех; улицкани политичари из удобности кабинета; Он; естрадне звезде са и без силикона; синови и кћери естрадних звезда; донекле главни и повремено одговорни уредници; наводни аналитичари и јавне, а наводне личности – сви ће вам они, ових дана, мање или више опширно, пожелети да у 2017. години дочекамо пристојну Србију.
Ми, вала, нећемо. На ове, дигиталне, странице Победе добродошли су сви и све, осим лажног морала, а слика “пристојне Србије” управо је то.
У пристојној Србији, Даниловић не закуцава онако преко Сабониса. У пристојној Србији, немате Павла Вујисића, Бату Стојковића и друге глумачке битанге, већ “Грех њене мајке”. Пристојна Србија капитулира први дан, а не поручује “Моника, стисни зубе”. У пристојној Србији се са кумом гледаш преко Скајпа, уместо кроз стаклену флашу којом наздрављате. Да довршимо, у пристојној Србији се не пуши, не псује, не смеје и не “крадуцка”. А, шта смо, уосталом без тога – или што би рекао један пријатељ редакције, да је Господ хтео да будем Швабо, родио бих се у Немачкој!
Уосталом, “можемо ли се нешто да се договоримо” уз кисели осмех полицајцу није само флоскула, то је начин живота, традиција, бренд. Не, неће Србија пропасти због петнаест ћевапа што је мурјак појео и занемарио чињеницу да нисте везали појас, али можда хоће када, рецимо, син Жељка Митровића убије, а онда то прође некажњено и заташкано (уз обавезу да он буде оно што је одувек и био: јефтина слуга режима). Неће Србија пропасти ни ако доктора обрадујете са литром “добре домаће” и јефтином бомбоњером, али можда хоће то што је лекар-убица засео у министарску фотељу. Неће, вала, Србија попасти ни ако украдете коју литру гориву на посла, побегнете у сред радног времена у кафану или средите нешто рођаку преко везе, али можда хоће од разних режимских, антирежимских и нарочито ексрежимских тајкуна што ведре и облаче.
И сви они, здушно, унисоно, поручиће вам да морамо бити пристојни. И биће протагонисти те пристојне Србије, док им деца дивљају колима и убијају по пешачким прелазима, док им је најбитнија ставка у ЦВ-у шећерана купљена за 3 евра или чињеница да су оверавали пацијенте за “Земунце”.
Јебига, не иде.
Неће ни ићи, надамо се. Зато вам редакција Победе жели да у надолазећој години, сви заједно, будемо још непристојнији него што смо то били! Срећни Вам празници!
