Прочитај ми чланак

УН – ЧИЈЕ ЈЕ КОСОВО: Жестока расправа Дачића и Читаку

0

Њујорк -- На крају седнице Савета безбедности УН о Косову развила се жустра расправа између Ивице Дачића и косовске амбасадорке у САД Вљоре Читаку.

Дачић је том приликом западним земљама поручио да погађају српски народ залагањем за укидање УНМИК-а.

„Читаку је увредила седницу рекавши да је ово једна шарада… Много више ме брине то што су САД, Британија и Француска очигледно усагласиле став са Косовом око потребе окончања Мисије УН на Косову“, рекао је Дачић.

Он је поставио питање како онда те силе могу да кажу да желе да буду партнер Србије.

„Да ли ће неко икада овде споменути више од 200.000 Срба који су протерани, а вратило се 1,9 процената њих? Мислите ли да то више не треба спомињати?“, упитао је први потпредседник Србије.

Подсетивши да је 1981. у Приштини живело 43.000 Срба, упитао је: „Где су данас? Хоћете ли рећи – у реду је, више их нема, више нећемо да се окупљамо и о томе причамо?“.

„Ви јесте велике силе, али овим дубоко погађате српски народ. И српске жртве траже правду, исто као и албанске и све друге“, истакао је Дачић, додавши да „ако неко мисли да је ситуација на Косову решена, онда живи у дубокој и дебелој заблуди“.

Такође је поручио да „ако неко мисли да је довољно да неко изврши једнострану сецесију и да је проблем решен, и да сте тиме што признате једну земљу завршили посао, онда сте заборавили историју“.

Подсетивши да су Француска и Србија стратешки партнери, упитао је да ли је логично да представница те земље у УН наступа као на данашњој седници.

„Не желим да се вашим земљама догоди оно што се Србији десило. Ми сигурно нећемо изазвати рат. Ако мислите да ово више не треба да се одржава, донесите онда ту одлулку, предложите да се укине резолуција 1244“, нагласио је Дачић.

Он је, истовремено, изразио уверење да су велике силе свесне да таква одлука не може проћи у СБ УН.

„Немојте вређати Србију. То је једна поносна земља која вам је много помогла, између осталог, и у успостављању УН, за разлику од неких других који су Хилтера дочекивали цвећем“, закључио је Дачић.

Одговарајући на његову изјаву, Читаку је рекла да СБ УН „није место за дискусију о националним идентитетима, нити о томе ко је први био на Балкану, ко је дошао у седмом веку…“.

„Ја сам етничка Албанка и поносна грађанка Косова. Ти идентитети одлично коегзистирају и један не искључује други“, истакла је она, након што је Дачић током говора рекао да Читаку није Косоварка, већ Албанка и да народ Косова не постоји..

Она је рекла и да је „Косово имало границе много пре него што ће стећи државност“, тврдећи да је независност Косова „прозвод распада Југославије, при чему није једини, и то није сецесионистички покрет“.

Док је Читаку говорила, Дачић је често оспоравао њене тврдње и покушавао да је прекине.

4 коментара “УН – ЧИЈЕ ЈЕ КОСОВО: Жестока расправа Дачића и Читаку

  1. gifteconomy каже:

    Вид Маливук
    Невесиње

    ЗЛОЧИН НИЈЕ УБИТ’ СРПСКУ ДЕЦУ

    Гусле моје, моје чаробнице,
    Од како је и века и света,
    Ви сте биле небески дарови,
    Сваки Вас је Србин обожав’о,
    А душманин бац’о и ломио,
    А почесто Србе усмрћив’о,
    Пошто гусле одбацили нису –
    А на то их душман присиљав’о.
    Гусле моје, моје чаробнице,
    Сад нећете гудити радосно,
    Него тужно рад’ губитка деце,
    Убијених младијех Српчића,
    А и многих који су рањени,
    Јер на децу пуцаше Шиптари,
    То чинише двема машинкама,
    Кад су деца пливала у реци,
    А у чистој, предивној Бистрици,
    А Бистрици на пољу Косову,
    Где витези српског кнез Лазара,
    Уставише турске освајаче
    И убише Мурата султана,
    Који хтеде Србију покорит’,
    А све Србе у робље претворит’..
    Злочинци су пуцали у децу,
    Јер њихове вође истоветне,
    Команде су знале испунити
    Испунити и наредбам грозним –
    Да и деца српска се убију,
    Јер у свету баш државе моћне,
    Које чине Европску унију,
    А чланице и војног НАТО-а,
    Убијање српске деце неће,
    Неће признат’ да је то геноцид,
    А ни признат’ да је неки злочин.
    После тога витешки Шиптари,
    Који такву наредбу спроведу
    Те побију ту дечицу српску,
    Баш ће имат’ велику похвалу
    И награду од шиптарских вођа,
    Који српску земљу отимају –
    Отимају старинско Косово,
    Уз Косово дивну Метохију,
    А у томе помажу им увек,
    Помажу им те државе моћне,
    Које чине Европску унију
    И чланице тог војног НАТО-а.
    Слушајући своје старешине,
    Два Шиптара зграбише оружје,
    Зграбише га трин’естог августа,
    А године двехиљаде треће,
    Јер су чули да су бројна деца,
    Бројна деца српских породица,
    А из села малог Гораждевца,
    Сва отишла на реку Бистрицу,
    Да пливају, да се забављају,
    Беру цвеће у околном гају
    И певају песме старославне.
    Тад Шиптари у њих запуцаше,
    Погодише дивнога дечака,
    А дечака Иван’ Јововића,
    Којем беше година деветн’ест,
    Мртав паде у реку Бистрицу,
    Чиста воду крв је обојила.
    Поред њега, жалосна му мајка,
    Паде мртав Пантелија Дакић,
    Панти беше само дван’ест лета
    Са животом и он се опрости.
    А злочинци други пут пуцају,
    Погодише јоште српске деце,
    Али срећом они преживеше,
    Остадоше са ранама тешким.
    Угреновић Ђорђа су ранили,
    Којем јесте година двадесет,
    За њим рањен Букумирић Богдан,
    Млади дечак од четрн’ест лета,
    Од њег млађи паде на земљицу,
    То је био Богићевић Марко,
    Млади дечак с дванаест година,
    Још ранише и Србљак Драгана,
    Који исто малолетан беше,
    Загазио у лето трин’есто.
    Друга деца тешко завришташе,
    Те из воде хитро искочише,
    Те се крију у пољу и грмљу.
    Тад убице седоше у кола
    И одоше путем непознатим,
    Но, лица им деца запамтише
    А и врсту кола упамтише,
    Што су тачно полицији рекли,
    Ал’ од тада године су прошле,
    А убице нико не приведе,
    Не приведе с ланцим’ на рукама,
    Да се таквим злочинцима суди,
    Такви никад неће бити људи,
    А ни они што им наређују,
    Наређују да усмрте децу,
    Да усмрте ако јесу српска.
    Гусле моје, моје чаробнице,
    Ова песма сузе ми нагони,
    Нагони их на старачке очи,
    А и звуци са тих струна ваших,
    Одјекују тешко и жалосно.
    Али зато нек се ово знаде,
    Да из Брисла, европске команде,
    Ниједна се суза не указа,
    Нит’ наредба да убице деце,
    Да се хапсе и осуде тешко,
    Јер по многим законима света,
    Те убице биле би суђене,
    А суђене са пресудом смртном.
    А уз такву страшну чињеницу,
    Из Њујорка ништа не чинише,
    Не чинише из палате света,
    А њихови чиновници клети,
    Што службују у граду Приштини,
    Добили су сигурне податке,
    Те се знаду те убице деце,
    Ал’ убице слободно се шећу,
    Баш слободно по Косову пољу,
    А још они зло су учинили,
    Пре два лета минирали јесу,
    Минирали споменик те деце –
    Убијеног Јововоћ Ивана
    И са њиме Дакић Пантелије.
    Чиновници из Палате света,
    Ни шиптарске вође не дирају,
    А те вође криве су за злочин
    И за овај и за многе друге,
    У којим су баш из живих Срба,
    Све чупали срца и бубреге,
    Те то слали у болнице многе,
    У Болнице Западне Европе,
    Да органи буду уграђени,
    Уграђени болесним људима,
    Тим људима из земаља моћних,
    Тих чланица Европске уније,
    Те далеке земље Америке.
    Гусле моје, моје Чаробнице,
    Сва та тешка безбожничка дела,
    Гледала је Вила Равијојла,
    Гледала је са Планине Шаре,
    А и она била је немоћна,
    Те из туге косу је расплела,
    Пролевала и потоке суза,
    За невином децом Гораждевца,
    Ал’ ширећи своје златне руке,
    Овако је прозборила Вила:
    „Сви злочинци са Косова поља,
    Те из српске дивне Метохије,
    А и они који им помажу,
    А што седе у команди Брисла,
    А и они из Њујорка града,
    Па и они града Вашингтона,
    Сви ће они одговарат’ једном,
    Одговарат’ пред Господом Богом,
    Јер злочине које починише,
    Гори јесу од зла свакојаког,
    Од зла оног што сотона чини,
    Те без казне они проћи неће“.

    Невесиње, 13. август 7525 (2017)

    1. Jure Franko каже:

      …ĐIKAN.. -priprost covjek,ruralnog brđanskog porijekla,uglavnom pravoslavac iz Bosne….kako te ova riječ vjerodostojno prikazuje…a ujedno razdvaja od urbanih, kulturnih pravoslavaca, tipa ,Zdravka Čolića Mladena Vojčića Tife itd..
      a naročito od pravih urbanih Srba iz Srbije..Beograda .Novoga Sada.Sombora Subotice..itd..

  2. gifteconomy каже:

    „…предложите да се укине резолуција 1244“, нагласио је Дачић+
    Је ли ово луд или глуп човек ?
    Да он ово тражи од УН ?
    ***
    Морамо скидати ове будале са власти што пре !

    1. Vujadin каже:

      Ne skidati budale, nego glave sa budala. To je sigurno da više nikad neće izdati.

Коментари су затворени.