Прочитај ми чланак

УМОРАН САМ ОД ВАШЕ НЕГАТИВНОСТИ: Овај момак је објавио своју потресну причу и …

0

Ово је хитан апел да престанете бити кукавице

Ади Бебанић је двадесеттрогодишњи Мостарац чија је животна прича оставила многе без текста. Наиме, он је на душтвеној мрежи Фејсбук поделио својеврстан, како он каже, „апел да престанете бити кукавице“.

„Имао сам 17. У децембру 2011. свијет се срушио. Отишло је све што сам желио и што сам желио бит. Не волим децембар, ни зиму. Однијела ми је оца и никад га није вратила. Он је имао 44. Био ми је све, а никад му то нисам рекао и никад то себи нећу опростити. Остао сам у кући са три жене, његовом мајком, мојом мајком и мојом сестром. Мама је имала 38, сестра 14. Мјесецима сам био све у тој породици, унук, брат, син. Домаћин који је пекао кафе. Сваки дан правио ручак и вечеру. И исту бацао, јер нису јеле, нису могле од муке и туге. Био сам и онај који мјесецима није спавао, јер сам брисао туђе сузе, а заплакао никад нисам. А све вријеме сам био и ученик, одличан у гимназији. 10 дана након те ноћи у децембру, сестра је једва преживјела операцију цријева, једну, па другу, па трећу. Доктори су се играли с њом, резали је како су хтјели, а сваку грешку би исправљали новим резањем. Опет нисам плакао.“, написао је он.

Годину дана након кобног децембра, имао је 18. година, и тада креће нова животна драма.

„Иста болница, нова дијагноза. Сада мама. Болест од три слова. Немаш оца, а сад нећеш имати ни мајку – сваку вечер иста ноћна мора, иста брига и патња. Опет плакао нисам. Плакала је сестра, не можемо обоје. Годину дана нико није радио, а сви смо имали потребе, не знам шта сам јео и од чега сам живио, али никад нисам одустао. Данас имам 23. Радим од 18. Имам пет година радног искуства, радим оно што волим и смијем се док идем на посао. А никад нисам имао некога да ми буде вјетар у леђа или да ме усмјери. Моја сестра има 21, најљепша је на свијету и има два посла, прошле седмице ми је посудила неке паре, хитно ми било. А моја мама је данас буцка, која је поново у бијелом и најомиљенији фармацеут у граду на Неретви“, каже овај младић и додаје:

„Не пишем ово како бих пуцао на нечију сентименталност. Данас ми сажаљење не треба, живим своје снове. Пишем ово јер ми је доста колико се жалите и колико вам смета све што вам се дешава. Пуни сте негативности и празни сте. Нико од нас није имао сјајне животе. Били смо и тужни и мртви, па опет живи, и гладни, па опет сити. Узмите живот у своје руке и протресите га. Зграбите шансу и волите тло којим ходате, ваше је. Није ово мотивацијски говор. Ово је хитан апел да престанете бити кукавице, престанете осуђивати све што вам није природно на друштвеним мрежама, престанете бити дио војске, која је постојала док се нисте ни родили, престанете се дијелити у три тора и молим вас, немојте мрзити. Имате овај живот, искористите га. Волите свим срцем. Лаку ноћ“.