Амерички пословни свет заинтересован је за улагања у западни Балкан, али за већи ангажман америчког капитала потребно је темељно спроводење тржишних и правосудних реформи у свакој од земаља југоисточне Европе, изјавио је амерички сенатор Кристофер Марфи.

Интересовање компанија из САД за западни Балкан била је једна од тема на јучерашњем скупу у Немачком маршаловом фонду на ком је Марфи одговарао на низ питања о америчкој политици према југоистоцној Европи, преноси Глас Америке.

„Амерички улагачи су спремни да инвестирају у различите индустријске секторе, али под окриљем ефикасне владавине права и видљиве преданости борби против и последњег трага корупције у тим земљама. Тамо где власти буду успешно пружале правну безбедност страном инвеститору, амерички бизнисмени ће врло радо доћи“, рекао је Марфи.

Демократски сенатор се залаже за енергетску независност западног Балкана, нарочито у односу на Русију. После отказивања пројекта изградње Јужног тока, енергетска ситуација је отежана, наводи Марфи.

Граде терминал у Хрватској?

Он је, међутим, понудио нека дугорочнија решења: „Америка све више извози течни гас и нафту и могла би да постане алтернативни снабдевач на подручју Балкана. Тачно је да је потребно решити транспорт америчких енергената до Балкана, али већ су току преговори о изградњи потпуно новог терминала у Хрватској”.

Постоји и могућност развијања домаћих енергетских ресурса, у чему би САД такође биле спремне да помогну, наставио је Марфи.

„Било да је реч о обновљивој енергији, нафтним изворима, геотермичким изворима, па чак и о могућој експлоатацији нафте из шкриљаца у самом региону. Европљани оклевају да се баве таквом технологијом, међутим успех експлоатације нафте и гаса из шкриљаца у Америци није само у малим трошковима производње, већ и у томе што је еколошки безбедна. Америчка технолошка помоћ је на располагању“, додао је он. Марфи не искључује ни нуклеарне електране, попут оне коју компанија Вестингхаус гради у Бугарској.

(Курир)

ГАС ИЗ ШКРИЉАЦА

Гас из шкриљаца није “чиста енергија”, како се тврди. Није чистија чак ни од угља, који се користи за производњу струје. На пример, гас из шкриљаца емитује 66 милиона додатних тона угљеника, док за исту количину производње угаљ емитује 50 милиона тона. И, да буду ствари чак и горе за гас из шкриљаца, када се отпуштање метана приликом производње узме у обзир, повећава се проблематичност овог начина експолоатације гаса. Иако нови извори гаса из шкриљаца и нафте из пешчаника указују на додатне резерве и привидно руше теорије о „врху“ производње – чињенице уопште нису тако једноставне.

(БРАНКА АЛ ХАМДИ)

Ознаке: гас, Русија, САД