Дачић: Суспензија ЗСО и захтев за Унеско нису добар корак

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић истакао је вечерас да је Србија снажно посвећена Бриселском дијалогу, али је нагласио да искораци у правцу унилатерализма, попут захтева за пријем Косова у Унеско и примери изигравања постигнутих договора, попут суспензије споразума о успостављању ЗСО, нису пут у добром правцу.

„Одлука косовског Уставног суда да суспендује споразум о формирању Заједнице српских општина је незабележен случај изигравања договора постигнутих уз посредовање ЕУ“, оценио је Дачић, рекавши да је имплементација постигнутих договора од стране свих укључених актера од суштинског значаја за даљи успешан ток процеса дијалога.

Обраћајући се учесницима на редовној седници Савета безбедности УН посвећеној Косову, Дачић је подсетио да су за Београд кључни разлози за закључивање Бриселског споразума били одсуство суштинског напретка у остварењу основних људских права припадника српске и других неалбанских заједница на Косову.

У околностима у којима живи, српски народ на Косову и Метохији гаранцију свог опстанка и развоја види у ономе што му је од стране ЕУ гарантовано Бриселским споразумом, напоменуо је он.

„Реч је о успостављању Заједнице српских општина, која би артикулисала интересе српског становништва и понудила институционални механизам за колективно остваривање и заштиту његових основних права, те допринела даљој и бржој нормализацији односа“, истакао је шеф српске дипломатије.

Према његовим речима, тежина одлуке Приштине о суспензији ЗСО још је већа кад се узме у обзир да је њено објављивање уследило непосредно након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању (ШП) са Европском комисијом.

Иронија је, како је додао, што је у овом извештају Европска комисија оценила да су „испуњена два важна обећања“, а управо супротно „Приштина је послала јасну и недвосмислену поруку свима — српској заједници, Европској унији и Уједињеним нацијама, да не поштује договоре и преузете обавезе и да нема намеру да омогући иоле бољи живот и уживање основних људских права Србима у Покрајини“.

Кључно је питање, како је навео, шта ће урадити и како ће на то реаговати, прво Европска комисија, а затим и државе-чланице ЕУ, али и како ће се поставити Савет безбедности Уједињених нација како би се Приштина навела на поштовање међународно-правно устаљених и признатих токова.

Дачић је навео и да, упркос дугогодишњем присуству међународне заједнице, на Косову не постоје основни услови за несметани и одрживи повратак интерно расељених лица, изразивши жаљење што ни у овом последњем извештају проблем интерно расељених није добио простор и пажњу коју заслужује.

„Подсећања ради, указујем на то да се Република Србија и даље налази на незавидном, првом месту у Европи по броју интерно расељених лица. У току сукоба 1999. године и након уласка Кфора, више од 210.000 грађана је било присиљено да напусти своја пребивалишта на простору Косова, док је додатних 20.000 лица расељено у мартовском насиљу 2004. године“, навео је Дачић.

Тренутно је, унутар саме територије КиМ, расељено више од 18.000 лица, а на подручју уже Србије тренутно борави нешто више од 204.000 њих, од којих је, према истраживању УНХЦР, идентификовано 97.000 лица у потреби тј. отежаног социјално-економског положаја, којима је неопходна помоћ, рекао је Дачић.

„Како би се на прави начин схватило колике су препреке да се расељена лица врате у своје домове на Косову и Метохији, треба знати да се, у свету, после окончања сукоба, у просеку 25 одсто избеглица и расељених лица врати у своје домове, с тим да је минимум 12 одсто, а највиши проценат иде и преко 50. На Косову и Метохији је он свега око 1,5 одсто“, навео је он.

Апелујући на УН и друге представнике међународне администрације на Косову да помогну да се превазиђу проблеми који отежавају повратак интерно расељених, он је рекао да је то додатно подстакнуто атмосфером некажњивости за злочине извршене над Србима.

„Овакву атмосферу одражава и чињеница да нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца убиства за више од 1.000 Срба који су убијени од 1999. године“, подсетио је Дачић.

Према његовим речима, будући да се посебно поглавље извештаја поклања северу Косова, погрешно се може стећи утисак о задовољавајућем стању људских права припадника српске и других неалбанских заједница јужно од Ибра.

„У циљу стицања шире слике о ситуацији у којој живе, предлажем да се у наредни извештај укључи исцрпан преглед ситуације у којој живе Срби, Горанци и припадници других неалбанских заједница јужно од Ибра“, поручио је шеф српске дипломатије.

Он је посебно навео да су имовинска права Срба и данас угрожена на целом Косову, посебно продајом предузећа у српским срединама.

„Поред таксативног набрајања напада на споменике културе у извештајном периоду, Србија позива на даље интензивно ангажовање међународне заједнице у њиховој физичкој и правној заштити, имајући у виду актуелна политичких дешавања у Покрајини“, додао је Дачић и нагласио да напади на споменике верске и културне баштине никад нису престајали.

То је, како је додао, необорив доказ да већинска заједница никад није прихватила српску културну баштину као део заједничког наслеђа и културних вредности које баштинимо на Косову и Метохији.

„Самим тим, албанска заједница на Косову нема ни са правног, ни са историјског, моралног или било ког другог становишта право да својата споменике српске културе и духовне баштине, који су од 1999. године били мете систематског уништавања“, истакао је он.

Дачић је захвалио СБ на континуираној пажњи коју је придао питању Косова и Метохије, изразивши посебну захвалност представницима Унмика.

„Присуство и деловање Унмика од кључног је значаја за Републику Србију, будући да је оквир УН, заснован на Резолуцији СБ УН 1244, гарант статусне неутралности међународног присуства на Косову и Метохији“, додао је.

Шеф српске дипломатије је на почетку седнице најоштрије осудио недавне терористичке нападе у Паризу и Бејруту, као и обарање руског путничког авиона изнад Синаја, изразивши саучешће породицама жртава.

Уз оцену да су политичке, друштвене и економске прилике у којима живи српска заједница на Косову и даље врло сложене, Србија, како је истакао, очекује од међународне заједнице, пре свега УН, континуирану помоћ на путу изградње поверења, за које дубоко верује да је једини чврст темељ за успостављање нормалног живота за све на Косову и Метохији.

УН тражи спровођење споразума

Специјални представник генералног секретара Уједињених нација и шеф Унмика Захир Танин оценио је вечерас да у спровођењу Бриселског споразума постоје велики изазови, али је поручио да договори постигнути између Београда и Приштине у Бриселу морају бити спроведени што пре.

Он је подсетио да је наставак дијалога у августу у Бриселу резултирао низом договора, укључујући и главне елементе оснивања Заједнице српских општина (ЗСО).

Навео је и да је 15. октобра почео рад на ревитализацији моста у Косовској Митровици.

„Али 30. октобра је косовска председница Атифете Јахјага поднела аранжман Уставном суду који је потом привремено суспендовао имплементацију договореног… Позивам да опредељени циљеви и договори буду што пре испуњени“, истакао је Танин, који је почетком октобра ступио на дужност.

Он је рекао да су дешавања током протекле недеље направила потенцијалне проблеме у односима између Београда и Приштине и додао да се тим поводом састао се са руководством и једне и друге стране, као и са главним политичким актерима и верским лидерима.

„Јасно ми је да су акције међународних представника и јако руководство Београда и Приштине потребни ако желимо да одржимо истински напредак“, нагласио је, поручивши да је без обзира на краткорочне политичке проблеме потребно кроз дијалог пребродити неке од најтежих проблема који погоршавају односе двеју страна.