Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Србија и Хрватска поново отвориле питање око дугова пензионерима. Без пензија је остало 45.000 Крајишника. Хрватска им дугује у просеку 81 чек
Радио сам као полицајац у Задру, а тамо сам се и пензионисао. Бежећи од рата 1991. доселио сам се у Београд. До 1993. године, и супруга и ја смо редовно примали пензију на текући рачун у Хрватској, а онда су нам из чиста мира обуставили исплату на пет година – прича Никола Кесић (77) из Батајнице. – Чим сам добио држављанство а потом пасош, отпутовао сам у Хрватску и 1997. тужио њихов Мировински због отетих пензија. До данас нисам успео да вратим оно што ми припада. Супруга ми је у међувремену умрла.
Кесићу је, према објашњењу Хрватског мировинског завода, исплата обустављена јер поштар никога није затекао код куће:
– А то је потпуна бесмислица. Ја никада нисам ни примао пензију на руке. Укинули су нам исплате јер смо Срби и зато што смо због рата морали да одемо из својих кућа. То нам је још једна казна.
Он је за све ове године написао десетине тужби, жалби, представки… и успео је да – судским путем – врати пола новца. Управо је поднео уставну тужбу и тренутно пише представку Комитету за људска права Уједињених нација. Изгубио је много новца и времена, али не и вољу.
Он је само један међу хиљадама Крајишника којима је Хрватска остала дужна пензије. Према речима Јове Каблара, председника Удружења пензионера из Хрватске, овакав проблем има 47.000 избеглица, којима бивша домовина у просеку дугује по 81 чек. У Хрватској сматрају да их има бар три пута мање, али коначне статистике нигде нема.
Бечки споразум
Пензије су радом стечено право и имају третман имовине и обухваћене су „Анексом Г“ Бечког споразума – прича Будимир. – Ниједан од билатералних споразума или договора које је Хрватска потписала са Србијом дословно се не примењује, па тако ни овај анекс, који је за избегла лица и пензионере из Хрватске кључни документ.
– Иако је постала чланица ЕУ, Хрватска није решила проблем исплате доспелих, а неисплаћених пензија грађанима који су за време рата живели на простору под заштитом УН – каже Каблар. – Међудржавни контакти и састанци су редовни, али све до сада на дневни ред није стављено ово питање. Није постојала политичка воља ни у Хрватској, а ни у Србији.
Хрватски мировински фонд одлуку базира на томе да пензионер може примати само једну пензију, а како сматрају да су крајишки пензионери примали пензије из крајишког „парафонда“, тиме су изгубили право на хрватске чекове. Ово је својеврсни парадокс, јер Хрватска кад јој треба признаје „парафонд“ у држави која за њих није постојала. На то иде и Закон о застари потраживања којим се свим пензионерима, који нису доставили адресе у избеглиштву, брисало право на исплату.
– Све дискриминаторски закони. Пензије имају третман личне својине, а приватна имовина је свуда у свету неотуђиво право појединца. Али у Хрватској није тако – сматра и Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске. – Хрватски мировински фонд је на незаконит начин присвојио нашу имовину.
Данијела Поповић из Комесеријата за избеглице каже да би ово питање ускоро могло бити решено:
– У јуну је хрватска делегација дошла у посету потпредседнику Владе Јовану Кркобабићу, а наша делегација је била у Хрватској 11. јула баш овим поводом. Остало је да Хрватски фонд, који једини има евиденцију о броју пензионера, састави спискове и види колико је људи оштећено. Следећи састанак је у октобру.
Они који су отишли у пензију с непуних 65 година старости 1990, данас имају или би имали 88 година – каже Каблар. – Немамо евиденцију о умрлима. Међутим, правни наследници свих оних који су стекли право на пензије, а у међувремену су умрли и нису обештећени, требало би да, након оставинске расправе, добију и припадајући део пензије.
Umiru čekajući penziju iz Hrvatske
(Вечерње новости)
Srbija i Hrvatska ponovo otvorile pitanje oko dugova penzionerima. Bez penzija je ostalo 45.000 Krajišnika. Hrvatska im duguje u proseku 81 čeк
Radio sam kao policajac u Zadru, a tamo sam se i penzionisao. Bežeći od rata 1991. doselio sam se u Beograd. Do 1993. godine, i supruga i ja smo redovno primali penziju na tekući račun u Hrvatskoj, a onda su nam iz čista mira obustavili isplatu na pet godina – priča Nikola Kesić (77) iz Batajnice. – Čim sam dobio državljanstvo a potom pasoš, otputovao sam u Hrvatsku i 1997. tužio njihov Mirovinski zbog otetih penzija. Do danas nisam uspeo da vratim ono što mi pripada. Supruga mi je u međuvremenu umrla.
Kesiću je, prema objašnjenju Hrvatskog mirovinskog zavoda, isplata obustavljena jer poštar nikoga nije zatekao kod kuće:
– A to je potpuna besmislica. Ja nikada nisam ni primao penziju na ruke. Ukinuli su nam isplate jer smo Srbi i zato što smo zbog rata morali da odemo iz svojih kuća. To nam je još jedna kazna.
On je za sve ove godine napisao desetine tužbi, žalbi, predstavki… i uspeo je da – sudskim putem – vrati pola novca. Upravo je podneo ustavnu tužbu i trenutno piše predstavku Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Izgubio je mnogo novca i vremena, ali ne i volju.
On je samo jedan među hiljadama Krajišnika kojima je Hrvatska ostala dužna penzije. Prema rečima Jove Kablara, predsednika Udruženja penzionera iz Hrvatske, ovakav problem ima 47.000 izbeglica, kojima bivša domovina u proseku duguje po 81 ček. U Hrvatskoj smatraju da ih ima bar tri puta manje, ali konačne statistike nigde nema.
BEČKI SPORAZUM Penzije su radom stečeno pravo i imaju tretman imovine i obuhvaćene su „Aneksom G“ Bečkog sporazuma – priča Budimir. – Nijedan od bilateralnih sporazuma ili dogovora koje je Hrvatska potpisala sa Srbijom doslovno se ne primenjuje, pa tako ni ovaj aneks, koji je za izbegla lica i penzionere iz Hrvatske ključni dokument.
– Iako je postala članica EU, Hrvatska nije rešila problem isplate dospelih, a neisplaćenih penzija građanima koji su za vreme rata živeli na prostoru pod zaštitom UN – kaže Kablar. – Međudržavni kontakti i sastanci su redovni, ali sve do sada na dnevni red nije stavljeno ovo pitanje. Nije postojala politička volja ni u Hrvatskoj, a ni u Srbiji.
Hrvatski mirovinski fond odluku bazira na tome da penzioner može primati samo jednu penziju, a kako smatraju da su krajiški penzioneri primali penzije iz krajiškog „parafonda“, time su izgubili pravo na hrvatske čekove. Ovo je svojevrsni paradoks, jer Hrvatska kad joj treba priznaje „parafond“ u državi koja za njih nije postojala. Na to ide i Zakon o zastari potraživanja kojim se svim penzionerima, koji nisu dostavili adrese u izbeglištvu, brisalo pravo na isplatu.
– Sve diskriminatorski zakoni. Penzije imaju tretman lične svojine, a privatna imovina je svuda u svetu neotuđivo pravo pojedinca. Ali u Hrvatskoj nije tako – smatra i Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske. – Hrvatski mirovinski fond je na nezakonit način prisvojio našu imovinu.
Danijela Popović iz Komeserijata za izbeglice kaže da bi ovo pitanje uskoro moglo biti rešeno:
– U junu je hrvatska delegacija došla u posetu potpredsedniku Vlade Jovanu Krkobabiću, a naša delegacija je bila u Hrvatskoj 11. jula baš ovim povodom. Ostalo je da Hrvatski fond, koji jedini ima evidenciju o broju penzionera, sastavi spiskove i vidi koliko je ljudi oštećeno. Sledeći sastanak je u oktobru.
Nовац наследницима
Oni koji su otišli u penziju s nepunih 65 godina starosti 1990, danas imaju ili bi imali 88 godina – kaže Kablar. – Nemamo evidenciju o umrlima. Međutim, pravni naslednici svih onih koji su stekli pravo na penzije, a u međuvremenu su umrli i nisu obeštećeni, trebalo bi da, nakon ostavinske rasprave, dobiju i pripadajući deo penzije.
