Да се држава односи неодговорно према буџетским средствима којима би требало финансирати кључне приоритете у друштву, грађанима је већ одавно познато. Међутим, кап која је, како се чини, прелила чашу, јесте обелодањивање података везаних за доделу 38 милиона евра државног новца приватном лицу, Игору Жежељу, за куповину "Курира". С тим у вези, ево шта све може да се изгради новцем који држава расипа на мегаломанске пројекте, финансирање приватних интереса, намиривање страначких кадрова и слично.
Тако, према тврдњама твитераша:

– За новац дат Жежељу, могао је да се изгради један клинички центар.
– За 200 милиона компанији Коперникус држава је могла подићи пет клиничких центара.
– Национални стадион, који је Александар Вучић представио као пројекат од државног значаја, а који ће коштати 250 милиона евра, једнак је вредности шест клиничких центара и (обећаној) канализацији у Крњачи и Борчи.
– Пројекат „Београд на води“, који се реализује у вредности од 300 милиона евра, раван је трошковима за иградњу осам клиничких центара и дечјој болници Тиршова 2.
– За субвенције од 550 милиона евра за Аир Србија, могло се изградити 12 клиничких центара и 62 нова вртића.
Da objasnim plastično:
38m€ Žeželju za Kurir = 1 Klinički Centar
200m€ za Kopernikus = 5 KC
250m€ nacionalni stadion = 6 KC + kanalizacija u Krnjači i Borči
300m€ za Beograd na vodi = 8 KC + Tiršova 2
550m€ subvencije za propalu Air Serbia = 12 KC + 62 nova vrtića u Beogradu— Consigliere (@MiroslavShantic) August 25, 2020
Дакле, када се све сабере, режим Александра Вучића троши 1.338.000.000 евра на финансирање пројеката који немају никакве везе са јавним интересом и реалним животним потребама грађана Србије.
Ако се овоме додају и средства уложена за Храм, споменик Стефану Немањи, поплочавање Трга републике у Београду, намештени тендери и друге коруптивне активности, стање је и више него поражавајуће.
С друге стране, деца нам се лече СМС порукама, болнице су у катастрофалном стању, наставници немају основне услове за рад, култура срозана, знање обезвређено…
То је „златно доба“ у којем нас режим уверава да живимо.







